Велика Србија
ВРОЈ 420
СОЛУН, ПЕТАК 9 ЈУНА 1917. ГОД.
ГОД. II.
ИШСРБВЈА ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е
ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДЧВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 драхме, трокесечно 9 др*х ме, годишње 36 др&хме ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уреднигат** улвцж Коломбо 33 Солув.
БРОЈ 10 лепта.
Уређује О Д Б О Р
БРОЈ 10 лепта.
Рат одбране После пропасти немачких маневара
Све већи и дубљи песимизам почиње да захвата широке масе аустро немач ког народа Узалудност свих даљих напора и без излазност политичке и војне ситуације постала је ја сна. Сумаренски рат, који је имао да до почетка овог м.сеца глађ/ нагна Савгзнике на закључење мира није дао очекивани резултат. На борбеним фронтовима сктуација је и на даље остала иста, погоршгвајући се из дана у дан за наше непријатеље. Маневар, да се Русија изаеде из коалиције и да се с њом закључи засебан мир није успео, благодарећи трезвености руских револуционапа и дубокој мржњи руског народа против Немаца. Штокхолмска конференција претрпела је потпун фијаско. Берлинска влада није могла намамити у престоницу Шведске Савезничке социјалксте, да би на ове преко Шајцемана, Судекума и њихових другсва покушала утицати ради што бржег успостављања мира. Укратко, све што је Немачка покушавала у току последњих месеца ишло је само на то, да се што пре успсстави мир са што мање штете. Али, као што се зна, сви ти похушаји пропали су неповратно пред чврстом и непоколебљивом одпучношћу Савезника, да само путем коначне победе обезбеде трајан мир. Немачка штампа није могла избећи, да не констатује ову чињеницу. Мајор Морат у „Берлинер Тагеблат>“ истакао је без устезања својим гелљацима сву тежину ситуације и позвао их, да „прикупе и напрегну све снаге, да буду спремни подчети и највеће жртве и искушења, јер су многобројнипротивниии Немачке решени, да рат наставедо краја и њихова је девиза: потпун слом Немачке“. Ове речи нем^чксг војног критичара не остављају нимало сумње, да су Немци свесни свога безизлазног положаја и да чине сад крајње, последње напоре, како би рат наставили што дуже, уздајући се да ће им спас доћи од каквих непредвиђених
околности. Међутим, њихова очекивања и уздања само су празне наде и машгарије. Рат је већ одавно зашао V свој критичан период. Последња енглеска офанзива јужно од Ипра и италијанска на Карсу несумњиви су доказ наглог опадања не лријатељске бор бене и отаорне снаге. „Ми водимо чисто дефанзивни рат, вели „Фосише Цајтунг". Наша је дужмост јасна и проста: одбранити отаџбину од читавог света непријатеља Сви наши напори треба да се концзнтришу ради што боље дефанзивнеакције". Овопризнање је врло карактеристично и оно илуструје ситуацију наших непријател»а. Дакле, Немачка нема вкше завојевачких прохтева. Она се решава, да води оц саа само дефанзивну акцију. Кајзер, који је у циљу хегемоније над целим светом разбуктао европсхи рат застаје изненада, одриче се својих планова и прокламује рат одбране. Он то чини очевицно поц тгшким притиском својих надмоћних противника, ко ји са свих страна угрожавзју Немачку и који траже слом његовог војничког царства. Пошто је увидео, да разним манезрима и закулисним радњама не може обманути Сгвезнике и навести их да ступе у преговоре о превременом миру, Виљем II прокламује рат оцбране и позива све своје поданике, да псследња и највећа искушења приме на себе ради одбране Немачке. Али, немачхи нароц је већ све дао шго је мсгао, његова снага и његоза срецства су готово коначно исцрпени, отпор је одвећ ослабио. Нмје далеко дан, када ће се коначно скрхати пруски милитаризам и када ће Савезници диктирати услове мира.
нвка у Петрограду, јсд»з р»дкогр*м исткчуКи да Немвчка сим патвчно усваја пројекат мира засвован иа фзрмули «без анексија и одштета.» Немачкаје царевина готова да не натура ковтркбуције становништву у окупиравим областима. Јављају да се и поред ]аке
немачке пропаганце коЈа покушава да увери руски народ да се цвљев <1 рата сила Споразума потпуно слажу са онима централних сила, примеАује све више и више, да немачхи напорн у Русији наилазе на све одлучни]> вољу руског народа да се рат настгви.
Покушај атентата На Главну Државну Благајну у Медови (Из стенографгких бележака у Војном Суду за Официре) (9) Председник: А кад нисте ми-
НЕМАЧКА 0 М0Р — Хнидевбу;г попушта Лондов, 8 Јуна Листови сазааЈу из Петрограда да Је маршал Хинденбург који се је псчео мешати у дипаоматске ствари, упутио савету делегжта раденика и вој-
слнли да узимате државиу ка су, како сте мислили, дж то могу >чинити 10 народипх послаНИК1? Олтужени: Ја не заам ни пословник ниправила скупштииска. Ози су ми тако казали н ја сгм тако веровао. А да ли нгродни послјници имаЈу права, да решавају о томе, какс* ће да зашгиге Длиавну готовину кад влада иије ту, ,а то не знам. Председнкн: Обасаите нам како сте по приватном позиву
са ратним приликама не може да издржи критику. ОЗјасните, дакле, ово. Оптужени. Ја сам казао, да сам тако мислио, и тако сам и урадио. А даје стварно дош ло до тога, да је пошл* са мном и држЈвна каса, Ја бих о томе взвестио и саога команданта ар.мије. Председннк : Објасните сада, КЖКГВГ. СЈ ВбС р\коаодНли, да по овој ствари преговаржте са еародним посланицимв, 0 какву сте одлуку донелЈ ? Опгужени: Никакву сдпуку
могла да одете ради државне нисмо донелн, нитн су они меготовине у Сан 'Бзвани, кад ии саопшгили, да су донели добро заате да по законима зе какву одлуку.
маљским Вг нисте дужви, да водате рачун« о државноЈ готовини, а наЈмање да доносите одлуке о њоЈ с» још десст ненадлежних лица, коЈе, какосама кажете, нисте познаеали и које називате гомилом? Оптужени : Нисам имао никаква права Огишко сам као Србив, с обзиром на поилике које су владале на боЈишту, да
Председнин : Ви сте ишли нж споразум с њвмг? Оттужени: Д а, али само у томе, да оаи пођу са касом уз војску. П редседник: То ]е одлука Д»чле, каса има д* иде безусловно сВам: ? Оптужени: Ако се не укрца на лађу. • П редседник: Дакле ви сте се
видим, шта |е и, тврдим, ни-.^ ,ш споразумели? какву одлуку висам доносио са ! Оптужени: Ја то оцбијам. нарсдаим посланицима. Тврдим Нисмо се ништа споразумелв, још и то, да сам им !0 и ин*чг нити смо шга решили. Ја В*м послова око устројења слага- Д*, ем часау реч о томе
лишга у Сан 'Бовани у. 0 томе
Председник: Па шта сте раз-
може суд да се уеери и од г.; говарал*? Ј?вана Грбнка, интенданта II I Онтужет: Разговарали смо армиЈе, да ли смо ишти заједно Ј с * м °> Д а оаи 1 ако не М0Г У да се и старали се за исхра.чу н деУ к РЧ*!У к * л * ђУ« И ДУ с * меом. делимо оне аргикле. ( П редседник: Па ко је донео Председник: Из претходчогј°Д Л У К У| Д* се узме кас;? одговора изјшло би, да су Вас Оптужени: Не заам, части'ми. ратне прилике нагонИле, да по | П редседник: Па како сте се хитате кз С*н 'Бјвјнл-у ради * с поразумсли, да урадите са дрдржавне готовнне. Међ/тим, да. жавном кжсом?
су прилике биле такве, онда би надлежни државни органа потражили редовним путем потребну помоћ од другИх надлежН0Х органа, а то је могло да
Очтужени : Они су казали, ако се не укрцаЈу на лађу, да пођ/ са војсксм.. П редседннк: Како они могу то да Вам кажу, да ће узети
б\де, Јер се Још нису укрцалИ касу, па да ид/ са Ввма, кад
ви отишли ни Њ В Престолонаследчик, нв цела Врховна Ко мжада. ни МИнистарство Војно ии Ваш командант армиЈе, коЈи су сви Ваши претпостављени, пж би Вам у случвЈу потребе и потребне-иалоге зато издали
они нису нздлсжни оргаш? Оптужени: Од куд ]а то заам. Ја Вам самз кажем, како Је бвло, а Ви како хоћете судите. П редседник: А ко Је њима имао да преда кас>? ОЈтужсни: То не знам. Ка-
Према томе Ваше взвињавање зали су ми само, да остаЈе Ј1е
вић са касом. Председник: Зар Вше не паде у очи то, да ових десетак погланика немаЈу права, да узвмају државау кас) ? Оптужснн: Ј* не знам, да л8 су ови то говорили ва основу споразума са својим друговима или нису. П редседник: Јесте ли Ви били вољаи, д* послушате заловести тих 10 посланика, коЈи су Вам казали, да ће пзћи с Вама заједно садржавом касом? ОЈтужени: Ја сам мислио, ако дсђе до тога, д* им учинвм услугу, да их примвм, до иду са мном, Јер сам имао 50 жандарма, и то је све било Још под условом, »ко се оии не укрцаЈу на л&ђу. Жавд*рми би спрове ли касу до Драча а до поласка шгаба ни они аи каса не би се укрцали, као што се у ствари и деснло. (Наставиће се)
Гр чка штампа
и Нга Елас«: П)сле бегства Писали смо у јучерашњем броју о питањима која ће ј збити за МЈћедонију зб)г скорвшњег премештаја Владе г. Вевизелосовеу Агину. Али су маого већа и сложениЈа питгња коЈа ће из нове ситуациЈе из* бити за целу Грчку. Против одлуке Сила да сставе на престолу, кога је оскрнавио Конставтин, Једнога од његове деце, ниЈе допуштено ни најмање незадовољство. 3*штнтне Силе сслободише нас од тиранина. 0стввља се нама д* законитим изргжајем кародне всље одредимо КОН8ЧНИ сблик режима па, или да псшљемо сина где смо послали оца 0 бр&ћу њггову, или да га задржЗмо на престолу, у ком случају треба да га окружимо љубављу, у колико )е дабогме заслужан ње, Али док грчки народ на тај начив ве изрази своју вољу, свакоме Је Дужност дв изрази и брцни своје мишљење ради всћења нкрода до доаошења конвчаих одлука. Прироцно, *Неа Елас« веЛе никад* звступати одржање садашње династије или њену за мену другом, па ма с како огранеченим правима. Нема никакге нужде, у ово добаопшге победе народа прстив својих тирана, да Грчка и даље прави експерименте да би вашла јед. ног доброг краља кад мсже увек сстављати своЈо) деци избор лкчаости која ће бити међународни представник Државе, те немжти на томе месту нити вдола нити каквог сумњивог човека кога треб* да надзира-