Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 291.

ланда«, влш „Икператорас, свм* бола немачке нсмсрске тактике бво би бесврајно ссетљив за немачви патриотвзам«.

ГРЧКА И СПОРАЗУМ Поруке Кнеза Демидова

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Посланак Русије оаоиштио је зв^нвчзо у среду Зндокаотосу грчЕОм манистру СПОљНИХ послова извесно норуке које ое | односе на иввршеше обећанзх ј ццји су војници или убијеми илн

Фрамдуеки коминнкв Париз, 28. јан. Немци су извршилв напад источво од Мезе у области Во Палане који је одбијен. У Вевру, јака артиљервска борба и сукоб патрола северно од Флирси. У Вогезнма исгочно сд Ноармоне, француски ј« одред изненадно немачку предстражу

ј заробљенв. Авијатика - — Немачкв су ае

обавеза. „Ове поруке — додаје кнез Де- ј мидов — стављају на Јнање из јроплани бацили два пута бомбе веона делањв које ае дају мно ју пределу Динкерк. Има мртвих го гаранпије да мсгу увератији рањенах. ЕОстаплке Сала Споразума да] ое крахевоаа плада потцуно оа

узет, бао је првморгн да напу сти тај пут... Озе су операцаје причинвле непријатељу озбиљан пораз и првморале су га да се повлачи у јпустињу. Турски су губици 800 мртввх и рањенвх всиеђу којих има мнсго офвцирг. Наше су труне заплениле много пуша ка, муннције, митраљеза и велаку количану вамирница, камила и коња.

Одлуке о проблему снабдевања

Амстердам, 28. јануара Из Берлина јављају да су у ту варош приспелв, председник министарског савета Клам Мартинец, двректор аустрвског снабдевања Хефер, председник ма* џарског савета Тиса, мвџарски минзстар привреде Шитанв, иредседник маџарског снабдевања Кварт, генерални консул Јованочић и многи други чиновници

’ Сви ови прскеои, решенв ■ ; нерешени, вођени су због •вележвдаје« Учмтељипа Чудвђка опгужена је бгза гато што је ; ј&вно иоткцала овоје симпатаје према Србима.

ПРЕКИД ОДНОСА — Одобрење америчког сената —

Лондон, 28. децембра. Један телеграм из Вашингтона саопштава, да је последњег четвртка сеИталијзнеки коминикб који ће држати конференцију о Н ат одобрио прекд диплоРпм 28 јануара јпроблему снабдевања. ! матских ОДНОСа Са НемачУ долвнк Су|ане иеприја- Берлинска штампа првдаје ве ком> са гласова протељ је гукао наше дсфанзивне лаку важност сзсганку и истиче тив 0> ; с — > да ј е с ,д великог интереса једно-; у т0 ку дебате, Свнатор вречена посега двају шефова ј] 0 џ је рекао: »Када је влада Аустрије и Маџарске. ] земља уплетена у КОН»Фооишв Цајтунг« каже: 1Ив фликт са страним нароУзимајући у обзир верност сај в0јника> ф раН ц уС ка је артиљеЈ ак «“ЈУ са те ст Р а » е - У колинајоосно је да ће ое у Берлину го-] дима> ј а знам С аМ0 једну ^ л^пги.1 • 1 ! Пазвп* иа /^т/тпттхд ГТтг^ттг» п « ј ППг.итм г\ ипиппбг.аог поп-гпл. :

лвније на десној обали Бренте.

Париз, 28. јан - г ј У области јужао од Рајмса* Упакрсна ватра каше артвлеобразиаа цогледима свв 17 њн . . 1 • . Ј ј Французи су извршилн један ус- * Р и Ј е ућуткала је кепријатељске јпео напад и заробвли неколико1батерије и спречила офанзивну - т *

ховнх ваада.

којом је краљевска влада осигу | реја извршила успешно гађање ј Позвне на сектору Плецо и у рала један део својих обавеза | на НС иачке организације на сек- ј близини Боско, мала сукоб па посланик Русије обраћа пажњу,} хо р у кохе 304. Експлодирао је1тролачији су резултати врло у интересу саме Грчке, на факта један депо муниције. На осталом ] повољни по нас. која не одговарију пОтпуно оба- јфр оаТ у уобичајена канонада.

везама према Споразуму нити пак ј духу грчке владе која жела да постигне нормалне односе. Ове поруке, изјављује Демидов извршене су у циљу да се једном престане са садашњом си- ј туацијом.

СУМАРЕНСКИ РАТ Торпедовање «КалиФорније. —

Енглески команике Лондон, 28. јанНаше су трупе извршиле претпрошле ноћи успео напад источ но од Вериеја и југоисточно од ј Ипра. Уништени су многи заклони и заробљево је доста војника. Немци су покушали да се у то ку ноћи приблвже нашој линији

Нзтопљзн дстјЈсгјер Лондон, 28. јан. (заааично.) Енглески адмиралитет јавља да је један детроајер старог типа који је вршио извидничку служ-1 бу у Ла-Маншу наишао претпрошпе иоћи па мину и пропаоСви офвцира лађе су погивули. Спасли су се веторвца. Према

ворвт* о компромасу ауотро- : дужност, а то Је да се угарском. Говор је о једној кон- П р ИЗНа уставна власт влавенцвја која ее односм искљу- д С и д а се буде уз ВЛаду, чиво на интересе Аустрије и ПОКЗЖИМО народу И СВеУгароке али пошто је данчо е-.ту, да, када председник кономска смтувција у Евроцн ГОВО р И има иза С ебе КОНврло комп.твкована, Немачка не Г р СС и ц СО народ, ма које миже остати мндвферентна пре расе и порекла. ма одлукама које ће владе у' Сенатор Питман изја-

Бечу и Пешти донети.

Лоедон, 28 јан. Прекоокеански брод «Калифорнија" од преко 8500 тона, који је отпутовао из Њујорка са путвицима и поштом торпедован је и потопљен без опомене 25. јануара у 9,30 часова пре подне. Лађа је погођена торпедом спреда. Експлсзија је била веома јака. Утврђено је, да су у нападу учествовала два сумарена. Од 32 путника, нема 13, а од 172 лица посаде нема 29. За време укрцавања у чамце за спасавање, многи путнЕЦи и мрнари попадати су у воду, али су покупљени и унети у чамце. Изгледа, да је лађа потонула за пола часа. Већина спашених пуг ника је озбвљно обрањена а мрнвра су у бедном стању. У канцеларијама „Анкор Лајжа» изјављено је, да су међу пропалима и два америчка детета.

јужаоодАрмантвјера али су били >. иавешта Ј има свама је фамилвјама одбијени. У току од 24 часа за -ј с аопштен несрећни случај. ДРЖАЊЕ ХОДАНдИЈЕ — Изјаве холандског

робали смо 34 војника а три о [фицпра. Наша је артвљерија успешно тукла непрнјатељске положаје и проузроковала експлозије у аеиријатељским линијама. Египат. — Наши су одреда напали на главну турску масува?

АУСТРИЈСКИ ТЕРОР Велеиздајнички процеси . иишта не^ће моћи спре-

{вио 1е: »Други случај као Лузитанија значиће рат, ; Ако Американци буду пој ново на мору погинули,

„ , чити амерички народ да Како Јавља загребачкн »Об „<•„ Ј у . ^тражи објаву рата.“

премијера Лондон, 28. јануара Један телеграм из Хага саоп-

положајима код Жврое. Ми смој штаМ1 и је ј учл прехседник хоих одмах напали в после борбеј ландске влаве објав0о парламен

ксЈа је трајала цео дан 'Гурци су нреко нсћи побегли запалвв ши шаторе и велаку колачвну намирница и мунвцвје. У почет ку саме акцаје, Саид Ахмет огишао је са главнокоманцујућам из Сиваја за СвЈ‘ату. Наше су тру* пе ушле у Сввај који је непра-ј

ту да је ХолаадиЈ'а решена да остане неутрзлна и да на садашње догађаје глецг се стриктно неутралног гледашта. ХоландиЈ‘а Ј‘е протествовала у Берлвну против повреде међугародних зако на и права Холавдије иа пловидбу но слободним морнма услед

Јатељ евакуасао. ; П0 ј 8Чан>а суиаренске акцаје. Један наш одред заузео ЈеМу-! I Речи холакдског првог минанасибак 24 миље зааадно °д стр8 приМ љене су са одобравањем, Жврбе, једини могућан пролаз' нарочито кад је изјавио: , Хо . 33 комору између Ж.рбс и Ја ландвја је решсна, Да се оружјем ричуе. НеприЈатељска комора ко одупре С8акој повреди неу1рал . ја је вшла том пролазу иЧурска НОСТ0 њенс тераторије€< војска која је бегала са Жарбе Завршујући, први министар је нашле су се у врло тешкој зам река о, да се влада нада, да ј‘ош ки. Сајид Ахмет на челу своје може отклонити војске ввдевши да Ј‘е пролаз за шкоће.

зор», од многобројнвх велеиздаЈ - -; нвчквх процеса, што су вођени ј нред тршћанским судом у Грацу,; два још увек стоје нерешена: ј процес противу народног посла-ј ника Д ра А. Тресвћа-Павкчића ; н онаЈ - противу народног посла ; ника Д ра М. Дринковића. Д-р‘ Тресић чека претрес пред ка ■ сационим судом поводом жалбе државног тужпоца, а Д р Дрин ковић лежи у апсана у Волоском и чека поновни, шести илн сед ми, претрес у својој ствгра. Пре неколико дана свршен је коначно процес г-ђе Марије Чу лићкс, учитељице на Брачу. Касациони суд у Бечу уважмо је ј жалбу државног тужаоца проти ј ву њеног ослобођењз, па је уки нуо прву пресуду и оптужену осудио на три годене тешког за ТВОра. Исто тако, касациона суд у Бечу потврдио је иреоуду окружног суда противу уредникз ј

ПРОТЕСТ ШПАНИЈЕ Коментари Француске штампе

Пвраз, 28. јан. ШпАНскг проге-т нгје прозт чека претрес пред ка • протест, Оп одаје сдкучнзст земље да епречи повреду њевах прав«. Држаље Шианвје нагга ће Немачау, да мало рагмкел! ако је она гз то јопз споос-бна. „Голоа« држи, да олгозор Шнанзје у енергајн цревазиа за ова очекзвањг, То се вц! нарочито у паоуоу, где кажс1а »ав може доиустнтв взуЈетнв ратаа режлм к»о *^конлт 1 “, * да »реЈврзвше призо да з.гштитн жазот својих аоднев 84 и ** очува ингегрвтет озога оувврв НЕтета". «РевтЈ‘» изЈ - ављује, да се можс пожелети, да Шааввја сстаае неутрална, како би наоавала снљетско ,,Слободе’‘, Нике Бар ; своју велачанствену мисзју мг садашље те јтуловвћа, н ооудно окрављеног | лосрђа у Белгвји и сев. Фри

на цет годлва роб*је.

цускоЈ

Ф Б Љ Т О Н СА СРПСКОМ ЕЛАДОМ

Огист Боп

Није се смела изгубати нијед на мввута. Требало је што пре стпћи до мора. Карааавсе журв. Умор се почео већ осећати. По мисао на лађу у пристаништу повраћа нам снагу. Гоне се коњи, али пут завија око залива и продужава се у бескрајност. Ускоро постаје толико закрчен да мв идемо нанред с највећом тешко ћом. С мукои се крчи пролаз кроз спг ри и дуги низ воловских кола, поворака коња и магараца који носе хвљиде сандука бисквита и врећа са брашном, брзо истоваренжх са «Вил де Бари* и упућених у логоре српских трупа. Требало је сваког тренутка, доавиатш се, да би анаха да је

караван још у целости. Извенада, под суморном кишом, светлости избијају са свих страна. Доста близу н»с, на левоЈ - стра ни, светлост једног брода. Са земље мењани су са њом ватре ни сигнали. Ми смо дакле данас најзад били у Сан Ђовани дв Медуа, чијих неколико кућа ј‘ош висмо распознавали. Али светлости, коЈ‘е су нас окружавале, оаначавале су добро, да се вала зимо на тој обали. Њихов од бпесак долазио је са тих огњишта, око којих се тискају, дрх тећи од грознипе, избеглвце, старци, жене ■ деца, који већ недељама чекају, без склонвшта

лађу, која им се обећава свакога дана. Пролазимо, пуни саЖаљења кроз ове групе, идући поред о светљених прозора, којп означа вају зграде царинарнеце и команданта Медуанског приставишта. Нека врста басамака води на први спрат ове бараке, коју бура из темеља тресе. У једном тесном ходнику, у коме су од кише склонлни сраски минвстри и секрет»ри посланства, троЈ‘а мала врата воде у бедне собице У једној која служи за талајанску бежичну станицу, налази се министар Италије. Адмирал Трубриџ је у другој, дочекујући са својим флегматичним осмехом сраске министре, савезничке пре дставнике, који долазе наиамен це всцрпени, укочени од б де, чији су очеввдци билш и бес>м

ње но мало узнемврени судбинои, која их очекује. ] Трећа соба била је затворена I Адмирал је увео у њу мене и ј мога енглеског кОлегу и мв вн | двмо у њој налакћеног на бели | дрвени сто, удубљеног у разми шљање г. Пашвћа Првзор утучености, којв се не даје забо | равити. Тај човек, који толико господари собом, кога су најразноврс није мене затекле увек чврста и одлучиа, не може да савлава уз буђење које га притискује. Он ће оставити српзку земљу, одве сти у вностранство владу, вој ску .. ЊегОае моралне патње дају његовом озбипном лвцу са његовом дугом, белом брадом трагвчан изглед тренутка, ми о сгајемо неми нред оввм бол >м. Али наш улазак ввведе ср-дсед I нвка владе вз његова сна- 1Јрв

! гушеним гласом, он даје израМ I свој‘ој тузи, своме страху пр« озбвљношћу мокенга, своју м бринутости за будућност: <СенО Србвје ће се укрцати», пон« ља он. Ветар наставља да фвјуче н> пољу. С времсна на вр ме уи* ! по који офацкр Оа даје обаЈе штења за укрц«вање. Око 10О' сова. адмарал се дгже. »ТренУ так је ту. рече он. Ја ћу отор' тити на Лађу српгку владу в От ввгничке минвстре. Ч-мацема^ места “ И он рачуна на пр сге ,,Г. Пашић, 6 српских мвннсг«' ра са две даме, 4 мнвистра ћг глеске, Француске, Италијв и РГ сије, талијанки официр прв*^ ништа и ја: тачно јс; хајдемо Питамо шта Ке бити са ва особљсм, пгзтљагом и нарочито, а машим Шкфрама. АдмвраЛ <>б< ћава, да ће се све укрцатв.