Велика Србија

СТРАНА 2.

»Н Е Л И К А С Р Б И Ј А*

ПРОЈ 720

(»оша месечно. Речи није; логло бити о бугарској шко^и и учитељу. Сем гога овај Игњатије, који је био терзија — ученике своје обично је поучлвао ца ћепенку свога дућана. Насто Илијев из Тетсви шар 80 година, учио је »бугарску« школу код IIаума Иванива, док међутим овај Иаум је рођени отац на 1 иег чувеног борца за српско име Госп. Архимандрита Саве Ц ротића из Тетова. Зна се да је пок. Наум узимао видног учеш•ћа у свима српским пигањима, као и да је учитељевао дуги низ година у Тетову, али је у својој школи употребљавао српске Букваре и књиге које су му српски родољуби из Србије ревносно слали. Кад је Наум примио свештенички чин постао је учитељ пок. Стојиљко А1шмовиФ, један од неустрашимих и заслужних бораца за српско име и учитељевао дуги низ година. Школа се признавала званично од власти као српска. Први пут Бугари покушавају отворити школу 1874 године, — дакле после оепивања егзархије и долази за учитеља њиховог неки Јордан, који је и ако прогежиран од турских власти, морао побећи после иеколико дана, јер су Тетовци дали такав отпор да су саме турске власти морале попустити пред народним огорчењем. Најзад услед рата Србије са Турском — бугарска пропаганда успева 1878 године и отвара школу своју у којој је био учитељ неки Јорданов. Но, ипак благодарећи будној свести српској — 'Гетовци су увек имали своју српску школу до ослобоЈјења. Енглескиње Мјур Макензијева и А. П. Ирбијева у својој књизи: »Путовање по словенеким земл.ама« (превод Ч. Мијатовића 1864 гл. IX стр. 78—80) веле: »1852. годиие у прилепској школи био је главни учитељ срискт а додају да им је са жудњом тражио Историју Срба. Још нешто: те две ентлескиње тврде да су домаћину код кога су ноћили, а који је био трговац дали на поклон књигу Нови Завет, веле: »Ми му поднесмо на дар једну књагу новога завета, он кад виде да је нанисана нростим језиком његовога нај)ода поче одмах

на глас да је чита«. На сваки начин Бугари знају да оии тада нису имали преведеи »Пови Завет«, већ да је нревод Вука Караџића иа српски. Знају и то: да су обе ове Енглескиње биле већи пријател.и Бугара, иего ли наши, па ипак, као кћери поносног енглеског народа нису хтеле саћ‘рити истину — да су иашли Србе у Прилепу и њихову школу. Сем што ове »Пеалтирце« иокушавају дауврсте у ево је учитеље — Бугари нам апсолутно ни један пример не могу изнети са којим би нас могли уверити да су ире оснивања егсархије имали своје школе, ма и у једном кутићу Маћедоније. Док међутим, ми им то можемо, кад год зажеле, са масом примера за наше утердити. Један од врло јаких доказа за постојање наших школа тамо јесу дућански тевтери, по којима ће се утврдити гачност наших навода као и то: да тек 1880, а нарочито после 1885 године почињесе ширити бугарска писменост — чему је наравно много допринела егсархија и наши односи са Турцима са којима смо стално у ратном стању били. Али да им изнесем још један историјски доказ, који ће побркати рачуне »потписницима«. У својој књизи: »Спољни Одношаји Србије иовога времена« пок. Јован Ристић ( на страни 284, 28(1—287) —износи колико је Србија помагала српске школе у крајевима где потписници »Маћедонског протесга« ве ле да су учили »бугарску« школу — тако: Т) помагапа је мушка школа у Кичеву са 40 цес. дуката, а жеиска са 50 ц. д. 2) у Гостивару са 12 ц. д.; 3) Св. Јовапу Бигорском (дебар. окол.) са 80 ц. дук. 4) У Бањанима (скопљан. окол.) са 16 ц. дук ; 5) Башином селу (велеш. ок ) са 30. ц. дук. 6) Беловишту (гетов. ок.) са 24 ц. д. 7) Боровцу (охрид. ок.) са 12 ц. д. 8) Вевчанима (охрид. ок.) са 12 ц. д. 9) Велесу мушка са 30, а женска са 30 ц. дук., 10) У Дебру мушка 15 ц. дук. 11) Јегри Паланци (Крива Паланка) 40 ц. дук. 12) Злетову (крагов. ок.) са 16 ц. д. 13) Клењу (Голо Брдо) са 12 ц, д. 14) Кочанима мушка са 49, а женска са 40 ц. д. 15) Кратову са 30 ц.

д., а подигнуто доцније на 40 цес дуката 16) у Крушеву са 50 цес. дук., а после смањено иа 30, а после повишено на 50, 17) у Куманову са 30, а после повишено на 50 ц. д. за мушку, а женску 50 дук., 18) у Кучевишту (скопљ. ок.) са 20 ц. д. 19) Лешку (тетов. ок.) са 24 ц. д. 20) Лешанима (охрид. ок.) са 24 Ц. д. 21) Лазаропољу (дебар. ок.) са 30 ц. д. 22) Орланцима (кичев. ок.) са 16 ц. д. 23) Поречу са 40 ц. д. 24) Скопл.у са 30 ц. д. 25) Стебљеву (Голо Брдо) са 12 ц. д. 26) Тетову мушка 40, а женска 40 ц. д. 27) Манастиру Пречистој (кичев. ок.) са 50 ц. д. 28) Чучеру (скопљ. ок.) са 20 ц. дуката. Поред ове новчане помоћи даваху са овим школама све школске књиге бесплатно (стр. 283) »Исто тако дају се бесплатно школске књиге и овим

Франд. ксшзшиие Париз, I!. априла Узајамна артилеријска борба уоблаетиАигарлн Сантер и на сектору западно од Ноајона. Пешачки.ч борби није било. На осталом фронту није било важних догађаја. Енглесди ковшвике Лоцдои, 11. априла После успешних операција северно од Ал-

школама у Сгарој Србији: Мирковачкој ( скоплј . Црна Гора) Маиастиру Слепче Кичсв. окол. (биће демирхисарски), Маиастиру Топлици (битољ. ок.) и Смиљеву (бигољ. ок.). Затим јс решено да се издзје (на молбу народа) Ресну 20 ц. дук., Охриду 50 ц. дук., Манастиру Св. Јована (битољ. ок.) 20 ц. дук., Штипу 30 ц. дук., Прилепу 30 ц. дук , Битољу 40 ц. дук.,. Овај исгоријски факат неоспорно гуче у главу бугарски »Маћсдонски протест«, јер сс зн <1 да су те школе постојале много и много пре оснивања егсирхије, а на своки начин иису то биле кинеске, већ српске школе, које је Србија издржавала и уџбеиицима снабдевала. Бугари, ко|и за ову књигу нок. Ристића знају вешто ћуте н никад и ни једном речју нису покушали ово деманговати. Ћ.

бера ми с.мо поправили нлше положаје и заро били (>0 војника. Паши еу одреди заробили известан број во|ника и на сектору Робеко у близини Витшете. На ова два сектора вофене су борбе повољне ио нас. У близини Фампуа наш извиднички одред ушао је у непријатељске ровове и продро до потпорне линије. Јака непријатељска артиле-

ријска активностзападно од Албера и јужио од шуме Ниепе до источно од Ипра. Наша је артилерИја тукла непријатељске концентрације на сектору ВилерБретоне и у близини Сера. Доцнијс. — Јуче изјутра наше су трупе извршиле врло успешну операцију исгочно од Робеко. Сем добити у терену, заробили смо 120 војника изапленили известан број митра.цеза. Ми смо знатно попрапили наше положаје у близини Метерама и заробили војника и запленили 4 митраљеза. Иепријатељ је бомбардоваоса загушљивим граната сектор Вилер Бретоне. Немци су употребили само противу енглеских армија 102 дивизије, од којих су многе два три пута учествовале у борби.

НАОДНИК ПРЕСТОЛА У АТИНИ Јављају из Атиие: Јуче по подне Њ. В. Краљ Грчке Александар вратио је посету Његовом Краљевском Височаиству Наследнику Пресгола Александру. Данас је у Двору гала ручак у част Његовог Височанства. Ручку ће присуствовати грчки мииистар председник, сви министри, главнокомандујући грчке војске и многи други достојанственици. Лондон, 11, —Трупе арапског шерифа заузеле су утврфену в«> [>ош Харак у Палестини, јужно од Мртвога Мора. Турска војска претрпела је огромне губитке. Париз, 11. — Према извештајима из поузданих извора, Нсмци 'ћеускоро предузети још једну офанзиву на западном фронту. Бациће све снаге, да би посгигли успех. Атина, 11. — Указом Њ. В. Краља позвате је под заставу још девет класа из осме војне области. Берн, 11. —»Наци-

Италиј. коминике Рим, 11. априла Жива активност патрола у долини Позине. Наша је артиљерија тукла непријател,ске трупе у покрету измећу брда Каприле и Берета. На осталом фронту јучерашњи днн је прошао иа миру. ВАЖНЕ ВЕСТН Петроград. — Трупе с о в ј е т а заузеле су Кременчуг. Петроград. Образована је комисија од 10 чланова која претреса пилање о успостављању федералног рспубликанског савета. Атина. — Парламенат је изгласао доживотну апанажу од 300.000 франака бившој краљици Олги. Дирих. — Према вестима из Софије, краљ Фердинанд одустао је од пута за Цариград, где је имао отићи |>ади регулисања бугарско-турског спора. Цирих. — И:> Беча јављају да цар Карло сталио тражи пристаиак кајзера о демобилизацији осам најстаријих класа аустријске војске.

БЈ1АГ0ДАРН0СТ Приложили су Комесаријату за избеглице у Солуну г. г.: Ваеилије Чолановић, трговац, 100 драхми; Пејко Васиљевић, млекар, 100 драхми; Тома Огњановић; трговац 50 драхми; Сто јан Јовановић, трг. 50 драх. сви из Галичника, — да се о Васкрсу подели сиротним српским избеглицама. Комесаријат за избеглице и овим путем у име сиротних српских избеглица изјављује своју благодарност дародавцима. Из канцеларије за избеглице V Солуну 8. априла 1918. *г. Бр. 2434, 2435,2436, 2437, Солун.

онал Цајтунг« доноси у свом последњем ојјо ју: да је немачка офанзива на западном фронту потпуно заустав.љена, и да изгледа да ће иницијатику у предстојећим борбама узетиангло- француске трупе. Агина, 11. — Генерал Бордо, ипструктор грчке војске, посетио је у пратњм мпогих официра главног команданта италијанске војске у северном Епиру. Цирих, 11. — Избили С 1 / вслики ис/зсди у Кракову. ОзлојсТ)СН.оста новништво опљачкало је магацинс. Полиција је немо1ша да успоста-

БОРВЕ НА ЗАПАДУ Коментари и појединоети

Цирих, 11. — Теглише Рундшау пише: Ма какав да је успех досадашњих операција, ми морамо признати да је само почетак. Крајња одлука није наступила и ми морамо издржаги још озбиљних борби. Морамо признаги и то, да сваки даи не доноси победу. Лецше Минхенер Иахрихшеи веле: Успоравање офанзиве које се констатује не значи да су операције престале. Вероватно Хинденбург припрема нов напад. Франкфуртер Цајтунг : Шго се више приближујемо великим саобраћајним путевима отпор непријатеља је све већи. Париз, 11. — Немачка је офанзива сгварно заустављена пре неколико дана пред енглеским положајима. Артилеријека је борба све интезивнија јужно од Соме, а нарочито измећу Ноајона и Ласињиа. Код непријатеља се осећа велика малаксалост и плашљивост. Иемачки заробљен официр изјавио је: »Ако се крајем маја по новом не постигне дефинитиван резултат, онда ће наегупити велика делатносг обмањивања јавног мишљења«. Париз, 11. — Изгледа да у садашњим операцијама Немци употребљавају исти метод као и код Вердена. Они су се толико ангажовали у офанзиви, да по сваку цену жеље постићи резулгат. Њлхове су жртве тако велике да се Аинденбург морао зауставити да прикупи и реорганизује пострадале дивизије. Поеледња реч припада ономе који буде умео нзјбоље сачувати евоје снаге. Не изгледа да ја тај случај код Немаца.

СА Р Д Т Н И X ФР0НТ08А

Д Н Е В Н Е 8 Е С Т N

НАЈНОВИЈЕ ВЕШ

— Милан Совић, 1. оделење ирофијант колоне, п. 216, извештава свога оца Видена Совића, у селу Црнче, срез белопаланачки, округ пиротски да су живи и здрави он, и сестрићи Милутин Величковић и Атанас Стојановић. Моле за одговор. — Живојин Кузмановић, 3 митраљ. оделење п. 24, извештава свога оца Панту Кузмановића, у селу Рипњу, срез врачарски, округ београдски да је здрава и моли за извештај о свима својима. — Димитрије Манасијевић, 4—1 последња одбрана, п. 999, моли Манасија Стојановића учитеља у Лесковцу за извештај о његовој породици у Лесковцу. — Стојан Станојевић, 4 —1 послндња одбрана стараца, пошта 999, моли НедељкаГарбаче из Врање, да га извести о његовој фамилији у селу Жавско,

Здраво је са Крстом, Јованом и Милојем Манасијевићем. — Сгојан и Добросав Стаменковић 2- 1, п. 4, моле 'Гому Дејановић, бакалина из Врање, да га извести о његовој фамилији у селу Моштаници, срез пчињски округ врањски. — Младен Мишић, 4—1, последња одбрана, п. 999, моли Алексу Поповића, бакалина из Врање, за извештај о његовој породици из села Миланова. Јавља да су здраво Станко Николић, Станко и Лаза Стошића, Таса Стојиљковић, Димитрије Пауновић, Недељко Стаић, Стојанко Пешић, из Буштранца. — Софроније Петровић, 4—1, последња одбрана п. 999, моли Филипа Најдановића, трг. у Куршумлију, за извештај о његовој породици. Здраво је са Пунишом Ђорћевићеп ил села Трпезе.

— Ђорће Јанковић, 4—1 пос .едња одбрана, п. 999, моли Василија Литрића. мех. из Лесковца, за извештај о његовој фамилији из села Губеревца. Здраво је са Луком Јаиковићем, Пешом Јовановићем и Благојем Павловићем. — Добросав Станојевић, обавезник 2. пољ. батерије пошта 711, извештава суд општине Јаковљанске срез моравски округ нишки да су здраво: он, Адам, Војин, Лаза Ђорћевићи, Драгољуб М. Сента, Крста, Јован, Никодије Ж. Жика, Добривоје, Добросав, Милун Милетићи, Живо Христивоје М. Добросав, Радојко, Дена Трифуновићи; Живодин, Милутин и Илија. Моли за одговор. — Милош Трифуневић, 4—3 пошта 48 јавл.а Исидору Радовановићу, трг. у Краљеву да је адраво и моли за извештај.

НОВА КЊИГА: . Тајна Превратна Организација, целокупан извештај са познатог претреса у ВојномСуду за О-! фицире,, заједно са пресудама. Књига има 640 страна. Цена јој је 5 драхми. Поруџбине треба уп) г ћивати: Николи Л. Бркићу, новинару, Солун, Краља Петра улица бр. 70 (у згради уредништва »Велике Србије). Књига се може добити и у књижари М. Ристивојевића, код Беле Куле, у Солуну.

СРПСКА КЊИЖАРА М. РИСТШЈЕВШ Код Беле Куле Препоручује поред осталих књига: Роман »Хању« др. 3. »Српску Драму« др. 4. »Енглескињу у српској војсци« др. З^оО. Доживљаји Наредника Миладина са додатком слика из српског повлачења кроз Албанију др. 3. »Југославију« др. 2*50. »Изгнаник свете жртве« др. 2. »На Капији Будућности« превод од Анатона Франса др. /'50. »На Рекама Маће донским« др. Г50, »На По

јмолу« др. 1-50. »ПодТућим Кровом« др. 1 - 50. Велики календар »Домовина« др. 1. Календар џепни др. 0-40. ‘ Учитељ енглеског језика од Ђ. Петрсвића у меком повезу др. 3-50 у тврдом др. 5. Уџбеник француског језика од Алкалаја др. 4 — од Плеца др. 2-50. Свеске »Мале Библиотеке« комад 0.40 др. Венеричне болести др. 2. Нови Завјет у фином повезу др. Г50. Тајна Организација др. 5. Н О В О: М али џепни речник који садржи 46 страна најпотребнијих разговора СрпскоФранцуских, Талијанских и Енглеских писано српски др. Г20. Роман «Наше ('рце« са сликамадр. 4. ^" Речнике од Стевовића српско-Француске и Француско-српске комад 6 50 драхми. Књижара моли поштоване муштерије са фронта да поруџбину врше ‘преко кхјрира пошто јој немогуке слати робу ррено поште.

СРПСКИ МАГАЦИН ДУШАНАСТОЈАНОР >ЋА Навахија Лимбо ул. , р. 36 ношавит од хотел Париза ка II окривеној Чаршији прва улица десно у неносредној близини Бурмали џамије Има на стоваришту разне сорте гарантирано чисгог природног вина у бурадима и флашама, које нарочито препоручује српским менажама. Магацин је обилио снабдевен коњаком, ликерима, ракијом и осталом робом. Продаја на велико и на мало. Цене умерене. 13-30

ШТДМПАРИЈА ЈБЛИКА СРБИЈА“ Штампарија »Велике Србије« снабдевена је свим потребним материјалом и машинеријом за израду свих штампарских послова, као: књига. формулара, плаката, огласа и т. д. и то осим српског и на

ви ред. Било је много сукоба измНц] полиције и манифестаната. 1 Ј ањено је двадееетиједно лице. Најзад је војска интервенисала и разјурила манифестанте. Узроци покрета су непознати. Лондон, 11. — Из Јаша јављају : Весарабија, као сасгавни део Румуније, имаће своју скупштину и извршну власт. Она ће слати у румунски парламеиат известан број представника, сразмерно њеном становнишгву. Два члана румунске владе морају биги родом из Бесарабије. Берн, 11. — Уиитан од уредника Фосшие Цајтунга о борбама на западном фронту, адмирал Тирпиц >е изјавио: »Ми нисмо успели да дофемо до крајњих резултата.јер натом фронту оперише јогунасти и и лукави Енглез. Ми морамо водити рачуна о тој опасности и ооезбедити германизам од англо-американизма. Са кашег фронта Српски званичан извешгај Солун, 11. априла Ноћас је неиријатељ понова напао наше скорозаузете ровове источно од Ветреника, и после врло јаке пешадиске борбе и дејства артилерије одбили смо непријатеља, који је претрпео велике губитке. Нешто источнијеод овога места синоћ смо одбили још један непријатељски напад.

Крф, 10. априла Данас је у Скутитини, после читања за писника, саотитен по здрав Владе Сједињених Држави Америчких са изјавом: да је Србиша обезбеђен повратак у Отацбииу и остварење идеала Србије. По т ом је на захтев опозиције прочиишно неких тридесет нових интерпелација мсЛ/у кишма и једни г. Проданови1ш о Солунском нроцесу. Ла тим се нрешло на претрес ратногкредшна. Говорили су г. г. НинчиФх, М илоје Јовановшк и Урош Ломови1\.

!свима Савезничким је| зицима. Послови се примају у штампарији »Велике Срби је«, ул. краља Петра бр. 7(1 (прва трамвајска станица од Камаре, иду■ћи ка жељ.станици). Израда брза, тачна и солидна. Цене врло умерене. СИФИЛИС и све венеричне болестилечи са потпуним успехом директор болнице венеричних болести у Солуну Д-р ХРИСТ. ХРИСТОДУЛУ прима у својој клиници: од 3 до 6 и по час. по подне Ул. Егнатија бр. 314, улаз из ул. Методио 15. 10-30

УРЕДНИШТВО ,,ВЕЛИ КЕ СРБНЈЕ“ ПРИМА 0' ГЛАСЕ ПО НАЈУМЕРЕНИЈОЈ ЦЕНИ.

Штампарија »Велики Србијн«