Велика Србија

БРОЈ 337

«В Е Л И К А СРБИЈА«

СТРАНА 3.

1(8 500 људи како ои ефектив м> рине износно 87.000 у гсесто I 74 500, као и да се попуне сви 1 резервни кгдровл. Озе су мере поедузете да спрсче свако ненријгтељско дел> н»е немачких агената у унуграшк.ости земље протсв радионица муницаје, железничких пруга, мостова и свих другвх бсжни х јавиихустановекоЈе би биле угрожене у моменту објаве рага илн раније.

ском станицом у Бејвнлу и нсслали су затим капетану Фирнеру наредбу да путује у прав

ло, — каже г. Џокес, — како је било могуће, како је лажна депеша била примљена на лађн

цу где су га очекивали немачки ј „Лузнтанији" на место депеше сумгрени. »Никада се није зна-'британског адмнралитета.« Дневве вестм

Немачке мере Измене у ратним казнама Берн, 15. марта Како »Најесте Минхнер НахрАхген* од 11. марта јааљзју, I рајхстзгу је поднет предлог закона, да се убдаже казне у рату. Дезертирањо ће се кажњамти робијом, уместо смрђу. Оии, који друге подстичу на дезертирбље кажњаваће се .ке смрћу, већ са 10 или 5- годзиа робијс- Случајези мање непослушности кажњззаће се само з&твором. Изгреди протиа прет« постављених, кзжњцгани до с?.д са 10 година, могу се казнити сад и са годину дана. Створена буна у близини неприЈ'атеља кажњавана до сад само смрћу, хажљаваће се од 5 година робије до дожиеотне. Дезедтери погу бирати између 15 година робије нли де иду иа фронтСгд је ;асно, да.су дезертирањз, непосдушност и други изгреаи толико учесгали, да јс- апсолутно негсогуће применити смртиу *азну према овима, који је заслуже, ЕШАЧКИ ШПИЈУЕВ Једно сензационо откриће

Пзриз, 15. марга Према јед^ој допеши из ЊуЈорка листу „Голо-а“ г. Јохан П. Џонес, који је био у тајној полхцији, пубдиковао је једну чњ::гу о немачкОЈ' шш-.јунажи, у ксјој истиче једко изнег- гђуј.уће отхриће поводом торпиљира *а ,Ј1узитаније». Доказано је, да су немачки шпијуни, путујући редсзно на »Лузитанији«, добили увеоеље да е кгпетач приближујући се енглтским обаптма, тражко од здмиралитета телеграфијом без жица инструкције за пут којим треба да иде. Немачки шпијуни су успели да ухвате ту депешу р&диографднвљаштЕа његових непријатеља, беса и варварства туђииске иајезде. Треба ли да та] неустрашиви борац, који се тако искрено и тако предано борио за најсветије принциие, за које ]е икада знало човечанство, за мринципе неумитне правде, трајног мира и општег прогреса, и све У тој страшној борби дао к изгубио, треба ли да српски земљорадник празних руку чека на могућност прибављања свега онога, штс му је потребно за обраду земље и обнову његове оривреде? Може ли седопустнти тај херој, и иоред толике славе и хвале, које му се са овију страна одају и признају, проводи своје дане у крајњој ^ди и сиротињи, онда кад се дома буде вратио? -рпско Пољопривредно Друш-

Председник републике на фронгу. Из Париза јављају: Председник Републике у друштву министра војног, унутрашњих послова и рада као и у друштву сенатора и посланика из Соме и Овзе, посетио је јуче Нсјон, јГмсар, Хам и Несл-Роа. Станоааици су говорили да никад нису сумњали у успех Француске и да су били склони да под носе немачко ропство још, ако је било само погребно. Они су изјавили да су француске трупе вадмоћније од немачких. 25.000 Руса и Румуна. Из Париза јављају: Пода шци савезничких земаља способни за војну службу, а кој'и се сада налазе у Енглеској, добнли су наредбу да уђу у енглеску војску или да иду у своју земљу. Ова мера се нарочито односн на Русе И Румуне. Цени се да има око 25.000 Руса н Румуна у Енглеској. Гевор Вилсона на кон гресу. Из Париза јављгју: зна се да ће председник Вилсон у говору који ће држати на конгресу, изложити кахо је Немачка приетупила ратним поступцима протнв Сједињених Држава. Вероватко је, да ће конгрес изгласати објаву рата смаграјући да ратно стање већ постоји и ангажовати владу Сједињених Држава да предузме иове заштигне мере. Депресија у Бугарској. Из Берна јааљају: према аутентичиим весгнма, опозивпње турских трупа из Добруџе и Тракије ироузрокоагло је у Бугарској врг.о унеспокојавајућу импресиЈ'у. Оаа једепресија 1 !ОЈ’ачана кестима о турском позлачењу у Месопотамији и о повлачењу Немаца на заичдномфронту. Листови по наредби Прес Биро-з доказују да је то стратегијско порлачење али публика има предоссћање да ствари иду врло

Т 80 , које представља, заштићава и помаже српског зелгљорадника, поделило је његову кесрећну судбину. Оставши као и он без средстава, оно ие може и за дуго неће моћн да му пружи ни материјала ни помођи за љегов будући рад, за обназљање земљорадничке производње. Рачунајући на докдзаиу универзалну солидарност земљорадиика и земљорадничких институција, Српско Пољопривредно Друштво се, због тог«, обраћа вама и моли вас, да га помогнете добровољним лрило зима, ви, и ваши врсни многобројии чланови и сви они, којима лежи на срцу Српство и Српски Народ. Ваша племенита по)«оћ осигураће вам не само вечито сећање и дубоку захвалиост срп-

рђзво, и не крије своје кезвдовољство. | Оскудица у Хрватској. 1 »Хрватски Дневник« јавља да у земљи илга сеега 15 пиззра : .и од ових 8 је обуставило рад због оскудице у јеч.му. Но како бзгледа и остале ће морати престати са фабрикацијол^ пива, ако 1 се држгвие власти не постарајју да пол\огну индустрИјалце. Пошиљке новца за СрI бију под бугарском | влашћу. Оедашња Филансијски Делегац^ја добила је од Сраског Црвеиог Крста из Женеве телегрвфско извешће, да су пошиљке ногца за Србију, под бугарском влашћу, па сада немогуће. Према томе уплате, за тај дзоСрбкје, Делегација неће примати, док се тетње не отклоие. Скупоћа у Угарској. Мађарски лист »Аз Ујшвг« доноси ову белешку: „Пештански трговци, који продају стакло, картелисали су се и тако подипш цеке стаклу, да је ово садз 140 пуга скупље него раиије. Бесумње и <>вде кмамо посла с члњеницом, којн је константована и у другшм гранама индустрије, т. ј. да аустријска индустрија просто пљачка угарску пкјацу!' 1 Оскудица у Аустрији. У Аусгро-Угарској влада страхосита оскудица у шећеру. То се иајбоље вкди кз писања аустро-угарских листова. Бечки »Цајт« јављг, да је цар Карлс извао наредбу, кој'ом се сахариз проглашује аргиклом државног монопола и пушта се у промет као иакнада за шећер. Исги лист додаје јсш, да је секретар поглас->ичарсксг друштЕа изјавио, да је 10 посластичарница затвсрено у Бечу. да ћс то мсратн уччнити и сое ссталг, јер има резервз у ш^ћеру сзмо јсш за 8 дана. »Сарајеаски Лист« јавља да је нарочита комисија израдила правилник о потрошњи шећера ског зе.мљорадника, него још и [вегозо трајно пријатељстао за вас и ваше земљораднике, чије ће братске силшатије припслЈОћи реоргаиизацији његовог корисног рада и подизању народног напретка. Српско ПољоприЕредио Друштво прил 1 аће са највећом благодарношћу полшћ у : 1) оруђу и справама, неопхоцно потребннм пољској привреди; 2) семену кудтурних биљака свију врсга подесних за поднебље балканских земаља; 3) крупној и ситној' приплодпој стоци; 4) ноЕчаним прилозима, који се имају употребити искључиво за набавку средстава за земљсрадиичку ироизвсдњу. Детаљнија обавештења дају Српско Пољопрквредно Друштоо у Солуну (Улица Ники бр.

и да је иаредила хотелијерима, да ни уз једно пиће не смеју давати шећер. Сад је јзсна дебага у ОугзрСКСЛ 1 собрењу о шећеру. Једаи нарсдки посланик пита Радославова, згшто су их савезници сставили без шећера. Радославов олгов&рг, да њихови савезници једу сахарии, да би се Бугарима слао шећер, иа шта ће рећи Сскзов: „Зато се преједосмо шећера!«. Позивају се. Да извола престати Краљев. Срп. Ген. Конзулату ради извесног саопштења: Г. г. Мића Димитријевић хотелијер. Васа Цанга. Коистантин Јовановић, уверење. Димитрије ТрајкоЕић свештеник, пензија. Милован Симоновић, служитељ. Јован Нешић бив. гаеаз. Марија Грдаиовић, пгмоћ. Тол^а Живановић, гшсмо. Риста Спасић, учит. уверење. Христина Милошевић, удоваСофроније Станковић ђак-иаредник. Александар Милановић, иквал. Васка Ивановић. Живан Михајловић, професср. Живко Пантић, харту од Мирославе. Стева Вгригић, карту од матере. Драголшр Панајотовић, карту од Драгиње нз Краљева. Из Кавцеларнје Краљ. Срп. Ген. Конзулата у Солуму 14. марта 1917. г. Љубомир Симонкчић учител) и Јосиф Прохгзка наставник, да се јаве канцеларији Владиних Комесара у Солуну, ради саопштења по акту бр. 754,679. Г. Танасије Марковић потпоручвик, да се јави Кемесару Срп. Избегличког Лсгора у Солуну ( рвди пријема саога багажа. ВАЖНЕ ВЕСТИ Пдриз. — ВојНИЦИ ХОЈС су ј Енглези згробилн у Роазелу ! изјављују да су, по наредби \ њихових сдавних шсфова, пља- ; чкзли при пролазу и рушили ! систематски, покретно и иснонретно имање било пожаром, ј било другим поступцима. Амстердам. — Велика взжносг придауе сс сест»нку Кау -; зсра п канцелара на номс ћесе 11 в.) и сва српска представипштва на страни, којнма и треба слати прилоге. Председиик Љуб. Р. Јовановић, економ, народни посланик. Вр. дужи. секретара, Миодргг Обреновић. Чланови упрзве: Др. Вел. Н. Стојковић секрегар Министар. Нар. Привреде. Миодраг Обреновић Инжињер-агроном. Миодраг Стаменкозић окружки шумар. Никола Петровић окружни еконолц Напомена. — Озај проглас, који у целости пружамо нашоЈ' читалачкој публици, улућен је Пољопривредним Друштвима, Земљорадиичким Задругама.Коморама, Банкамз, фабрика.ма пољопривредних справа и алата и сличиим устгновал 18 , као и читалачкој публици савезничких и неутралних земаљз.

лискутспати о догађаЈима у Р>| снји. Париз. — Посланик Игнас поднео уе предлог да Савезни• чке владе прнпреч.е установље ■ ље ј едног вишег суда правде, хо/и ће суди ти виновнике нема| чких злочина у гоку рата. При| лнком закључења мира треба \ тражити, да се ти виновницн ј предаду томе суду. ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Са гашег фронта — Српски званичан извештај Солун, 15. лшрта. 14. лшрта ништа важно. Држање Америке. Вашингтон, 15. марта Не потврђује се вест, да је једка кеутрална држава, вероза гно ШЕајцарска, понудила посредозање за споразум између Сједињених Држава и Немачке. Заанични кругови изјављују, да ће Америка одбити сваке преговоре, док Не.мачка не прекине сумаренски рат. (Радио). Телеград! париске општине. Париз, 15. марта. Г. Адриан Митонар, председник париске опшгине, упутио ј* жеље општинског савета Русији. Он поздравља иову слободу и заједницу идеала, од којих очекује нови импулс против пруског доспотизма. (Радио). Значајни телеграми. Париз, 15 марта. Г. Рибо послао је г. Миљукову следећи телегра.м: Француски народ прати са запетим интврбсовлњ 0 Л 1 нсзу судбину русксг народа. Он држн да ће оба народа од сад наставити рат до победе и гледа у присуству Руса овдезалогу успеха. Г. Миљуков је одговорио: Русија, свеска је огромног напора, који има још да да и решена је да не штеци никакве жртве, да би се сбезбедила победа СаЕезника. (РадиоЈ. Побуна у Берлину. Амстердалц 15. марта Сазнајс сс са холандске границе, да је прсшле среде у Берлину избила велика побуна. услед оскуднце у хлебу. Трупе су интервенисале. ПоЈединост се очекуЈу. (Радио).

САОПШТЕЊА — Милосав Ђоћић, болесник 10 француска болница, 6 дие.. пошта 510, лшли за извештај о зету Павлу Неиадовићу, каплару. — Алекса Стднковић војнк обвезник, пошта 414, моли да Л 1 у се јаве: Живојин Ненадић и Трајко Пазловић Кумановац,воЈ'. обвезници, да би ил! доставио карте од куће.

»Велика Србија« прима огласе по умереној цени