Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 280.

Коастантин показати своју преданост Гермавнји и сву мржњу на Споразум? Али кад је све ово познато и несумњиво. Кид зни.м .0 да јв краљ Константин унропастио Србију својом политиком. Да је он отворио пут Берлин—Цариград. Да није хтео и звћи из неутралности на онда када је изласком Румунаје билз извесна грчка и савезнвчка по беда- Када је све ово познато и несумњиво, како може грч^ув на род бити спокојан и не веровати да ће краљ Константин у првој згодној прилицз и опет обојити своје руке у савезничкој крви када је још свежа крв нашах ослободилаца у агичком пејзажу? Желимо да се грчки народ пре ■ари у овом свом страховању. На жалост неће се преварити. Краљ Константин напашће Савезнике по сваку цену, у првој прилици, и ноктвма чак. Због

т°га жели грчки народ да му Савезницн одузму и најмањи убилачкв нож. Јер ће он ножем напасги, и тај нож оштри даиас у двору атинском краљ и његова партија. Грчки се народ обраћа великом филелину, генералисвму Сарају н племенитим заступвицима заштитних Сила у Солуну и преклиње их да предузму све мере безбедности. Краљ ће их напасти једнога дана. Нека у то не сумњају- Нека запамге да ни кајзер, на Хвнденбург на Макензен нису њихови најопаснији непријатељи. Оласан им је нспријатељ само Константин. Оно што је о н урадво на Балкану никакнв Хинденбург није успео да уради. Овога тренутка кроја нов напад. Нека се нзђе везаних руку! (Дословно из броја 1825. Чланак је потписао г. П. Чвби дарис. Пол ЛуЈ

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Француски комннакв чинвле велаке губитке -непрвја Париз, 17. јануара тељ У- Разрушени су сви његови Претпрошле ноћи били су мно- заклони Продрли смо такође у гобројни сукобв патрола, наро-. нема чке линије северо источно од чато у Шампањи, у Епаржу и Армантијера. Наше су трупе нана разним тачкама Алзаса. Нем предовале до треће линије и раз ци су покушали да изврше напад РУ шиле заклоне непријатеља. на један ров код Хартмансвилер , Велики б Р°Ј Нема Ч а У рововима копфа, апи су били лако одбијени. ј У би Ј ен а многи С У заробљени. Авијатика. - У току јучераш- ( Јака л Р тиље Р и «а активност сењег дана, поручник Гастен обо , ве Р Н0 од Соме - на секто РУ Ин Р а риоје немачки аероплан типа проузроковала је велики по ♦Албатроо која је пао у фран *** У ^зријатељским линвја цуске линије. Овај је пилот обо : м »' Н а ш а теш ><а артиљерија била рио пет немачквх апарата. Ноћу јЈ е 3 Р Л0 актавна севе Р но °« Ки између 15. 16. јануара францу к Р а > т У кла > главне непријатељски су аввјатичари бацили про- ; ске шт абове, села и деаое у ијектвле на станице Ати, Савв и сточно -> области. Унвштен је је Естрели дан неначки ае Роплан. Једаннаш апарат фали.

Париз, 17. јавуара (доцвије) Узајамаа артиљераска актив ност и борба са бомбама на сектору коте 304 а на левој обали Мезе. У Лорену артиљервска борба. На осталом фронту обач на канонада. Наша је артиљерија оборила један немачки аероплан у обла сти Данемарши- Бачене су бом бе на незаштићену варош Луне вин. Није било жртава.

| Месоаотаиија. — Наше су трупе у току 15. јануара заузеле потпуно прву н другу турску ли нију југо западно од Кут Ен-А маре. На десној обали Тигра ми такође држимо трећу и четврту непријатељску лвнију на фронту од 500 мегара. Нашли смо 950 лешева на заузетој територији а заробљено је 127 војнвка, за плењено је: Ј - едан брдски топ, три рововска топа и великн рат ни матервјал.

Енглеекв комкнике Лондон, 17. ј а н. Лондон, 17. јан- Паше оу трупе у току дана Наше су трупе взвршиле на- јимале усаеха оеверо нсточно од пад на непријатељске линије се ј 1>естабарта н заробале војаиде ■еро источно од Вермеја и при непретрпевши н*какве ГЈбвтке

Наша је артилериј’а уопешно бомбардовада ноложаје ка сектору Ипра. Поцоћца краљевока крстарица »Лоргнтвн" војом је командовао Норток, потоиљена јв али од немачког СЈмарена ела је иаашла ва кагву мвну подалеко од врландсквх обала. I Руеки коминике Петрофад, 17. јануара I Западна фронт. — На фрснту. Риге активност непријатеља спа-ј ла је на бомб* *рдовање нашихро-ј вова. Југозападно од села Попу- '■ торе, 10 врста јужно од Брзеја- ј ви, наши одреди, после бајонет- < ске борбе заузели су прву лини-ј ју непријатељских ровова и по | ред огорчених турских против напада која су били одбајени са велаквм губвтцима. Ми смо про узроковали експлозију у шест непријатељскпх галерија мина и порушвли његове ровове Турца су покушали напад у два маха али су били одоијени. Заробили смо једног сфацира и 28 војника. Румунски фронт. — У току 14 јануара сезеро • источно од Жакобенв, а Ј - угозааадно од Ким пелунга, наши су одреда заробили 30 официра в 1000 всјника. Румунека коминаке Јаш, 17. јавуара На западноЈ - граници Молдаваје од Дорне до долине Касане, као н у долина реке Сушице и Путне пешачко пушкарање и ар тиљериска ватра. У равници, на фронту Серета до Дунава руска је артвљернја бомбардовала разне положаЈ‘е и труае радевака. Код Бадени, северноод Браило, руске взвиднице, под смелом командом ппоручнвка Тукотиклиофа, про дрле су у непријатељске ровове, и пошто су побила многе турске војнике, вратиле се неоштећене водећа неколико заробљеника. На Дунаву руска је артиљерија бомбардовала непријатељску комору између Иоалчеа и Тулчеа. Уништена су оет камиона. У операцнјама у правцу Жакобени се верно сд Дорна Ватре Русн су заробила 30 офацира и више од 1 000 војника. Број заробљевика ј‘ош није одређен.

• Енглеска нацвја не може више да се вара о истинитим расположењима крзља Константкна. Његова је политика, у току про шле говиие била уперена против Савезнвка. Један краљ, који Ј‘е у служби Немачке, који Ј‘е иапустио своју савезницу Србију са којом јебио всзан уговором, која је уступио најбоље тврђаве и материја?НВугаримв, који је исаОслао Немачкој велика броЈ' војника и који ј'с концентрасао целу своју вој' ску да би напао пзненада Савезничку војску у Солуну, краљ који је морално одговоран за убиства енглеских и франиуских шрина ца, такав краљ не може бити наш при јатељКРИЗАУ НЕМАЧКОЈ Недовољност животних средстава Бера, 17 јан. Немачки лист »Форверц« од 13. јануара, доноси извештај са Једне седницс општине у Најголму. Општински савет изложио је, да стотине жена нападају свакодневно општински дом и траже енергично намирнице. Општина је немоћна да им помогне, јер средства, којима располаже недовољна су и смањују се све ве^ћма. Снабдевање становништва законским путовима није више могуће. Треба се надати свему, пошто су дневни оброци кромпира недовољни за раднике. Нов оброк од 3 фунте кромпира за 10 дана недовољан је сасвим. Исхрана вароши дошла је до критичне тачке. Не мачки градови су принуђени на најнепријатније и понижавајуће поступке' само да народ сачувају од глади.

НЕМАЧКИ СМЕРОВИ Питање неутралности Холандије и Данске

КРАЉ КОНСТАНТИН

Лоидон, 17. јануара. Допвсник „Тајмса и у Амстердаму телеграфише да је сатуа Суд једног енглеског листа* цвја у Немачкој очајна. Дописница холандских лнстова у Немвчкој' наговсштавају могућност ‘Двјли Мељ» говорећв о кра ,будућег нааада Немачке против љу Констанлину пише: ' Холандије.

Лондон, 17. јануара.

Један дописиик пише, између осталота, вз Келна: »Немачкаа, је у стању да нродужи ц Ш( борбу, а да не нападне претхог : но Данску или Холандију вјц 0 . бадве државе једновреиено да 5 , се снабдела са иесом, житоц, путером и зејтином Стање становништва у целој Немачкој је жалосно и .тешко, Незадовољство се с даиа у ц, повећава. Немачка се влада на лази у врло тешком положају јер ствари вду врло рђаво а је дан кратак мир ке би био нвц кав Иквазаја Холзндије, о ко јој се слободно говори овсенеб| била велика корисг за Немачку. Немачка не може очекивати нкшта од Угарске јер ј« њен да ректор снабдевања игЈ - авао да у будуће неће дозволити извоз жв та ван зсмље. Ситуација у Ау стрији није такође сјаЈ'на. Скорашња побуна у Грапу, у току које су трупе одбиле да пуцају на гомилу, Ј'есте понављање онога што се свакодневно дешам по другим варошвма царевине. • Форверц * пигае да је беда у немачким варошима велкка инв версватна и да је стаце постало , неиздрж^мо. Дописник »Тида» у Амстердв иу пише: Све личности са којв ма сам гсворво у НемачкоЈ - укг рвли су ме да резерве у намврницама могу да встрају до кду ћег оролећа, у пркос смгњввааа порцвја коме је потчвњено ста новништво царевине.

СПОРАЗУМ И ГРЧКА Коминике ,,Рајтерове Агенције"

Лондон, 17 јан. »Рајтерова Агенција« јавља, да телеграми који стижу из Атине показују, да су Савезнички посланици задовољми начином, на који атинска влада извршује захтеве Споразума. Покрет грчкш трупа ка југу изводи се правилно сходно захтевима Споразума. Укратко, ако држање птлнске владе останет)вакво, какво је данас и ако она изврши све обавезе, којеје на се примила у односу према Савезницима може се надати, да 'ће се односи изме^ђу сила Споразума и Грчке вратити у своје нормално стање.

* * џ Чвча Са*у пустише у кавце ларију. Господин је секео за сто пом, претурајући нека акта. Кад старац уђе унутра господвн га погледа благо и спусти на сто табак, који јетададржаоу руци. — Шта ћеш, стари? — пре дусрете га госпокин доста љубазно. — Ето, дођох ти, господвне рече чича Сава, гледајући тупо у под. Имао бих нешто да умо лим власт ако власт хоће да ме саслуша. АустрвЈ'анац се подиже са столвце, а старац наставв: — Власт у овој земљи треба свакога да слуша .. Тако јес'!,. Јако је ваше све, па како хоћете. Јес 1 , док сте овде све је ваше! — Кажв, стари, шта хоћеш — рече господин мало нервознс.

— А је лв слободно, ГОСПО : дине, ка ти каже«? — Слободно. — У брк... Ка господину и брату?.. — Слободно. — Све? — Све, што хоћеш. Старац се охрабри. Снага му се удвостручи, и он поче да говорв: — Ето, гослодине, — рече он — што сам ти дошао... Дошао сам да ти кажем, да св ти један добар н красан господин. Таквога .под Србвјом нисмо имали!! Ниједан, пре, господине вије био као ти... Добар си, згодан човек.. Јес да си нам сав мал и сву ле тину узео, али ти ниси крвв за то Знам ја, то су ти старнјв наредили, а стариЈ'в — ни они нису криви, јер им треба. Ваља

ј вам се с алом борити. А ту Ј'е , алу тешко СЈВтадати. Има сто! глава, па чим једну одсечеш, оно никне друга!... Хвала ваи, све ће те ви то поштено платити!! Хо ћете, богами!!.. До душе, остали смојако без печенице, али то ћете ви добро платити... Сељаку су банке добро дошле. . А ваша је држава добра, богата. Она ће свима дати чије је што, а њој макар нвшта не остало!! Пре смо продавали кола дрва за три динара, а Ј*ако ви плаћате три банке и све всекосте. Нема у округу на три грма, све сте поштено покуповали. Доћн ће време и да платите. Хва ла вам до неба !.. Од кад нам деца отвдоше с тим проклетим Русвма в Вранцузима, ви сте нвм много ваљали ! — Не дао вам Бог што ја желим тим проклетвм Ру свма, који су нас толико завади-

ли с вгма, да се све бојвм да ћеио се клати ка жути мрави !... Нека нас сам Госпјд измирв! .... Аустријанац, се задовољно смешкао док је старац држао своју беседу. А старац продужаваше даље: — Тако је, господине, бога мв !.... Волим те много, волим те ка V. вагвега цара ! Ти и цар за мене сте равни! Јес’, бога ми!.., И целу вагау земљу Ј'а много во лим, јер сва ваша земља, то тв је и наш«! Доста је Србија била краљевина, јако треба да буде царевина!.. И докле траје сунца и месеца биће царевина. Да Бог да, да више не буде краљеввна. Боље Ј - е да живим у аемљи вели кој од мора, него ка ире! .. Аусгријанац се накашља при гугаено. Последње речи старчеве нису му се допадале, јер је ста-

рац својом простотом * ав8 ° слику шерета. А можда је то * био! — Зато гтарац брзо доизИ*' — Немој ти, господине, да слвш да Ј’а ово говорим као в«’ што за Србију онако политич® Не анам ти ја у политипи н штв Ја сам прост, пррст, прост! " А сад, овај, да ти кажем шт« сам дошао. Ту се старац маши свога кр { мењака. — Ево, због овога ти дођ 0 * 1 " Данас је наш српскв БоЖ»ћ> 01 те молим, да ми одобриш, Д а ГЈ објаввм. — Како! ? Зачуди се Аустр 1 јанац — Да објавим Божић...- Д а бацим један пиштољ !••• — То ти, старче, не могу °*° брити. — Е!?..