Велика Србија

ВРОЈ 419

СОЛУН, СРЕДА 7. ЈУНА 1917. ГОД.

ГОД. II.

1ВСРБИЈД ЕЛ 6КШ0Е 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН* ПРЕТПЛЛТА ИЗНОСИ: Месзчко 3 драхме, тромесечно 9 дргх ме, годишње Зб драхие ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стаа уредпнштва улица Коломбо 33 Солув. БРОЈ 10 лепта

БРОЈ Ш лепта.

Уређује О Д Б О Р

Начело поравнања — Неу.ачка штампа о предстојеЂем миру —

Недавно смо забележили појаву новог гледишта германске јавНости, ко^е се састоји у пролагирању: закључење мира на принципу поравнања. Према овоме начету нема ни побеђених ниги победилаца, та ко исто не треба тргжити проузроковаче рата, ни исгицати невиност извесних држава и према томе логично је извести захључак да би била основииа за измирење: стањепре рата, б:з икаквих накнада и ратних одштета. На челу немачке штампе, која проповеда ову нову догму, истиче се „Берлинер Тагблат“, лнст који ужива велику репугацију код свију друштвених слојева царства. Он је, у половини прошлога месеца, донео један веома занимљив чла г нак, из кога вадимо овај пасус: и Мир поравнања једини је могућан. У истини, на* силне анексије туђих области, потлачење туђих народности значило би исто што и уништење немачког јединства. То би изазвало, за мало време, нове ратне савезе противу Немачке... једино ће бити остварљув мир поравнања ксји намеће Немачкој одрицање од сваке насилничке политике. Тај мир би омогућио да се узму у об зир легитимне жеље з&раћених народа и основан на слободи тоговине, он ће дати будућност слободи!" — Као што се из овога написа види, Немци почињу долазити до сазмања да је не само искључена свака помисао на псбеду светске коалиције, него да ће биги веома опасно по њихове властите националне интересе, ако се борба настаги у циљу заво^евања и пот* чињења туђих области и страних народносних елемената који бн престаељали Дамаклов мач над судбином немачксга народа! У томе смислу пише и „Арбајтер Цајтунг* кз ко1а Еадимо ове речениие: „Ако желнмо мир, треба одлучно да се држимофор муге: Мир без ачексије. Ко год жели мир мора одбдцити анексије. Ко год тражи анексије — тај не жели мир и омета га.“

Народи схватају ову истину и пср д ратниха, у собама. Одбијање анексије од стране свкх зараћених Сфана, постало је неопходач услов за мир... Мир је могућан само ако се створи један споразум међу свима зараћеним, који ће бити сматрани као једнаки, равни, без победиоца и без побеђених... Свака анексија инкорпорисала би Немачксј туђи народ и гиме загрозила националном јединству, на коме базира наша снага... Анексије изазивају ксд побеђених идеју за осветом, која се у овоме рату тумачи мржњом целога света противу нас. Мир не треба да створи ни побеђеле ни анексије". Ова појава неће никога изненадиги ко је треззено проучавЕО развој ратних операцнја у вези са политичком конста лацијом светских држава. Важно је нагласити чињенииу да су ова гледишта у тесној узрочној вези са стварном моћи немачкога народа, који је одавно дао максимум своје физичке и интелектуалне снаге не усгевши да ратним операцијама да такав обрт који би брзо реализовао идеје и планове оних који изазваше ову светсху касапницу. и у колико се догађаји све већма развијају у корисг сила Спора зума, у толико се јаче и сткч/ демократска схватања и резоновања немачких интелектуалаиа којисраз логом предвиђају катастрофу своје отаџбине, ако се благовремено ие предузму ефикасне мере, кое ће обезбедити интегритет немачког царства. Истннитсст ове констатације најлеаше потврђује и слутиа баварсксг принца Леополда, који је ту скора изјаачо једном сараднику „Но;е:те Нзхрихтен" какојемогућа и хипотеза о немзчком по разу, у коме би случзју, додао је он, садање патње и муке биле несравњено појачане услед претрпљеног слоЈуа, појава која је проузроковала силну депресију у Немачкој. Као што се из досадањег излагања види, у колико је војна моћ централних држава све слабија, у толико се

јачз истичу нови борци савременог демократиз«а, који се одричу сваке завојевач<е политике у корисг олшгег мир!, који би се засновао на принципу поравнања. Наши Савезници су одавно истакли циљеве рата и

01 и ће настаоити ово започето епохално дело све донде, док се са поразом кајзеровсг империјализма не изродч таказ патриотизам Немаца, који ће у свему. усвојити начела оннх народа, који се боре за општу правду и законитост.

виву од 50 С00 000 милиова ди нарг? Председник: Па то вијв ни кјкпо ч>до, еи имате такву од редбу у вг.ш»м уставу. (Смсх) П» како сте могли, да гово рите са оним лицима, која в познаЈете и по чему сте знв ли, да су онн народни посла ВЕЦГ?

Покушај атентата На Главну Државну Благајну у Медови

(Из стеиографских бележакв у Војном Суду зв Офицнре) ( 3 )

Председчик пук, П. Мишић: А за што су 6*ш В&с позввл. ? Оптужгии пук. М. М иловжновкћ. Рануввм да су се обр&тили на ме^е стсгд, што сам ја могво да их звштитим при пролазу сувим до Драч?, а сф<цири >з министврства војног били су С1ми, без икакве 31Штите, и они су требЈлв сами себе да чувају. Других штгб>ва у то време ни]е било у Љешу на које би могли де се обрате. Председннк п)к. I/. Мишић: Кога Је датума то билс? 0?туженн пук. М. М иловжновић: То не мегу тгчао да се сетим, знам само то, да Ја то било одмах у почетку јануара. СудчЈа п. пуков. Ј Јовшновић: Тада Је било и других штаб>ва у Љешу. Опужени пук. М. Милсвшно вић. Ни|а ех било. Ја зндм то најбсље, јер сам ја правио распоред. Тлда ]е б9о само В*са МЈџасесић, али он Је откшао на ушће БоЈане. СуДИЈШ п. пук. Ј. ЈјВШНОВИћ: Како сге се могли да сетите кап. В ацимира Крсгића, кад је било разговора по овој стзарк, а не мгжеге да се сетите кмека поједин>х народаих пос лавика, по чијем сте позиву чак вапустили своју коканду и отгшла из Љеша у Саа 'Б>ван! ? Оптуженн пук. М. М//л вгнов^А. Капетана Владимира Кр:тића сетио сам се з&то, што ми је познато, да ми је он каззо, да ме з>ву народеи посланици, а није ми казао који ме блш поименце посланици зоау. А ја све народне посланвке не познајеи. П ред:едник пуков. П. Мкшић: Пз како б:ш дл се не сетите оних посланика који су Вас позвал! ? Опужени пук. М. М идсвгновић: Ако хоћбте верујте ми, а ако нећете то је В|шаствар;а да их позгајем, ја бих казао, ч&сти ми. А ко познаје г. В:Ј воду Степановића, оа ће зпатп, да нисам мсгао да мрднем ни једног тренутка из штаба б:з каквог службеног разлога.

(Продужеао 29. марта 1917. г.) Суди/к п. пук. Ј. Јовгновић: По коме сте праву могли Ви, г пуковничг, д» кажете вачелнгку главног државног рачуководства, да он мсже нћи, али да државау готовину оставн Вама, кад В 1 по позДву и положају своме нисте вмали права, да такве заповести издаЈетс? Оптужени пук. М. МилсвгновиУ: Нисам имао никаква правг,а нисам му ни казао, да мени остави државну касу. Казао сам му, и то више у шалг, рачунаЈући на говор са народ ним посланициме, да ће каса д> остане. Председчик пук. П. М ишиУ. Докле сте нам јуче у наЈвећим детаљима взложили В>ше ступање у организациЈу Још 1912. год. и тачзо описали где сте кога видел у, шга сте га питали и шта Вам је ои одговорко, сгда о овсј овако важноЈ сгвари, где Је у питашу државна готовина од педесег милиона динара и о коЈо] сте В ? преговарали са народним посланицима и то Још у прошлој годвни, не можете сада ништа д* нам покажеге, не ожете да вем и менујете те нарсдче посланКксI Излази дакле логично: или да Ви нисте тамо ни отишли по позкву народакх посланика, и ли да те посланике нећете да именуЈете. Пакджчте, дакле, све што знате о тоЈ стаари, да би могли то да унесемо у протоКО 1. Оптужени пук. М М нлсвгно виУ\ Ја Вем кажем исткну: била је Једна гомила; ја посланике врла слабо и познаЈем; позна;е.м неке од владиних послеаика, који су долазили код мене у министарство. Председник пук. П. Мншић: А зиито сте разговаралч са го милом, коју не познаЈегс? 0 птужеки пук. Миловз.човић: Зато што сам рачунао да су ме оаи и позвал?, као што сам већ изЈавао. Вгрујге ми, г. пукоЕниче, кад бих звао, показа> би их све, частн мч. Здр ја да идеи, да отвмгм државну гото

О птужени: Меви Је кап. Крстић казао, да ме ози, вародни посланици, зову. Видео сам у тој гомили Н. Н, нарсдзог пославвка, кога сам аззнавас, н за кога рекох, дами је рођак. Нисам виједио.” момента посумњзо да и остали вису бклв посланици, и, понављам на часну реч. дд нисам ни мислио, дв узимам касу, него да заштитим касу ако народаи посланици бу* бу принуђени да иду сувим. То се види најбоље из тога, што нисам после ни водио рачуна о тој државно) касв све до мога ползска, Јер нисам ни отишао у Сан 'Бовани. (Наставиће се)

СТАЊЕ У ШПШЈИ Траже се измене у уставу Мадрид, 7, |уна Мчнистарски савет сазван у краљевској палати већао је о војном покрету који је, изгледа, повољно решен. Утисак је владе сасзим оттимистички. Председник министарског је саветаизјавио, да је јавномишљење желело преображај живота у земљи и исгакло је да се о томе питању мора дуже већати у самом парламенту, „Једино ће парламенат одлучиги потребче промене у шпанској администрацији и одредити одговорности садашње ситуације, која нас, надајмо се, не олтерећује." Посланици из мањине и обласги Бзрцелоне телегркфисали су влади вахтевајући да се одмах сазове Кортес и истичући да пред озаквом озбиљчом кризом влада нећемоћи донетини какву одлуку без помоћи парлау.ента и јавног мишљења. Познато је да су биле у последње време војне демонстрације у Барцелони. Овај је покрет иабно услед унапређења у војсци које је врло неповољно по пешадију. Збпг овога је мчнистарска криза била на поуолу. Говорило се о оставци министра војног и министра унутраш. дела.