Велика Србија

СТРАНА X.

ВРОЈ 419

»ВВЛИКАСРВИЈА«

Са ратних фронтова

Са солунског фронта — Фраицуски комивике Солун, 7. Јуни Јуче на фронту, канонада, пушхарање и активност патрола. Три вагона пушака транспортовани су из Трикале у Ларису. Француски коминике Парвз, 7. Јуна Доста јака сбострача артиљериска борба у области Краоне. На осталом фрокту није било важнијих догађаја. Енглески коминике Лондоа, 7. јуиа Претпрошле ноћз наши су одреди извршили препаде на немачке ровове југо-источно од Вергиеја и у близини друма БапомКамбре. Миого је непријатељских војника убијено. Заробљено је 11 војника. На борбеном фронту код Араса, наше су трупе лако напредовале јужно од Коњела као и северно од Сушеца где су заробиле 35 војника. Запленили смо четири топа источно од Месине у току последњег нашег напредовања на то\е сектору. Наши су пилоти оборили шест немачких аероллана. Три каша апарата се нису вратила. Руски коминике Петроград, 7 јуиа На западном фронту пушчана и артиљериска борба на разним секторима фронта. Наше су батерије тукле непријатељске колоне у области Шелвора. На румунском фронту пушкарање. На кавкаском фронту пушкарање и активност извидница. Петроград, 7. Јуна (доцније) На западном фронгу пушчана ватра. У областиЛисаца, југо-западно од Станислава наше су иззиднице пробиле бодљикаве непријатељске жице и разјуриле јвдну немачку предстражу.

политичаре власт Је цвљ закоНа РУ мунском И кавкасксм јим они теже; за мене влает фрОНТу пушкарање. јвемж никакгу вредзост. Ј* њу Азијатика — 4 наша сматрам као средство нримењи

последњим допђгЈима и цнти-ј Док се ви тучете на суву рао Је гледеће рсчи коЈе му |е ваши друГОВИ врше преказао г. Вен; зелос: *3д веке да кО СВОЈу дужност на МОру — на сумаренима да

героплана бо мбардовали су железничку станицу близу предграђа Весена. Јсдча непријатељска ескадрила бомбардовала је Дзинск и околину. вања моје политике и остваре ња идеја којима сам посветио цзо сво] живот, што сам дока зао два пута. У фгбружру и септембру будући ва власти в ввдегши да већу моћи водити

би оштетили непријатеља тиме, што ће га лишити извора за снабдезање. Виљем I,*

У области реке Стохода Грчку путем части и нарсдиом

каша је артиљерија обори- интересу ла један непријатељски аероплан. Сумаренска акција Лондон, 7. јуна

ја сам дао оставку«.

У фданцуско! иракмтЈ — Даскусвја о сумаренсксм питању —

Сумареав се не могу увиштавати сумареиима. Оклопњаче чуваЈу области мора. К«д бл гх укинули, не би вмалв у своЈим рукама мора и немдчка флога ве би била блокирана. Има неоспорно Још мзого, да се учинн и потребао ]е дати нов правац поморскоЈ служби. Треба подмлјд-јти методе«. Парламент је са 310 против 178 гласова одобрио следећи прелаз ва дневви ред, предложгн од г. Ажша: »Удружујуда у истој мисли дивљсње и за хвалвост према мрварима грговачхе и ратве флоте, решеи да сложно са Савезннцима појача

Парвз, 7. Јуна У току дискусије о сумарен Ло^дон, 7. Г. Барове, члан ском рату, г. Рибо Је у одгово грчко-енглеске лиге пише у ру ив р |3зе ивтерпел*циЈе ре »Синдеј Пиктуриек«; Савезницн ка0: су испунили своЈудужност пре-ј »с Ее нарине биле су изкена- борбу против неприЈатељскгх Гпрппрки П Г«иап 9 иг 1 т 1 м * I рчкој. Њахова се мисија ђ-не сумаревским ратом. Иако сумарена, поуздан у владу зж Пппп К-пгти . “ Л * сматрати као завршеаа а• • Ј е опасност велика1 Н е треба је извршење и брзу примену мера * ’ - " Ј 3 ( ко не удаље све гврмансфиле из претеривати. ДискутуЈе се о ц I- тражених сд маринскв ратне комисиЈе, а варочито за ства-

рање опш е дирекције сумарен-

јавзо: „Опасност од су- Атане ,, мапена бипч пепика и фрама, а оге немаЈу велики знаозбиљна Алиимам оазло- ! У истом ЧЛ,НК У п Р* већи ВЛ У чај. Губицч су били многоброЈГа да верујем да ће умеш- ЗИЈУ Н> 0К У паци Ј у Јлњине . Ба ' ни у априлу, а већи у м«Ју. У |ског рат«, спсциЈалвзациЈу ратНОСТ нашцх маринаца ПО- Р0ВС ЕСЛ ” * Сул,,ња која би по ' ч ’ Н* ен е су интересантне мере агх трговаччих бродова, разобедити непријатеља Не сто - !>л * д * Игали 1 ани мисле ла против сумерена, али Још нксујрЈЖЈЊе л*ђабезвредаости, пармачка 1е ТРГОВИ и а сасвим СС де Ф ;!НИТ,вно иисталирају у постигнути одлучни резултатн. ламент прелази на дневни ред« ‘ Ј;њини, били би увреда за Итаисчезла док наша се стално , ’ \ ; . . ли у«. Езглески филглеа завр - 1 раззи|а. На ова) начин, ми , ^ 1 ’ шава сво члавак свим речима; морамо г.обедити.

Потопљена ла1уа Мадрид, 7. Јуна један је немачси сумарен потопио, без претходне објаве, шланску лађу „Телестора“ од 4000 тона. Посада је спашена.

ДогаЈајн I Гриој

„Будућаост Грчке ]е у ру;.ама западаих сила и наЈламетниЈег Грка г. Вгнизелоса«.

Дневне вести

ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ Кајаерова дневна наредб*

Шиљање нсвца у Србију под влашћу Бугара. Овдашња Финансијска Делегација добила је телеграфски извештај од Срп. Цов. Крста у Женеви, да је сада у могућности слаги новац породицама у све

Атина, 7. влада у ПеаопоЕезу. Сепар&ти(стичке идеје првих даиа нису I могле да захвате ма у Изгледа | да Је војна влада коЈу су хтели I да образују генерали Јаи&киц&с, ПгП) ЛТС и Сотилис, ПрОП2Л». Савезници придају врло мало ј важаости том покрету. Оаи су двгли блокаду са целе Грчке. ј Лондон. —> Дописник »Морнинг Поста« у Риму телеграфише листу свој интервЈу са г. ГиЈмеаом бившнм француским

Амстердам, 7. Јуна До1исник „Келзише Цај-| тунга на англо фравцу-| в ши Србији, које су Савршен ред ском ф;онту телеграфише; П( ^ вла шћу Бугара да ;е кајзер, приликом сво-| је скорашње посете наза- Депоиовање српских

падном фронту, упутио својим трупама следећу дневну наредбу: „Непријатељ искоришћујући задобивено искуство у борби на Соми и сасје огромне резерве, жели по сваку цену да завлада нашим отпором. Французи се енергично туку у циљу да нас

н. вчаница. Пјред објаве Мчнистра ФлнансиЈа Д. Р. Бр. 10.000 о двпоновању срп ких вовчанвца код финанси1сккх делегација, добивено је следеће обавештење, као допуна поменуте објаве: Примаће се у депозит, код фвнавса|ске делегдције, српске аовчанице од свиЈу лица, која имају срлскн пасош без обзира

потисну са окупиранихте послаником у Атннн. „и ако се риторија. За ЕЈГлезе нема | одакле су. морам резерввсано држати, ае" НИКакво олравдање. Ониј морају депозоватв лгца, могу ип*к да сакријем СЕОЈе ди- 1туку у ЦИЉу да ПОВећају свсју снагу. Наш народ и наша војска остају одлучни и имају вољу. Продужење рата зависи од Божје воље. Ми морамо да останемо одлучни у овој акцији и отаџбина ће нам бити захвална. гљсње према г. Венизелосу, ко ји је спасао част Грчкој саојом енергијом и одласком за Солун Савезакци Д)гуЈу вечиту бла год»рност томе државнику којн Је Још сд првих дана рата, ма ; нифестовао своје поверење у

.ствар Француске*. ! Г. ГиЈмен Ја затим говорио о

чаје су оставе српских новча ница код Нзродве Бавке, као и самж Народва Банка; остале н*ше Банке треба д* депонуЈу своје вредности у српскоЈ монети. Размена ће се вршити кодФлнансиЈске Дглегације само нз

размену срлске моиете. Ј1 ца, чиЈе оставе срлске монете леже код приваг. ваших банакг, моћв ће размеау вршити само у том случају, ако су дотичне банке депоновала код ДелегаииЈе одаосву суму,дгкле моћи ће се мењати у граинцама сума примљенвх од тих баиака. Повратак шве^ске мисије. Из Штокхолма ЈављаЈу: Ш:едск 1 мисија, послата у Сјед. Државе да са гмеричком владом рсгулише пвтање тззоза из Амерске за Скандинавске Земље врава се из Амервке. Изгледа да Је постигвут потпун слоразум взмеђу ш-едске мисиЈе и вашингтовске владе. Псшилај новца заСрбију Српски жеиевски Црвенв Крст депешом од 2. и 5. Јуна о. г. потврђује приЈем и извршење телегрвфских налога Делегац!Је од 25—31. маја о. г, по ниже означевим признаницама од бр14538— 14550; 14595— 14639: 14651 -14658 покурсу 197,40круна и 148,50 леваза100фр фра-

депоноване суме и до њеног ис- накж. Од бр. 14640—14644; 14659 1 црпљења, а по правилнику за до 14666 по курсу 206,40 круна

Ф Е Љ Т О Н

Бож. М. Јовановић.

НАШЕУ

Век се за веком у вечности рађа, У вечности се о вечности боре, А трула, слабз, од вечности лађа, Лагано тоне у времено море.... Тако у вечности векови се губе, Време временом траг вечности брише, Отворен стоји Содом смрти грубе, Док борба пламти све више и више... Али Србија, — звезда ивеална, У Содом смрти сурвати се неће, Док таква бнћа, — високо морална, Жртвују себе ради њене среће. Узорна ссстро, славнога маршала, На гробу твоме споменак ће расти

За пример, — јер си као пример пала У редовима легиона части. Убили су те бедни мародери, Војници подли, — чувени с варварства, Да крвљу славне Британије кћери, Пишу легенде кесуђеног царства. Убили су те, — звери кечувене, И пред културом у циничком жару, Са чашом крви просвећене жене, Наздравили су тевтонскоме цару!... Увреду страшну накели Божанству, Презирућ’ свете дарове Божанства, Да на стр^шноме суду Човечанству, ОдговараЈу док је Човечанства. Убили сте је, срам кека вас буде, Бугари, слепе слуге полтронства, Што срамним жигом К?ина и Јуде, Тстовирасге и сво,а потомствс!... 27. априла 1917.

Сетра—Браћи Пунж љубааи и ссећаЈа према своЈој СловезскоЈ браћи Србимж сестра Рускиња Надежда Владамировна—Кукин, сд првих дана напада веприЈатељског ва нашу милу Опџбину, узима учешћа у борби против заједничксг неприЈатеља. Као и моћнж њена Отаџбина наша маћушка РусиЈа, коЈоЈ је нелријатељ забо нож у срце објавом рата мадевој и рвтсм замореноЈ Срби|и, што није могла угушити братске, Слоееаске осећ»је и остжти равнодушва према акту од 12 Јула 1914. год. тако Је и добра и племенита сестра Н»дежда накусгила сва задовољсгва жлвотж и кренула седа своЈим ра* д-јм. својсм помоћу до фицесв победи Саееззика н»д нигриЈа-