Велика Србија

БР. 291.

С0Л.7Н, С7Б0ТА 28. ЈАНУАРА 1917 ГОД.

ГОД. 11.

ДРЖТПДАТА ПЗИОСИ : МвчечЛо 8 Лојлј:*, тсшесвчжо 9 ^авам, годкшњс 36 фрааажх

1*7* «3

ЦХНА ОГЈХДСИМА : Ожти огласи 0.30 фран. од петжтног ролх. »ећа ат«аоа во ногодби. Новвц са асдис« *ржа»з и акжваврвва в јгдплонатскни ласгупеаштв 1 ма. ДИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН П'. 1 ИОДИЗ Иовту сд»т» дре»о Кри, Срг.. Гвнврм. Ковауд*** у Солуну. РУКОПЕСИ ОВ НЗ ВРАЂАЈУ Ст&з ов'»ад»јв Коловбо улппз бр. 33 3»!1ш1а_о« ПоједвВ’ бројввн ое вогу добвтн у Солуну иод вгвв»зјв ,Дружтва грчкв апапавв улвда Булгароитои бр. 5, блнзу глллнн ноште.

БРОЈ 10 сант.

Уре ђујс 0 Д Б 0 Р

I

БРОЈ 10 сант.

РАТ Д 0 ИОБЕДЕ

Наши саве:шици, преставници савремене културе, прогреса и цивилизације, устали су снажно, као једна моЕна сила, да се енергично и по цену највеЕих жртава одупру грубој сили централних држава, а првенс гвено Немачкој, која јеуциљузавојевања и лодјармљења слободних народа, поништила све обавезе које проистичу од разних међународних уговора и конвенција и тиме пошла да насилно и грубом силом поруши данашњу хармонију ме'ђу државама и народима. 7след тога је изазвала противу себе цео културни и просве■ћени свет, све напредне народе и државе, који су се решили да непоколебљивом вољом и енергијом истрају до дефинитивне победе над модерним Аварима и Хунима. 7 низу многих и свечаних декларација, које су владаоци и вофе појединих народадали. докосимо данас још две значајне одлуке двају владара највећих светских држава, које су истовремено и најизразитије погврде решености наших моћних савезника, да се ова! рат настави до потпуне победе над нашим непријатељима. Руски цар, самодржац највеће сувоземне силе, путио је кнезу Галицину, садањем председнику руске владе, једно историско писмо, у коме се између осталих ствари, налазе и ове знамените реченице: »У потпуној солидарности са нашим верним саезницима, не допуштајући помисао закључења ира пре коначне победе, а верујем чврсто да ће уски народ, подносећи а самоодрицањем рата, звршити своју дужност о краја, не заустављајуи се ни пред каквим ртвама«. — Русија је, ао што се види из ових аревих речи, решена да о цену и највећих жрава приведе садањи веики светски рат крају потпуном триумфу поеде правде и правичнои. Енглески краљ 'Борђе, адалац нзјвеће помор-

ске силе, отворио !е парламент са једним значајним говором из којега вадимо ово место: »Све стаНовннштво царевине као и наши јуначни и верни савезници, једнодушно и чнрето су одлучни да добију оправдане накнаде и одштете за прошлост као и гаранције за будућност, које се сматрају као битне за напредак цивилизације.« Другим речима Енглеска ће се борити све донде, док се не приморају наши противници и непријатељи да даду накнаду за сва учињена зла и недела човечанству која су тако многобројна и страховита, као и гаранције којима 'ће се обезбедити будућност од сличних катастрофа, а то се може постиђи једино уништењем свих узрока који су изазвали ову беспримерну кланицу, а сви леже у самој егзистенци ји централних држава на садањим основама, што се мора уништити. И зато при завршетку додаје: »Ја имам убефење да ће наши удружени напори омогуЕити да се доспе до победоносног свршетка рата». А као допуна овога дошле су у енглеском парламенту изјаве министара финансија Бонар-Лоа, министра марине Лојда Версона као и бившег премијера Асквита, који су изјавили да ће се наши Савезници борити свим допуштеним средсвима, не презају-ћи ни од каквих жртава, све донде, докле се не извојује потпуна и дефинитивна победа. Руски амбасадор у Лондону Сазонов рекао је недавно кореспонденту ,,Новог Времена" да ће Русија закл>учити мир истом онда, када завлада Цариградом и Мореузинама и обезбеди слободу малим народима, који се могу развијати у духу прогреса само у границама своје етничке целине. И сада, када се код свих наших савезника развија најакгивнија делатност и енергија за предстојсћу велику и импозантну офанзиву, коју ће, судсћи по свима знацима, потпомоћи и нове неутралне

државе еа америчким савезним државама, ове декларације еу најлепша и најизразитији манифестације одлуке наших велпких еавезника да ће одлучно, снажно и еа самопрегоревањем наставити дело ослобођења човечанства од оних који су ее решили да место елободе и једнакости, заведу режим тираније и ропства.

Изји грра« Лзказе — Сумаренска акција Париз 28 јану^ра. Долмсвик: ‘Асосијед Прес-а* интервувсао ј« адаврала Лакасе, мавистра мариае којн је изјавио : »Немачка сумаревска акција не може бити гора него што је бвла, Пссадс торпиљираних лађа које нриладају било Савезнедима било веутралним вржавама остзв љане су иа лађама да угину у много грознајим мукамз него »кда ба биле поубијане одмпх. Шалуте се, у овој сезонп ве лх ветрова, не когу држати на м . у. Сада ће мо ииаги једчн ^ла два месеца актаваијзх торпиљираша него ранн]е. ПустиКе се у цкрчулацију многобројип сумарени. Затии ииаћсмо вер:ватно другу перијоду неактав оста за које ће се време изгубљена су марени заменити другима и они који су ошгећенз опрасвће се.“ Адмирад је имао на своме асталу кзвештаје о торпиљирању данске лађе „Ларекрух*. које је белгвјско друштво аа помоћ вс послало Белгкјанцима в француском становништеу на зауоегим територијама. Оза је дађ* ба.-н Тет«.иљиран-, бе» претходне пруј-ее око пола ноћ>з. Адмерад је з^вршу . .^л рекао: >Цеда посада од 19 !■ да про нааа је оем једног ч вена вога је један фтвнау« -ј торпидер однсао*, ГРЧКА ШТАМПА ,,Македонија“. Из Рима нам долазе прија 1 Н‘ вести. Сувце истине растерало је облаке неспоразумз, која су се за тренутак увукла били у односе између обе земље, и хладнокрвност мв сли почела се кристалисатн у закључке догичке и кој.ч одгова рају зајевнвци интереса оба народа. Италпјанска штампа није више онај неумољиви нечрејатељ свега што је грчко. Њено суђе ае је јасно, њена схватања о стању грчко италијансквх ствари тачна и умгрена. Колико јуче не само је у најглавнијим новинама италијанским

објављен чланак *Македонеје» ксји је претресао грчко-вталајзнско патање поводои изјава г. Председанка Народне Владе, већ су још следовали чланци угледнех Италајана који су истицали солидарност што треба да — постоја взмеђу обе државе, и наглашавзли да не псстоји никаква супротност интереса међу гввма. Оаај преокрет у јавном мешљењу вталијанском наје необјашњив Изјаве нашег народног вођа учањене ‘Јутарњој Пошти“ које су као прамеи зракова изнеле сву кскреност грчке нарсдне поллтпке, морале су поставвтв ства ри на њвхово право место. Шта је, закста, делило у протплости илн ће одвојити у будућности Грчку од Игалије? Ништастварно. Јер нати епарско питање ни.ти питање о дванаест острва су од оних која не пружају тереи за саоразум. Напротив, ре:пење које је за оба ова питања изве г. Венизелос, и лако је и корисно за оба народа. А кад се у оба ова питања не показује никаквт -сзбвљна супротвост внтереса, све другг околности говоре жаво за што тешње свезивање односа између оба народа, односа који су у осталом од вајкада били срдачни и братскимеђу њима. У сваксм случају, факт да се у Рвму иравилнои правично оцевују ствари врло је првјатан, понављамо, и взвесно он је пре теча брзсг и вскреног приближења за које су бар од стране Грчке свагда изражавана најбоља расположења. А тако што неоспорно вде у корист оба народа, који пред собом имају толико широко поље заједничке акције и заједничког напретка. (Бр 1838.) Пол-ЛуЈ

[взлама, немогуће је да је потол1 љена од немачког сумарена.» Међутии лађе које сада имају такве звакове могу бвти торпиљиране. Из ово:а излази да је вредност немачког деманти а, приликом торпиљирања гореполенутих двеју лвђа Црвеног Крста, јако ослабљен вовем наредбама које је Немачка издала својнм сумарснима. Неутралне државе извућа ће вз свега озога консеквенце. Ловдон, 28. јануара У поморским енглеским круговима опште је уверење, да ће нова и снажна кзмоања предузета од флоте ускоро трвувфовати над сумаренском акцијом. Верује се, да брвтанске власти имају сада средства за уништење сумаренз, која ће нсскоро дати ванредне резултате. Главнв сопственици бродова изјавили су, да ако капетанв лађа прнмене све инструкције дате од адмвралЕтета, опасност теће бпти велвка. Онв мисле, да је победа над немачком сумзренском акцијом само питање времена. САВЕЗНИЧКЕ МЕРЕ Заштита болничких бродова

Лондон, 28 јануара. »Вестминстер Газет* пише: | *Немачка претв да ће торпиљи ! рати лађе Црвеног Крста. Ова I је претња погоршала циничним јоправдањем које је телеграфиса но из Берлвва. Једкно средсгВо које можемо предузети против те претње то је да употребимо мере рада заштите нашах лађа Црвеног Крста. За сваку торпнљврану лађу те врсте Немачка ће одговарати по свршетку рата« Корисно је потсети да је Немач ка збацила одговорност са себе, потопљавањем лађа Црвеног Кр ста: *Британик» н »Бремер Кастил.« Том је приликом помор ски немачки главн* штаб изјавио: »Ношто је «Британик» имао јасне знакове лађе Црвеног Кр ста, саобразно међународним пра

После прекида односа

Берн, 28. јануара »Форверц* од 24. јануара иа лаже економске последаце з Немачку од прекида односа с Америком. «Може се предввдетв вели он, да ће Сјед. Државе чиј] годишњи увоз из немачког изво ра износи око милкјарду франа ка, покушати да се потпуно с слободи сд ове зависвсстн о Немачке. Монопол соде, који је држал; Немачка сад је потпуно компро митован. Амернчки увоз у Не мачку био је знвтнвји од свиз осталих. Политичка важнос' зблвжења Сјед. Држава и Спо разума лежи нарочито у упо треба, коју ће Сјед. Државе у чииити од овог економског ору ђа против Немачке, која се в може лишита бакра, памука, жвтј втд. увожених поглавито из А мерике. Ш овега тога вздави да ћ; повратан у нормалан жавот но оле рата битв веома тежак. Ал! треба рачЈнати к са вероватни] унаштењем немачке трговачк! органвзацвЈе у Сједињенвм Др жавама. Немачаа има у Сједв њеннм Државама врло вната! каавтал у л-удима и новцу. Би ше од 4 милејарде новца удо жено је у вндуетрију Сјед Др жава. Најзећи удар пог 0 д*ћ< трговачку флоту. У Сјед. Држа вамз интерннране оу лађе, чнј| укупнн тсвБжа к8ноок пола ми двона тона, а губитак »Фатер