Велика Србија

БТ>ОЈ 720.

СОЛУН, СРЕДА 11. АПРИЛА 191». ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИСТ И.ЛЛАЗИ СВАКИ ДАН 110 ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗПОСИ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13 50 драхми, годи^иње 5-4 драхми. РУКОПШ И СЕ ИЕ ПРАЋАЈУ

(лан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 1и лепта

УреЈзујс О Д Б О Р

БРОЈ 15 лепта

ПОДИЕЉАЛЕ ЗПРИ Злочинства милигаристичк<з спреге

У својој офамзиви избезумљенос очајника Немци употребљавају с.ва могућа средства, не остављајући без примене ии најсвирепије методе дивљих и крвожедних варвара. Нема начина, нити има злочина, чије ужасе нису покушали употребити у борби против својих противника. Страшан систем изазиваша душевног ужасавања над језовитим призорима најгрозније етварности постао је за Немце једко од обичних ору ђа у свакодпевним борбама садашњег ииначе крвавог и разорног рата. Историја 1;е морати резервисати нарочите странице своје, да би могла забележитисамо крупније псиаве зверских резултата накаламљене немачке културе, а поколења ке у неверици и у душевној грозници без успеха покушавати да представе себи безграничну поквареност и демонска дела једне у злочинимаогрезле и душевно подивљале расе. Истине ради треба признати, да Немци у томе нису усамљени и да су се у тим и таквим неделима такмичили с њима и њихови ортаци: Бугари, Мафари и Турци, комплетирају-ћи друштво и дајући му црнн карактер паклене једнакости и братства. Наш народ је сведок потпуности тога друштва, тога зверињака најкрволочнијих животиња што је икада свет познао. Али су ипак Немци одвојили, ако не са грозотама својих нсдела, а оно свакојако у измишљању и проналажењу начина и

средстава, да се у томе дофе до демонских чуда, на којима им и најцрњн ђаволи морају занидети. Док су се, на пример, Бугари, Ма-ђари и Турци такмичили у пајпростијем клању људи, л(ена и деце, у вафењу на ножу недоношчади из утроба мрцварених мајки,у силовању и унакажавању девојака и жеиске нејачи, у палењу, пљачкању, одвођењу, отимању и мучењу, дотле су Немци још измишљали, тражили и иалазили и л>ва средства, да би са што мање труда ли што више зала починити. Кад би неко покушао да среди све о, он би се врло брзо 'верио, да се је латио п "ла, којије немогуће извршити. Иикада човсчанство неће бити у стању да до • бијепотпуну слику свију ужаса и злочина најцрњегзла, којејехтело да завлада счетом. Колико су Немци ишли далеко са својим злоч и н ствим а, на ј 6 оље се види по томе, ш го су убијали и давили чак ц' поданике неутралних држава, ма да су се ови налазили на својим, неутралним, лафамн. Ири томе нису одвајали жене, старце и нејач. А то су чинили у намери, да приморају неутралне на атаковаље и на приношење помоћи,да би што лакше дпч 1 ли до свога лакленсг цпља. Према в :тима са западног фронта, Немци устост; ченим бесиилом \ гављају своја варвар .а.Немоћнида као јун ,и победе своје иротие ке, они.сада, са безд_> шношћу каквој нема равне и крвожед-

ношћу каква је иепо- '^одбившег (јМбасадора. Предзната и код најкрволоч- ставник максималиста уније звери, нападају све путио му је ултимапиЈм: енглеске и фрапцуске да1\есви ишански поданици болиице у нозадини *<>тпи протерани из Петрофронга,нападају без ре-]града, акп посланик не позсрве и скрупула, уби -^пусти. јајући тешко рањене и’ Берн, 11. Свакодневно нсмоћне, као И болни-!се држе седнице крунског чарке, чију су нежност ^савета у Бечу, на којима у нези осетили и пемач- се иретреса унутрашња и ки рањеници, заробље- ттпп„„ 1 п ни као такви и доведе ни у те истс болиице.

ј спољна ситуациЈа.

Уништење Гемса и јед-»СХ8АТАН>Е ДУЖНОО ГИ

-1

ног од наЈлепших. споменика, једне од најлеп ших тековина култур-ј ног човечанства,ремске| катедрале

Један интересантан члаад,^

представља 1 један вишак у низу вар .;д«н>ених Држава варских злочина једне| л “ сту ^ ап5а5 ( ‘ ( У »Хвала Богу, приспела нам

Вашиммои, 11. амрила Бивши предссдник Сјепнше у 51 а г:

подивљале расе. Нису о->' ни уништили рс.мску 1 Је на Ј зад вест да Је ниша катедралу зато што јеј а Р МИ Ј а стављена иа раепоона тобоже служила за ; ложење фрапцуских шефо осматрачницу, него за-ј ва ’ како м01ла }' чини то што је представља-| ти пот Р ебне У с;| У ге У са ла спомепик једииствеп Д ашњ ЧЈ ужасној и гигангсвоје врсте и што је. СК0Ј била у вароши Ремсу.| ( ви Америчани,

гораи Кулминација дивља-; великог имена Аме Р ике > штва немачких хорди| ск Р омн ° и са пијететом запредстављена је зва- ! хваЈ|Иће Богу, што наши си-

ним енгдеским извеш-Г 10ви на запа4НОМ Фр 0НТ У тајем: да су Немци жи- ! : иеће остати У положа ЈУ по ‘ ве запалили неке за-5 смат Р ача ’ нег0 ће У зети У*

робљенике енглеске, француске и руске на-

чешка у борби. Савезнвци се у овој кон-

Хвала Богу, војници Сје-

родности. Код ове кон-Н ЈЛаг Р а Р ИЈИ бо Р е за човс статације човеку се ле-Г 1анство и цивилизацију. ди крвужилама, памет 5 <)наЈ К0ЈИ се У ( Ј еди ' му стаје и не уме да . 11,е,,им Државама иоле симговори ” 1 пагичн0 изразио о НеНа оваква дивљаштва! мачко Ј’ мо Р а ^ т ' а одмах У" крволочних ортака јсд ' хапшен > потом обешеп или ног ужасног звериљака , стављеи 113 доживогну росамо је један одговор: ј ои ЈУ* све п Р ема озбиљнобезусловно уништење сти У н Р еде * немачко-аустријско- бу-! гарско-турског милита-|дињених Држава боре се ризма иразбрјничкејаз-јсада притиву гровног небине немачко-аустриј-| п ријатеља Америке и људ'арско - турске *ског рода! У осталом, речи не доприносе ннчему, ако се оне не остваре и не олакшају посао оних који пролиЦирих, 11. — Шпански вају крв за наше добро. посланик у Берлину одбио ’ То су ти људи који задз ! је. да преда максимилисти- Јжују Америчане и шихове чком амбасадору кључеве | потоње генерације. Го су посланства које је примио ; су ти људи који подносе на

ско - оугарско спреге

политичне т,п

жртву својеживоге, како Си задовољили своје душе! Ма каква била њихова судбина не усућујмо се изјавл>ивати сажалење, јер су они ви дели дане јединствене лепоге и уздигли су се на висину своје дужности. Наша срца гуши жалост и туга, али је наш дух висок и поноеит. Страшноје гледати како иду у смрт они које волимо, али би још слрашнија појава била, кад они не би, у пркос свих опасности, ишли издигнуте главе ка испуњењу свете дужности и ка одбрани части«.

СОЛИДНОСТ САВЕЗА Италијапске трупе у Француској Рим, 11. априла Комента рвшуКи ода ш иљање италијанских трупа на западии фронт, италијанска штампа одушевљено поздравља ту нову манифестацију непоколебљивог једииства Савезника, који се боре за право и правду. Секоло ггише: Италија је ло својој дужности морала да присуству-је на месту где се решава судбкна цивилизације. Игалијанска Је влада разумела национално осекање. Када је 1914. године Немачка напалаФранцуеку преко Белгије сваки је Италијан осећао да се у отпору нападнутог народа налази одбрана идеје слободе и правде. Лединстио фронга проти ву Немачке осгваридо се онога дана када су енглеске и француске трупе пружиле потребну братску помоћ наши.м војницима на Ниави. Испоелате италвјанске трупе у Фландрију појачаће ту свету дужност салидарности. Оне ће у рововима Аргоне пролива•ги своју крв за иои циљ и идеал за који би проливалс и на нашем фронту. Трибуна вели: Овај гест

мора показати нашим непријатељима непокољебљив карактер нашег савеза и пеуспех њихових покушаја да онемогуке наше свего јединогво. Ова се појава мора смаграти као најбољи успех који је постигнут у току овога рата.

НАПОРИ АМЕРИКЕ Решење питаља цереалија Њу-Јорк, 11. марта Званични извештаји објављују, да су амерички млинови самљени, у току марта месеца, више милиона килограма кукуруза, док количина самљевеног кукуруза у септембру и октобру прошле године није превазишла три милиона. Употреба кукуриза у место белог жита постаје опшга и у току 1» последњих месеца производља кукуруза повећала се за 30 од сто. Коминикеи додају: »Због тога повећања Америчаии неће употребљавати бело жито до идуће жетве, како би се Савезницима могла испослати што већа количина цереалија«.

АМЕРИЧКИ МИР Из говора миниетра финавсија Њујорк, 11. априла ОбјављујуКи уписивање треКег зајма слободе, министар финансија, г. Мак Адо, држао је један гоаор и жестоко напао сваки разговор о миру. »Мир се — рекао је г. Мак Адо — не може постићи тиме што се стално претресају његови услови. Једино снага може прибавити мир, снага Америчана, снага Савезника, које морају бити у стању да униште немачку силу. Мир од вредности постићи ће се једино оружјем, и ми смо се решили да се до последњег часа тучемо, како би постигли свој идеал. Немачка је шампиои лакомства и тираније. Њена је тежња да цео свет доведе у ропство. Мећутим Сједињене Државе желе да очувају слободу свима народима и да поврате оно Ш 10 им је одузето и што им по закону припада. Идеал Немачке је употреба силе, а идеал Сједињених Држава право. Иггмећу ова два идеала не може бити никаквог компромиса«.

XV уГ 0 школском питГГ&у Бугари веК почињу бивати скромпији, у толико, што и поред све своје дркости да тврде нешто што ие постоји — Бучари су ипак овде морали узети један мегод, којим би желели прокријумчарити постојан.е бугарских школа у Маћедо нији онда, кад у Бугарској које није било као државе — нису имали ни Буквара. Та се »скромност« састоји у томе: Што још немају смелости да отворено кажу, да су тамо имали бугарске школе, веК то иа лукав начин потурају потписницима »Про-

теста«, као бајаги да је потписник учио школу код »бугареког« учитеља Н. Н. Колико су Бугари у непријатељству са истином — ја ћу иавесги само неколико примера — јер кад би о свима говорили то 6и нас толико одвело. Тако: Диме Николов у Скопљу, сгарац од 86 година вели да је ) чио »бугарску« школу код учвтеља Игњатвја из Белеса 1845. год. Један његов савременик, који се баш случајпо сада овде налази, тврди: да је Игњатије био певач у цркви свсте Богородице у Скопљу и да је поједине поучавао из часловца за награду од 15

ПРИЗНАНИЦЕ НЗСРБИЈЕ Туфегџић Драгутин порезник, Туцовић Митар обвезник, Тадић Живко п-поручник, Таушановић Љубомир капетан, Теодосијевић Драг. телеграфиста.Тодоровић Илија магационер, ТомиК Димитрије железничар, Требињац Милојко капетан, Трифуновић Ранко окр. нач. Ћерамилац Ил. капет., Ћурчић Тиосав. Учек Коста (2). Филиповићи: Јоца избеглица, Милутин, Младен пекар, Светозар ппук., Фрањек Адолф нар. (2). Хаџићи: Миладин капетан и Милорад. (Сврши-ће се)

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ — У нашем уредништву имају карте иа Србије: Мииан и Настас браћа

Николић од оца Јована Николића из Београда. Душан Поповић, од Мице Поповићке из Јагодине. Душан Сарић, пешад. поручник од Наталије Павловић из Београда, Балканска ул. 32. Милован Кусуровић, од синовца В. (име иепознато) Кусуровића из Дрена. Чедомир Јанковић, од Милојке Лазића из Ваљева. Добросав Миленковић, од Илије Јовановића и свастике из Каменице. Тадија Марковић, одЖивке Марковић (место непознато). Доб 4 К. Николић, од Јелене жановић из Београда, ул, Св. Саве 21. Ђорће Аврамовић, од брата Васе Аврамовић, иа Раље. Јован Благојевић, писар нишког срес. суда од Тихомира В. Манојловића из Шапца. — Код капет. I кл. Тодора М. Аћимовића, коман-

дира чете, п. бр. 52, имају ! карте из Србије: Андам Тикић, капет. I кл. од своје жене Милеве из Ниша. Ставра Д. Ђорђевић, грг. од своје жене Љубице из Ниша. — Иван С. Јовановић, коњич. мајор (писмо) од сестре Катарине из Краљева — код Животе А. Парађанина, финансијска делегација, Солун.

САОПШТЕЊА Позивају се ниже именовани судски чиновници,да своје тачне адресе јаве г. Милану Јанковиђу писару Министарства Праде, Крф, и то: Драгутин Стојковић, секретар приштин. окр. суда, Танасије К. Теодосијевиђ, писар мачв. ср. суда, Димитрије Михаиловић, писар јасенич. ср. суда, А« ранђел С. Јовановиђ, писар пријепољ. окр, суда, Илија

Ј. Ђорђевиђ, инт. проток.ј пријепољ. окр. суда, Никола Младеновић, архивар! краљев. прв. суда и Илија М. Ђорђевиђ, практикант нишк. прв. суда. — Ако који од г. г. полицијских чиновника зна где се налазе долеименовани полицајски писари нека изволе њихове тачне адресе доставити одељењу службе безбедносги, ул. Крал>а Петра бр. 70 и то: 1. Војислав Петковиђ, писар среза охридског. 2. Драгослав Гођевац писар среза зајечарског. 3. Милан Марковић писар среза златиборског, 4. Милорад И. Матић писар среза пожаревачког. 5. Светозар Поповић писар среза митровичког. 6. Драгољуб Симић писар управе града Београда. 7. Милутин Савовић писар среза струшког. 8. Петар Хаџи Цонић, писар ср. грачаничког.

I Сима Михаиловић, школ'ски надзорник из Тетова, !да јави своју адресу Оделељу Службе Безбедности. Да престану Делегату Министра Народне Привреде, Краљице Олге ул. бр. 5: Коста Костантиновић (Писоћан). Милан Бошковић и Маиојло Торбица. Владимир Миџор, учит. Браћа Пантазијевић, трговци. Данило Т. Ивановић, резервни коњички поручник. Благоје Гроздановић, каплар-ђак, и Михаило Радоњиђ, тумач треће енглеске болнице. Који од позваних није у Солуну, да јави тачно своју адресу. — Живојин Чабрић, раденик, који је радио у енглеском логору »Лембет«, да се јави лично Финансиској Делегацији с позивом на акт бр. 25929, или, ако је ван Солуна, пошље своју тачну адресу.

— Старател.ски судија у Солуну (у улици Краљице Олге бр. 95.), по маси пок. Данила К. Стаменковића, бив. из Враље, позива браћу покојникову Николу и другог чије се име из акта не види, и зета Косгу Мишића, из Врање, да му се с позивом на Бр. 508. јаве са назначешем своје тачне адресе, или да му лично предстану ради потребног саслушања. — Извешгавам рођаке и прцјатеље, да сам добио тужну и црну вест, да је наша мила ћерчица, односно сесгрица Ф Драгојла после дужег и тежег боловања, без материнске неге, а у загрљају нејаке браће н сестрице, преминула у поробљеној огаџбини у Шапцу крајем фебруараове године. Ожалошћени и неутешни: ОтацЉуб. Т. Ђорђевић ппуковник, браћа: Танасије,

Предраг и Ненад, сестрица Ружица. еишттпши ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Симеон К. Симеоновић, 3 пол тка батерија, п. 603, извештава свога брата Станимира К. Симононић, у селу Црквенцу, срез ресавски округ моравски да су живи и здрави он, Станимир Симоновић, Христивоје Стојановић, Василије Рачић, Милосав Спасојевић, Живота Илић, Милан В. Крстић, шурак Светосар О Стевановић, Алекса 0. Стеваноаић. Сви моле за одговор. — Лука Голубовић, 1—2 пошта 24, извештава своју породицу у селу Рачи.срез рачански, округ ужички, да су живи и здрави; Максим Аврамовић, Лазар Аврамовић, Димитрије Благојевић. Моли за одговор .