Велика Србија

БРОЈ 299.

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3

ван »бог аеговиг ретквх гаслу га о*бжјајуви иепријатељоке нападе Ј Тријенту где је био & ра&ен. Поште је посетмо и та Лјанског нослнпмка отишао је у мннЕстарсгно мунацаје, где ј е подуже равговарао са г. Адбвртом Томом. Модана. — Када је г. Бноолати ариоаео н» отакиау Моданг, В8ноланаца општвне те ’ ’ * *»-•«««•“'ЈСмЛИ%.*| ДНЕБН]

в*Р° ш * бурно су посдравилн манастра. Днрљввва речкма за хвллио је г Бноодатн стчновништву: »Данао, када нечузена најеили грози циввлвзнпијв, ја вам кнжем, да ћу се борнта за право, правду н нвзавдсност народа“. Лондон. — Уписцваше брвтанског ратног зајма завршено је, Зајаи је аостегао сјајан успех. с ВЕСТЖ

Пошта у Србоји. Бечки лист »Рнјхспост« од 16. јан.уара више; »На дооадашњој етелној поштв л телегра- ; фу у Ј1а»ар ев иу донуата се одј оада и првваткн саобраћај. Прн | мај" ое приватн* пиома, карте) вмавет*, упутнвце м праватни телеграм»“. Винодељске школе у Србији. Софијски лист «Народна Пра ва > од 22. дец. доноси: «Вино- ( дељске школе у Зајечару н Не- ј готвну арекинуле су свој рад.» > Сасввм првродно, кад није бвлојј ученика. Рвквмзиција у Аустрији. | Бечкв «Цајт“ од 14. јануара; пише: ‘Миннстарство исхране из | дмо је наредбу произвођачнма; да предзду одређену количину; сввњске масти и масла државв. | Од сваког свивчета, бнло наме \ њено трговини или за кућну по ! требу, дужан је сопственвк пре-1 дати држааи одређену количину | масти. Исто тако од сваке краве! мора сваки сопственик дати из ( весну количину млека.* Ово је' најбоља слика екононског стања | у Аустро-Угарској. У источној Маћедонији. Ситуапија у источној Маћедовија постаје нз дана у дан све несноснија. Од 14. октобра Турци и Бугари бојкотују Грке и недају ам ; никакву храну. До сада је констатовано 5800 смртнах случајева од глади. Војнвчки хлеб когата .6 драхми У Кавалв и Прави. Зејтин ко шта 40 франака ока, брашно 10 франака и со 8—10 франака. Стање је још горе по селима. Стање у Атини. Према вестима које стижу из Атине, тамо је стање постало невздржљиво. Хлеба има врло мало ила готово нимало, а он је

иначе таквв, да се једва може јести. Шећера, пасуља, кром пира и многвх другнх артикала нема више. Очајање је достигло врхунац. Слога Са.везника! «Наје Фраје Пресе» од 14. јан. доноси подужи чланак др. Леополда Блкзели о економском освајању Немаца у Пољској. У чланку се између ссталог вели: «Немг;а су вештом пропагандом даиас већ потпуно завладали пољ* ском трговином на штету Аустријанаца. Аусгријска управа треба да поклони ввше пажње овом немачком «мираом освајању», да би и Аустријанцн мотли видети неку корист од земље, за коју су пролили и сувише крви». Угзљ и жито. Из Атиае јављају: Жито и утаљ, који су послати нз Њујорка за Стару Грчку стићн ће кроз 15 дана у Пвреј. Раквирирана лађв. Грчке лађе, које су Савезници реквирирали употребиће се на пренос жвта из јужне Америке у енглеска и фравцуска пристаништа- Аустријска ргзбојништва. »Сарајевски диотс од 14, дец. доноса: „Земалека влзда га Бос ну и Херцвговину у Сарајеву и*рнче ннродну преоуду: Иметак д р Ммлана Сршкића, ожењевог, празоолавне вероисцовеоти, бив. адвоката у Снрајеву, ароглашу је се пропчлим у кораст босан око хврцеговачког »емаљоког е рара. Вредкоот имоаане иде цреко 150.000 круна«. Пљачкаши у мантија1«а. Бугарски лисг «3арја> од 24. дец. пише: »Св. Синод послао је досад у Мораву 21 свештеника. Ови свештенвци добијају плагу, половвну од случајних првхода у'курији и по 5 лева деевно*.

Можемо лако погодити, какви су то »случајни праходп у куријв!» Грчки отицири. Из Атине јављају да је грчка влада позвала све офицвре на о суству с наредбом да иду одмах ва Пелопонез. КонФвјввнцнје неутралних. Један радиограмнзБерлина прнспео у Атину јавља да је конференција свију неутралнвх земаља бежна У Италији Италијански лвстОвз јављају да су у току последњих дана приспеле у Напољ 130 лађа на товарених са жнтои угљем и фосфатом. МаииФвстација у Мадриду Из Мадрвда јчв.љају да се земљорадниои из области Валенса одлучили да протествују иротив немачке блокаде. Они су упу тили молбу министру финансаја. Билз је манифестација исоред пирламента. »Коресподенцаја д‘Еспана“ Пу бликовала је чланак о чустрији. Влада је позвава да Одма преду* зме потребне мере како би спречила парализу спољатае трго вине. Горосвчв. Бугарски лист «Дневник“ доноси у броју од 23. децембра следећу белешку: »Досад је у Србији под руководством шумара исечено око 12 000 куб. метара дрва. Сва ова дрва пренеће се оввх дана у унутрашњост (наравно Бугарске, уред ) за потребе државних надлештава и становвпттва*. Ввди се, да је Бугарима веома хладно око срца, па масле да се туђим дрвима могу згрејати, Пресешће вм она ускоро! Пбаива се. Чедомар Д. Радивојеваћ прак: тик. ср. ирилекоког да ое јави ;канцелар*ји Влад. Комесара у ; Солуну. рлди оаоиштења по бр. 478

ПВСЛЕШ ВЕШ Рвквизидија рудника Лондон, 5. фебруара. ■ «Борд ов Тр»д« почео је од пре два дана да реквврира све угљене мајдане у Великој Брита нији за све време трајање ратз.

Бразилија и Нвмачка Лондон, 5. фебруара Из Рио де Жанеиро Јављају „Журналу ди Комере“: „Сем протеста који је упукен у Берлин, бразилијанска је влада ставила на знање бечкој и берлинској влади да неће трпети никакву препреку у трговачком промету са другим силама. РумуниЈа је одлучила да сачува нетакнута своја достојанства и своја права. "елвграм г. Жерара Лондон, 5. фебруара. Из Вашингтона јављају »Матену« да јс г. Жерар упутио из Берна г. Лансингу, државном подсекретару министар. спољ. послова, један телеграфски рапорт у коме изјављује да Сједињене Државе могу сматрати као са8ч« ћеШ одбијање немачке владе да пусти у слобоДу 72 маринаца из посаде америчке лаЈја »Јаровдала. Извесни политички кругови у *Вашингтону имају исту импресију. Г. Жерар је изјавио да Немци нису могли учинити ве-ћу погрешку него што је прокламација сумаренског рата. Са нашег фронта — Срвска »в*их«»» и»вршт»ј Солуп 5. фебруара 4. фебуара ништа значајно

П0ШТА За Орђнц — Драгвћ А Грујаћ редов јавља своме другу Будвмиру С. Андрићу општина- лопатањска ср. подгорски — Ваљево да је жив и здрав као м доле именована лица и то: Влаца и Драги 3. Протићи и брат Ђуро и ш>рак Светислав В. Ђорђевић, Светозар Ј. Грујић ч Милорад Ј. Грујић, Малан П Поповић, Радо М. Тешвћ, Светислав П. Богосављеввћ, Иванко Тадић, Милорад И. Ћосаћ, Рздоје Ј. Војић, Драгић Р. Чкојвћ, Апександар М. Ми ловановвћ, Живота Ј. ПавлОваћ, Душан, Будимир, Светислав и Ве лимир Радивојевићи, Милоје А. Ћосић, Малоје Теодороваћ, Живојин, Милоје а Велииир "С. Тн мотићи и Никола из Драгијевице, известати с.ве њнхове породице.

Молим за одговор преко Црвевог Крста на пошту број 999. — Доле именозани из села Засавице, срев мачвански округ подрински, извештавају своје породице да су жвви и здрави: Владвмир Радивојевић, Савв Чнкић, Милан А. Радован С. Саватићи, Драго, Никола и Нинко Сг. Беломарковића, Михаило, Живан, Стеван, Жавојин и Драгојао Милованчевнћи, Живан, Павле и Јаков Свмеуновићи, Рајко Рибарвц, Душан и Тома Црнобр* нићи, Чеда С. Ачански, Сима Јеросимовић, Јанко Иванховић, Добросав Рлбић, Јанко Иванковић и Ненад Галонић. — Драгутин Станковић земљорадннк V. з села Белотинца код Нвша јавља да је жив и здрав и моли пријатеље и познанике да му јаве да ли је жива његова жена Круна са децом и да ли су му жвва браћа: Љубомир, Душан, Јован Светозар.

— Редов Мвлан Новаковић, Седес, Срп. Центр. болнвц«, тражи брата наредн. Божидара Гавриловића. — Мвлвсав А. Савић да се јави брату Душану Р. Минећу Соковићу п. бр. 4. — Ватомар Пантић, поткивач п. бр 111 тражв Ђорђа Ђокића, колара, Адама Петрића. ек. и Јаћима Лечића сви из Тубића. — Чедомир Јеремвћ вз Заока, п. бр. 222 тражи оца Милоја Је ремића— Сима Савић, наставн крагујев. гимназије да јави своју адресу Влад Лазићу, редову бр. поште 44, (писмо од синовца). Ђура Вулетвћ, хапл. п. број 111 тражи поднгр Петра Константиновића за кога је чуо да је рањен.

РАДЊА

Битољска ул. 19. (Вардвр)

Препоручује пошт. српским ресторатерима и менажама своја чиста и природза пића, као: критска виаа бела и црна, првог квалитета; коњака првих пирејских фа&рика: Метакса, Барбареса, Кампе « Пуриса, у флашама и бурадима. Продајд на веће и мање ко» лиЧинс. Цене строго умерене. 1-5

Размашљам о њему. Познајем га добро. Он је редов у митраљеском оделењу Сада он носн шлем, пушку, бомбу Обучен, о бувен, сит и задоваљан — он китраљезима, коси непријатеља. На путу је за Отаџбвну... Да, да — то је он. Заам га ја.п Мисли ми се једнако задр Жавају на њему и око њега.... Гчедам пажљиао у оне дверупиЦв карбитске лампе. Из њих шиште два јасна, бела пламичка.. Оаи трепере, укрштају се — оиетљавају јасном, белом светло шћу цео простор, — све пред иете, кад јаче кад слабије, према томе са каквом свагом струји тас. То је живот, снага, моћ... Ето, тако и он — шапућем ј* махвнално — као ова кар^■тска лампа. Да тамо, утутра, не капље кап по кап *оде н »рбит би се истрошно — И8-

ветрио. Неби било слгоревања, а без топлоте, светлости неби било енергије... Исто је то, мислим ја даље, и са оним војником. Да није прнхваћен, нахрањен. одевен на Кр фу — зар би он-сада могао да развије онај величанс.твени пла мен одушевљења, ону енергију и јунаштво коме се свет дави!... Ту, предамном, уз зид, ввдим велике фотограф* је : ,, Буварска. погибија на Кајмакчалану" цо нољу леш до леша. РоВови пуни лешева... , Овмах до њих: ,,3а Краља а Отаџбину “. Лешевнннших вој ника и добровољачког одреда. Искидане жице... изломљене пушке, шлемови, ранци... Са про бијеним шлемовима, леже, друг до друга. На лицу им лебди још пламен одушевљења. Рукама, ре као бих, још притискују пушке

уза се, и згрчено тело као да је застало у скоку.. Да, да... шапућу моје усне то је судар Слободе и Насиља... Ту је квжаено издајство... Она мо је мрак.. Овамо светлост!.. У ираку ће ишчезнути Бугарска... Из светлости уздикиће се Велика Србија!... Пред моје очи окрећу се неквкви жућкаств колути. Безброј тачкица: црне, зелене, црвене боје трепере и губе се у непро видан, мрачан *ео... Из мрака, најпра цејасно, па све јасније оцртавају се контуре крвавих лешева... Оне се мичу.... Одупирући се лактовима и крва вим патрљпима руку и ногу о крваво тле — они се усправљају Из ровзва мичу се крваве гоми ле. Један преко жругог, поабуљ ке излазе... Са одкинутих удова

ввсе дроњци »скидане меса, вз којега,-кап по кац, црвенс крви шарају каменато тле.. Из очних дупља светлуца жишка угвшеног пламена — зени це... Цело поље оживе..’ Из мрака чујем глас, којв је, изгледа, долазно, са другог света: Шга то учивисге од нас, браћо?!... Затресе се стеновити Кајмак чав!.... Блеснуше сјајни шлемови. Треснуше пушке.... Свјну светлост а у пуном сјају појавн се зид Осветника... Као блесак муае севнушеочи. Као гром одјекну глас: В* сте издајнвци Словенства!... Ми ввсмо браћа!!... Ми смо пали за част Српског имена!... За Кра.ш и Отаџбинџ!...

Громовитн глас, као Јерихонска труба, нотресао је земљу, канење пробудио мртве, осоколио рањене и задахнуо здраве јуначквм кахом. Са слике . Смрт и д В же се скелет српског коњаника. Заклепташе кости обважеНих цеваНица. Расклопиши се беле •илице, а, између два реда, јаких белих зуба, сличан подземној тутњави, силан као вулкан разлеже се глас тиром целог Српсва — Светв: Цао сам за Част српског имена Из Смрти рађа се Живот!... — Наставиће се „Велика Србија“ прима огласе по умереној цени,