Велика Србија

ВРОЈ 420

СТРАНА *.

»великасрбија«

ва, вев 6е имати лице сд кога ће лако и без опасвости у свако доба моћЗ одузимати мандат, када ве б;дг њиме руко вбло сагласно вољи народној. Алв је потребно да лвце које ово место заузима било по праву каслеђх било по вољи иародноЈ, не буде проста сеика или презрено бвће. После бегств* Коастантинова и његова коначвог напуштања грчког земљишга, развој дога ђаја ићи ће својим природним током. Врло брзо, најдаље по сле две ведеље, г. Венизелос ће бити по ват да своју владу премести у Атину, б*ће сазвана Скупштина коЈа Је 31.м*Ја 1915. лроизишла из народа мада |е сввкоЈако био кињен, затим ће та Скупштина бити распуштсна лошго изгласа сазив уставотворае скупштнне, и после тога биће прнмљене све оке сдлуке коЈе буду донели народни мандатори. Разуме се да ће нова Скупштина бити уставотворна, то ће рећи имаће право да «змеаи и битне одредбе Устава^ од коЈих је најважниЈа оаа о облику владавиве. Без сумње ће нова Скупшгииа а можда и она од 31. маЈа прсдузетн дело очишћења државе од твораца бадаога стањз, у које су иарод одаели органи Константинови « (БроЈ 19). Пол Ј1 у1.

Са ратних фронтова

СТАЊЕ Ј РУСИЈИ Изјава г. Томе Петроград, 8 Јуаа ИнтервуЈисан од једног шведског новивара г. Тома је из Јавио: „Када сам приспео у Петрогрвд, квбио је врло озбиљан конфликт између владе и комитета раденака и делегата али је та криза потпуно завршена. Од како су ссциалистнчки ч.мнова гфидодатв влади, ова Је доб гла иоау снагу која ЈоЈ дозвољава д& одржи сооЈ ауторитет. Последњи догађаји су показали колико јесолидан положај владе." Г. Тома Је додао да Је странка коЈсм управља Лењин, проузроковала велику узрујаност, али г. министар верује да неће моћи имати осетног утицаја на дсгађаје. Мир Шајдемана чиЈи Је одјек допро до самих ровова прве линије није нмао успеха и изгледа да [е сасвкм пропао.

Са солунског фронта — Фравцускв коминике Солун, 8. Јуна Јуче су енглески авијатичари бомбардоввли непријатељске детое и логоре у Богданцима и Ветрини и нанели велике штете. У области Битоља велика обострана акгивност авијатике. Било је много ваздушних борби. На скоро целом фронту осредња артиљерксха активност. Француски коминике Парвз, 8, Јуна После јаког бомбардовања, Немци су напали на' ше положаје на фронту од једног километра између Елета и воденице Лафоа. Напад је био врло јак. Непријатељ је успео да гаузме један део рова прве линије источно од Воксалиона. Непријатељска активност артиљерије између Иртебиза и Шевреа, на фронту Вердена и код Шамбрете. Енглески комннике Лондон, 8. Јун* НгприЈатељ је, претпрошле ноћи, бомбгрдоого нашу линију северно од Сушеца иззршио три јака противнапада на ново-задобивене положаЈе. НеприЈатељски су непади одбијени. Немци су покушали и четврти нанад коЈи је такође од^ијен Јуче смо оборили два немачка аероплана. Дза наша апарата фале. Источча Афрнка. — Наше су трупе предузеле спграције код Лгндиа у циљу да потисну непријатеља са обала реке Лакеледи. Потпомогвуто ватром ратнвх лађа извршено је изненадно искрцавкње у близини Мр геке и немачки је сдоед потисиут ка брду Ама 23 мвљ? на југо-запгд. Нгше патроле долазећи вз Килве, уништиле су неприЈатељски депо у Утигери. Италијански коминике Рим, 8. јува У једној офанзивној акцијиу току прекјучерашњег дана на платоу Азијаго наше су трупе рззрушиле на више места непријатељске одбракбене линије и напредовале на неколико места причинивши неприја-

тељу врло велихе губитке. У пркос огорченог непријатељског отаора и огромних теренских тешкоћа храбре трупе 52 дивизије освојиле су врло вгжне положаје у обпасти Ортигаре као и коту2105. Заробили смо 936 војника од којих су 74 официра. Многе ескадриле аероплана помагале су ахтив ност артиљерије. Оне су бациле велику количину бомби иза непријатељских положаја. На осталом фронту артиљериска бсрба са пре! кидима.

зини Ихарије ва путу са Крита за Грчку. ПутницИ а посада спасли су се. Командант сумареиа ]е изјасио команданту грч ке лађе да је добЗо наредбу да торпиљира сае грчке лађе.

Руски коминике Петроград, 7. Јуна На западзом и румунском фровту пуш.орање. На кавкаском фронту у сб ласти северо-западно од Калката, наше су кззидзнце потисле турска сделења. Одбнјен Је вашом ватром налад Курда у области Ч?лик Семаха као и у области Дизикулана. У области Бабагургомвр р&зјурили сом јак одред Курда који Је вршио вапад на вашз положаје. Авиј&тика. — Наши су авиЈатичари бацали бомбе на разним месткма кза непријатељских линија. Немачки су авиЈатичарн сборили Једхн наш ајероплан који је пао у вашелиниЊ. Авк;атича$и су погинули. Румунски коминике Јдш, 8. јуна У области северно од друма П .тна—Жакобен, јака веприја тељска оделења приблкжила су се нашим ровозима подзашгитом бргиљерије, али их |е руска артиљери;а одбила. Мало доцаиЈе, двс чзте пскушгле су поново, после јаке артилернјске борбе да нападају н&ше положа|е, Непријател. је био одби Јеа и вратио се у вереду у своје ровсве. На сектору Путне тешка руска артиљериЈа бомбардовала је непријатељске резерве ксд села Жарисгеа н осматрачнице код Фдурејв. Пушкарзње и артвљеоиЈска активаост на осталом фронту. Потопљена лгђа Самос, 8 јуна Немачки Је сумареа потопио грчку лгћу „Кскфиос" у бли

НЕМ4ЧКЕ КЛЕВЕТЕ Изјавт генсрала Чербачијева Лзндон, 8 јуна Дочисник „Дејли Телеграфа" у Јашу телеграфише: Један је неллачки радиограм пре неколико дана јавио да су Немци заробили неколико румунских војника који су изјавили да всјници, по свима варошима у Румунији, држе митинге на којима траже по сваку цену да се закључи мир. Ово је ординарна клевета. Никада слични митинзи у Румунији нису одржани. Морал је румунске војске одличзн. Поводом тога генерал Чгрбачијев, командант руске војске у Румунији, дао је следеће изјаве: „Непријатељ је приморан да измишља такве глупе вести, јер су немачка и аустриска војска тако исцрлљене, да им је сада апсолутно немогуће да предузму оф:нзиву“.

1МЕРИКА И РАТ — Изјава г. Борна —

Лондон, 8 Јуаа. Једак телсграм из ЊуЈорка јавља да ће се поднети гарламенту проЈЕкат који ћ* резер.висжти 600 милиопа долара за конструкцију 2000 »ероплана месечис као и 20 логора. Допвсник »Тајмса* у Њујорку телегргфише да Је г. Бора министар воЈии, изјавво да број херошин* мора бити псвећан како би их мсглЛ испоглати на западан фронт. РГеколико хиљада извежбаних авијатичара са добрим апаратима мораће — вели он — решити борбу. Америка мора употребити све своје напоре да Саеезници, у току ове године, постану над моћниЈи у ваздушним борбжма. Извесно је да ће се ако Амервканци учвне озбиљаа напор, моћи испослатн велнки број авиЈатичара и аероплана који би моглв нмати повољаа утицај на олер&циЈе вж западном фроа

Ф Е Љ Т О Н + Чедомир Тимотијевић актав. аешвд. поручник

Пре неколико джнж нж положаЈу, где је био увек готов, да положи сво] живот за слсбоду наше поробљене земље, погииуо је наш син, брат и девер актввни пешад. поручнак Чедомир ТимзтиЈевић. ЈављаЈући, ову тужну вест приЈатељим« и познаницима покојног Ч»де, са утехоу, што је свој жввот положио за Краља иОгаџбину, не можемо да про пустимо, ж да спесрдно не заблагодаримо, на учвњеној помоћп и пажњз око с»х,.ане по

пскоЈни Чгда, са наЈвећом поштом сахрани. Не мање смо благодарии пуковском свеште нику г. Цветку Крсгићу, који није жалио ни труда, ни воље да покоЈног Чеду опреми и ске око сахране спремИ, да се пренос до Слатинског гробља из врши где ]е сахрањеи. Тако исто благодарни смо његовом приЈатељу батаљ. лекару Г. Воркапићу и капетаву г. Цонићу, кжо и сеима осталим официрима његовог батаљона, коЈи му и спомен подигсше.

Са девизом »За Краља и О таџбину,« — сазаклетвом, „Слобсда или Смрт« — са идеалом »Умрети зж земљу«. Са једном мишљу, са једном жељом журио си тамо, где уздах и плач зове, тамо гдс слобода у оковима јеца, где робље кука, где маЈке и сестре зову. Али авај! — У тренутку тсм, у данима при краЈу ноћи ропства, баш онда, кад се иза брда мука и робовгњж плача и уз даха покезује светли зрачић насмеЈаног сувца слободе, кад си блаженим погледима поздрављао таЈзрак, кддситвоЈу наду крепио бољим и сретнијим данима о таџбине, ко]и су на путу остварењ* са на легшим нијаигама будућности, у тренутку, кјд си чекао да се поЈави сзршено делс ствереио толсккм жртвама, —

кад се твоЈа освета Јављвла у потпуности, на путу том пао си ћутећи, без роптања и суза. Пао си војвичкЈ I Твоја се заклетвж извршила »Слобода нли смрт.«Какваслав на смрт; колико светих осећаЈа за земљу в огњиште своје. Колико љубави у твоЈој смрти за Краља и отаџоину. Колики сјајви прИмер како се живи и мре за слободу!.. И за та дела твоја, за ;пожртвовање твоје, за просуту крв твсЈу, за ту љубав твоју, — нека верује сени твоја, да ће ти слободна отаџбввж бити захвална, јер си смрћу својом испуиио дату реч и одужио си се земљи за коју си живео. Далеко од огњишта свсг, дапекоод мжЈчинихсуза и јецаја, нека почиваЈу мирно кости тоо Је — освет* ће бвти потпуна.

коЈникж, — ксмандаату пука г, Ожалошћени: мати Јела;бра Мил Дам.ааов ћу, коЈи је сва ћа: Држгутив, игредкик Милан, иотреба* ваређ ња взд&о, да се бзлннчар и снах* Аигелина.

јту а да се ве укоче у Аме' рици воЈнв радови или провз* јводња муниције. Авијатвчарв и аероплани морајупрсменити ток борбе. А сада је моменжт да Америкаицч укажу сво е услуге.

Догађаји у Гртај Атана, 8 —Дза француска пука ксји су окупирали обадве обале Коринтског залива повадили су шине са железничке пруге, спречавајући на тај начин сваки саобраћај између Пелопонеза и континенталне Грчке. Атика, 8. — Г. Заимис је изјавио, да га је у ноти коју му је виши комесар г. Жонар упутио, између осталога известио о намери сила да окупирају територнју Итеа Брало. Солун, 8 — Са надлежног извора саопштавају да становништво свуда у ТесалИјИ изражава своје зад јвољство са новим стањем. У Калабак 4 500 људи објавили су пад краља Константина. У Лариси и Волосу биле су одушевљене манифестације. Манифестачти су акламовали Франшску, Споразум и г. Вечизелоса. Многа места упућују изразе своје дубоке захвалчости. Атина, 8. — Један званичан коминике демантује вест коју су извесни листови објавнли и но којој би министарски сазет требао да се састаие данас и донесе декрет амнестије у корист Венизелиста. Ова је вест можда прерана али је истина да је г. Жонар у ноти упућеној г. Заимису предвидео и амнестију. Солун, 8. — Сазнаје се из сигурног извора да се започети преговориизмеђу Провизорнеи Атинске Владе о дефиннтивном измирењу обе Грчке приводе крају. Политички круговн у Солуну су врло оптимистички и рачунају на повољан и врло брз свршетак ових преговора. Верује се да је сазив скупштине од 13. јуна 1915. године, најважнија тачха ових преговора, усвојен. Атина, 8. — Сазнаје се — А споменик славе твоЈе у смрти твоЈо.’, стајаће да причж буд/ћем поколењу слободве отаџбине, како се живи и мре за земљу своЈу. Олрости, суза немамо, Јер су одавно пресушилс у болу з« толиким губитцима који су пади са истом девгзрм, са нстом заклетвом, са истим идеалима као и ти. Али место суза, место веааца и трака, векж тиооваЈ мали опроштај буде захвалиица твојих војника и другова, који Ве продужити пут, да испуне твоју мисао и твоју жељу, међу коЈима ће ти бвти вечен помев. 12 V 917 г. М Ј. Ав

»Велика Србија« прима огласе по умереној цени.