Велика Србија
БР. 280. СОЛУН, ЈТОРАК 17. ЈАНУАРА 1917 ГОД.
ГОД. II.
ИРЈВТПЛАТА ЕЗИ9СИ : Игоечно 3 Лрмгс«, тчомесвчво 9 ,|рана*», гзджпше 36 франаж* ДИИА ОГДАСИМА : Оатшг оглаож 0.20 Фран. од потатног реда, *ећ* вг«ао> по погодба. Новац се солаже држиан ■ ноне. оарша н мвлложатекма ааступнмЈлтвнка. ЛИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ЛДН ПО ИОДНВ Оогату олати цреко Краж, Срп. Геперал. Кожвуитв у Солуну. РУТСОПИСИ СЕ НЗ ВРАКАЈУ Опч Течтакцнје Колоибо улпа бр. 33 На1оп!ђоа Зоједавл бројозн ое шогј добвти у Со лЈВј вод агеа* 1 Јс „Друитва грчке мтадое* улнца булгароаго* бр 3, бдд»т г*»»*е ооште.
БРОЈ 10 сант.
Уре^ује 0 Д Б 0 Р
«
БРОЈ 10 сант.
ВЕЈШКЕ ПРИПРЕМЕ Последња Фаза европскога рата Пре неколико дана, за- судећи по писању њених
бележио је »Берлинср 'Гагеблат«, да Савезници чине велике припреме за општу офанзиву. Том приликом, познати немачки лист нагласио је, да је европски рат стварно ушао у последњу, одлучну фазу. »Потребно је, наставља он, да Немачка и њени савезници напрегну последње силе, да би одолели новој офанзиви«. Сличним тоном коментаришу и остали немачки листови Савезничке припреме. У њиховим чланцима назире се известан песимизам с обзиром на предстоје-ће догафаје. Надмене и горде фразе о крајњој победи и триумФУ германских планова одавно су изобичајене у немачкој штампи. Мрачне перспективе нагнале су непријатељске листове, да загледају донекле истини у очи. Мајор Морат, познати војни критичар немачких листова, констатовао је, »да је за Немачку главно да се одупре својим непријатељима и задржи окупиране земљедотле, док Савезници не буду дуготрајношГу и жртвама рата расположени да закљу че мир«. Сећјамо се, да је он у првој години рата врло често предвифао коначну победу Немачке и чинио прогнозе о по дели света. Времена и прилике промениле су се. Немачка, званична и приватна, очевидно више не сања о крајњој победи и
листова и по садржини званичних извештаја била би пресрећна, да се из европског пожара, који је сама изазвала, извуче са што мање штете. »Мир што прс и по сваку цену» — то је данас девиза немачких управљача, не-
положаЈИ — несумњиве су гарантијс успешне офанзиве, ко)'а мора сигурним и брзим путом одвести ка победи. Чувени лондонски лист »Вестминстер Газега«констатовао је у једном од последњих бројева, »да је све урађено, предвифено, спремљено, укратко готово за предузимање попоследњег, одлучног напора, који 'ће бити кру-
мачких војсковофа, не-;нисан победом«. Савезнимачке штампе, немачког.ци су достигли максимум народа! :своје снаге. Моменат, каСавезници су отмено и да има да се реши суденергично одбили пону- ј бина Европе и целог чоде »немачког мира«. И- вечанства приближио се. стовремено су предузели Улазимо у последњу фанајшире припреме, да се зу рата. Мир, који »и ми рат што пре заврши, и сви желимо«, као што је то победом начела, ради _ пре три дана изјавио брикојих )е примљена ги-’тански премијер г. Лојд гантска борба. Преварени Џорџ ните више тако да-
у сво]им надама на мир, наши непријатељи са зебњом и страхом гледају на огромне припремс. Савезника, очекују ћи са стрепњом џиновски ударац
који предстоји у блиској: ближује час казне и освебудућности. |те за злочкне и недела, На Римској конферен-јкоја су починили над чодији донете су коначне вечанством. И у самртноодлуке односно будућихјме страху они се грозниоперација. Ратни савети!чаво спремају на реакцисавезничких држава од јју и осећајући да морају скора установљени регу-1 подлеГи, вапију за пре-
леко. Пред огромним напором, кош Савезници припремају, наши непријатељи презају и дрхте. Они су свесни тога, да се при-
лисали су узаЈамно и Једнодушно сва лебдеЕа питања, од којихзависи скоро решење велике и крваве војне. Непобитно је констатована Савезничка надмоћностна свимаглавним фронтовима. Огроман ратни материјал, небројене саобраћајне мрсже, неограничено обиље свих артикала, неисцрпанј извор људске снаге,
говорима о миру.
ШНТНЧКЕ ВЕСТИ Атина. — *Естија“ јавља, Да владе Споразумаодбијају да при знају наиленоваље нових посланика Грчке у Париау и Лондоку на место г. г. Роианоса и Генадиоса, који су поднели оставке
Париз. — Влада Сједињених ПО- ■ Држава, која до сад нвје била ГОДНИ И СОЛИДНО утврфени одгсворила на званичво изаешће
француског протектората над Ма роком саопштила је француском амбасадору у Вашпнгтону, да је решила, да призна протекторат »као потврду традицаоналксг и искреног првјатељства Сједањенах Држава и Француске.*
СТРШ ШТАМПА
Моменат дела ,,Тан“: »До сгд су свечани сасганци Савезника личнли нарочато иа салонске разговоре. Неопходно је, да се што пре створа једна метода рлда. У рату, као што је овгј, вмпровизацијама немл мест. . Дуга и енергична приареиа је услов успеха. Будућност прапада онима, која заају V. који раде- Г Клемансо даје с8ом данашњеи чланку назив: «Шваба није интелнгептан*. Г. Клемансо вма право. А - какав наук! Ако »Шзаба наје интелигентан», и кад га ма у пркос храбрости, броју, средствима, времену још нисмо потуклн. в»ља мислити о нашој органоаација. Уарављачи Споразума треба ла размисле о томе и да на тој основи регулншу акцију«. Немачки планови ,,Руеки Инвалид“: »Нем ци, у псчетку 1917. годане нала зе се пред једном далемом. Или морају отпочети трећу серију сворЈХ операцвја без резултата на истим глзвнпм фронтовима Европе, са встим непзбежнам по следицама, или ће н.-.пасга неки од саоредних фронтовз. Мерећи резерве фазичких и морзлних снага централног савезг, кајзер Внљем, изгледа, дошао је до мало утешнвх закључака и нијена шао нишга боље вего да уаућу је Споразуму нове прегње ирипреиајући пратом терен за за кључеае мара. Све то не значи, да непријатељ није ваше опасан
Оа још има снаге, али губи помало своје поуздање.« Код генерала Нивела ,,Новоје Времја" (азводнз дописа из Парвза): »Враћам се са Вердена, где сам вмао част да будем нримљен од врховног комавданта- Позват саи за његоа сто. Геаерал Нивел има 60 година и очувао је велику младост у држањзма в покретима Његова мтсао, поглед, не заборзвља се лако. ГБегови манири су отмени, и ако му је простота у опхођењу својствена. Не носи иаогобројиа одлачЈв. Само розета легије части краси му груди. У моју част носио је тога дана иоред свога крста в крст Св Ђзрђа, што одаје његову високу пажњу Генерал говори мзло; Оа не волв празне речи учтгвости. Војнаца и офицври обожавдју га и диве се његовој изванредној храбросги и несаломљивој вољи Војска има у њему шефа са методским духом, који уме да се одлучно црвлагодч праликама* ГРЧКА ШТАМПА ,,Македонија “ Савезницн су били принуђени да нотом од 8. јуна траже грчку демобилизацају да би кзбегли опасностн од грчког напада И поуздано се зна да су те ноћи на фалерским обалама биле расиоређене батераје и војска у намери да ударе Савезнике. И Е. Венизелос је био приморан да објава устанак и напусти Атину да би применио нвционалви програм и да би отклонио примену германофилског програма краљева Па кад су Савезници упутвли ноту од 28. новембра није ли се краљ усудио Да удара и убије војнике добротвора Грчке, па шта више и да опљачка њвхове лешевг? На који је дзкле званачнвји начин могао
Ф К Љ Т О н Д. И. Јејо БОЖИК ЈЕ ТО, ГОСПОДИНЕ!
Ч*чх Сава ое коаво пред м се могдо дисати. Сеоеке куће
ј оном, док с.у му се нв? лвце котрлвде круснз СЈ»е, које су ое о малвм скоковвка спуштале ннз дугу седт браду. До њега је стајада његова домаћица баба Јока, уплаканч, бледа и побожна као дик Пресвете Вогороднце, што се јелва раоаовна вао на старој ваони пред којом ' у ее молилк. А вва њих стаја ху снаге и унучећв Молади оу се дуго и топло. Тога јутра нвје со бидо добро рагданзло ввдуго. Јака ма гдушткна понривала је југов снег, који беше о метра засуо проотрану Шумадкју, Ваадух је б*о вдажан, тежак, и једва
беху пусте. Од квда је неари јатељ ушао у аемљу нзрод со сзсвим нредругојачво: н< опи ‘ љули, на дај Боже! Можеш пео > дан вћи но селу, а да нвгдеј пе ввлиш жвве душе. Све се жвво повукло у куће и тако предало судбин*, ала увек с надом да ће једнога дапа српскн батаљонн очвстата нлодну Шумадију оД венријатеда У селу су оетали још оамо открди, жв не н деца — И тога јутра село је б*ло уввјено у вео туге и дубокога иокоја. Адн се, ипак, можда и уобрааиљом, могла запаЈити нека вотајна свечаност, ваљда зато, што се о ноља мо
гда вадет* у овој клв оној кућв сдаба светдовт казд-лцч, што је оветлуцнло под почгднл м ккоаом Богородзпе г га Иоуса, чнја је роћењв утузн тога дана прослазљала цела нравосаавнч. Србијз. Кад се спрши модвтва чичн Сааа прнђе баби п горко јеца јућа нољ) Ои Ј9 у обра*. — Христоо се род«, Јоко! рече оп гушећи се. — Ваастину се родв! — одговора баба Јока н вајеца. Стзрац је погледа блего. — Не плачи, —рече он тихо. — Тешно ми је. — Тешко, ја! — Овако не дао Бсг никоме да га дочекује! Старац се тада н&сдонн деђ*ма уза зид. Осећ&о је да га снага ианушта к да може пасти. Тако оотаде неколнко тренута
ка. пз се онда уеправи к брзо махпу руком — Дај, бабо!. Д*ј брЈо, брзо!.. Баба Јока га зв разумеде. — Шга ћеш? — Двј!.. Хоћу да сбјавнм да јс дошао Божзћ! Нева чује цео саес!.. Бр*о, бр*о!.., Пун је! .. Ено гд у саадуку на тавану..., Баба пренеражено стукну у страну. Снахе и унучаћи упла шише се од сгарчева изгледа, који јг пред њима стајао буран као олуј, страшав као страшан сан. — Не то, молим те! Зар на свој Божвћ да се не смем веселити!? Хоћу да се ве селвм за љубав оне деце, што одоше преко седмога мора! — Не, нипошто! — преклањала је старица даље, — Чуће се, па ће те отерати!-...
Старац беше готово избезумљен од узбуђења и поново подвикну : — Дај брзо, брзо ! ., — Побиће нам децу, сиња ти сам кукзваца!... Старац се поново наслони уза звд. Осећао се немоћан. Није могао ништа д« одговори на те бабине речи. Најзад се ирибра. - Свеједно! — рече напослетК У- — Донеси ... Ићу ћу да молим госпоДина, дд ми одобри... Одобриће ми-.. „Божић је то, гоподине» — рећа ћу му, и он ће ми одобрити. — Немој, немој, молии те ка Бога! — Јок, не вреди да молиш рече старац. . Онда се окрете најстаријој саахн и рече брзо: — Иди на тавав!... Иди, донеси га брзо!.. Иди, иди!...