Велика Србија
СТРАНА 2.
4
БРОЈ 798
»8ЕЛИКА
С р. 6 И Ј А. ■ <»■■■
закуне ноп, јер по дуку Уста ва не дозвољава се, да нов Владалацуправља земљом, ако није положио заклетву на Услав. Мо, тако сазвана Скупштииа, не бл могла имати никаквог права, да решава и друга, законодавна пигања. Доугог каквог случаја, у ко ме би рзспуштена Скупштина могла блти газвана, нсма, ни ти је он предви^ен нашвм Уставом и нашим законима. Кад је, мсЂугим, после ра спуштања садашње ( купшти
па радилн лли не, Јер Је. наступилл иеодољива сд-га прилика, која причуНава Кра љевску Владу иИироднуСкупштину, да посланичку дневни цу пове!»а, пошго народним посланицима није могуће, да'
са старом диевницом живе и врше своју посланичку дужност. И \ овом случају опоЛНЦИа)Ш1 признају
те тешкоће, које спречавају окупљање сви* 166 сосланака, дошле отуда, шго је на ступио форс мажер; што је рат из основа променио прилаке и створио такве, какве наш Устав није могзо пред-
вадетн, или ихције хгсо предвггђати и према њима стварати у« гавне од -ед6*\ које би иародни посланици ј морале бити толико не^звесизмењеад^пради-јне, неодре^ене и промеЈ(л>ч-
ке силом рата, али знају, дл је том неодољивом силом
не ири-|ве, да ик није смео предви-ђа исгомјти. Устав је то морао остапрвлика!ввти на душу оним српским не, Србији запретио рат од \ измењен и кворум, који је јгра-ћанима, који те пралике стране Аустрије, те услед то јУставом предви^ен на поло-ј преживљују, и који су позва* га нови изоори нису моглнјвину више један од целокуп јни, да у духу земаљског Убиги извршгни, јер су свијног броја посланика! ;става и земаљских законата* јко раде, како би најбољемоГГо устазчим и законским
изкршгни, Јер спссобни гр.сђани били п зваи а под заста ву, Кра вс ка Влада је, ипак, држвКп се Јодредбама. које не наводимо,
радр гли послужити своме народу. . . .г , Кад ствар тако стојп, онда духа Уствва и желеги да^пошто сч познате и не могу| се ЧО век може счоботно паради са Народним Представ- се спорити, кародни посла-ј тати: »Па. да ли онда схупништром, и ако је рг.снуште -1 ници су дум ни бити у месту'»шгииски кворумтрсба израчуно и по томе није могло битију које је Скупштина сазвана , цаватц према оном броју пооживљавано, то -распуштеио . и ту оста г и за све вј>еме ње-Ј сланнка, који <Ју изашла т
Народно Предстаниишгво са звала ради заједничког рада. Народни послаиици су се о дазнали томе поззву и нису протествова.ии нити су изјављивали . да Фе рад тако сазване Скупштине битч не. уставап због тога. шго су распустом ( к\ г пиггине, за коју су били изабрати, и губилв . својс у.андате., Опда је свима послаиицнма било јасмо, да 'е сила ратиих лрилмка спречилт извршење уставае одредбс и а[. ИОШ 1 Х расписаних илбора. да се морамо, д]»же1. дуча’ Устава, прилагоћавач •» приликама и радмти са сгаром СкупшТином. (Уверен.е је би лр, да % јс државне поадо ■ бол>е радити пуштенрм (
пог рада. Они се из тога
одредбе и вршење ,-пуноважиа решења. ако те
меега не могу удаљтвати. ако не добију одсуство. изувев случаја .болести. Према тим одредбама. дакле, свих 166 посланика ове Скупштине дужни су бити ту> кад она ради . Ако свих 166 посланика ки су присутни, ве1\ известан број одсуотвује, ‘ болује. или нсма могућносги доћи, онда Скупштвна може, према У стазу, да ради и да доноси су V седнвци присутни бар .84 посланика, од кога броја прмсутиих посланика треба да гласа нујмање 43 послапик-а за. па да решење о ко;ме се гласа буде пуноважно и сд старом рас [ (41 посланик могу гласати купшгимоч. но против). Да кажемо још јебез Скупштине \ г опште). јдаапут: По нашим усгдв2) Поред тога, ваља имати ним и законеким одредбама на уму да мсма ни једне у- .кворум, који ■ - потреоан, да ставне одрсдбе, која бл прод-.бп ( купштинл могла радиш вићала да Народна Скупшти- износи полош!К\ иа може бити сазвана и ван од целокупног Српске Вемл»е, па је зато оаа пика Народке ипак у току ове две и по го- Г1ре неколико дине сазипаиа и изваи српске народних пос територије! ~ ‘Ако бн се др- мањи. па је. према жали оиаксо тум‘ччења Ус :а-\кес-рум *>ио ва каквог се дрлги опозициа- ' гппе износио 84, а ни блок у питању штимском кворуму, он сав досадањи рад Ја<мг^д.и^^«т« 1в “*^* — г. Скупштиме, која јс сазиазнај-иења према целокуаном броју иаше земљс, бигкнародних посданикл.
феног кворума од № посланика , баии и да учшшмо ппрламем тарно недопуштену претпо ставку: да је једна политич ка група скутитинска дужна с.ама собом давати потребан број посланика за рад у //ароднај Скупттини1 Краљевека Срлска Влада тако је гледала и тако и сада гледа на примену Устава у оадпте и у оввм нерсдовним ггри чг^ма посебице. Али, позмавајући добро нарави иаших људи, и знајући сву важнлст спора у тако великим пигањима, Крал.евска ГЈлада је желела да чује и мзшљење европских ауторитета за усгавна пигања V овом спору с опозицијом. Због тога је очл вамолила фрднцуске, тали јанске и ен лсске аугоригете за њиховл мишљења: Какав је и колики је кворум нзше Ск пштине сад, кад се налазимо изван земље, и кад су некч посл чнлци остали у земл>и. дцуги умрли, а треКи боле на? ()д тих ауторитета, чија се непристранос.т не може у
више један броја * послаСкупштине година лај број [аника оио је томе, к мањи. ' Оп тадц зато
земље н који су жа ви и здрави. или га треба израчунаватд према броју од 166, који је влжио за нормалне прилике и к : гд емо били у Србији? — Напред смо напоменули, да је форс-мажер принудио Србију, дч сази&а Скуиштину, која је бала распушгеаа; да је Србија, тако исго, била принућена сазиваги Г и да Ои се |.едииггем страних, најпригега уверила, држање и посмаиЛтрање погрешно, ми ћемо ов зашлГЈ: да бн по Усгаву иза-|дс дословно цитирати одгоконима С8их 166 посланика Јворе, које је Краљевска 13тдужчи блли биги у Скупшги Ј Д* добила од ауторитета на ни атд. итд - (пољу Уставиог Права,
год, логично је: 1) да су мере аднасио.продужења Скупшгине, које је погреба садашње ситуације учиннла нужним, предузете, да бл се испунила праанина Усгава и Скупштинског Послоаиика, који нису могли да иредвиде овај случај; 2) да се рзалог »форо мажера« може да примени на сад&шње питнње кворума и да се ои промеан, одреди према броју посланика, који могу да учеетвују у седницама после повлачења, оошто је један број посланика у физичк »ј немогукпости, да ирисуствује скупшгинским седницама, било због болесги, или што су осгали у земљи; осгали, који неће да присусгвују седницлма. немају право да саречл|вају [ ад Скупштине; 3) у овим околностима просго је изванредно, да усгавни режвм још може да функц 10 нише у експатрираној СрбиЈи, и ове накнадне измеве треба унсти, да би се спречило, да земља падне у апсолутнзам; 4) скрупулозно пошговање
да с с:\ даље, м рзле Ката посланичке дне^н би се могли лздржават сланица, која су из зечље
ЗИЛа глсЈња. сумн»а у иравилам и куп Јуставан рад Краљевске ВлаЈије;|де, и да би се " , дч , ^ове јгледиштем стра шице, дајзнатијих аугори вати п)-!да је њено држа
:.чгин ван српске тероторвје; јде, и да ои се опозиција Г* I г.
Излазо, прсмв томе, дасмо[З е
сумњу станљати, Краљевска Јформе Јбило 6л Усгав, јер би Влада је добчла погврду счо-Јга спречило да ради. га гледишта. | Иа озих разчога одговорна Да би се отклонила и по-.13лада требало би да изнесе слезња сумња V правилан ијпред Скупштику захтев, да се кворум смањи, и у садашњем случају то не 6а била мовреда Усгава, него једна потребна реформа, да би се он одржао у животу«. Господин Ор >ји, професор Уставног Права иа Уииверзвтегу у Риму сматра: , »1. Да наш Устав, кцо и Јостали уста&и ннје имао на-
које
о скупгЈ.бао увек полована внше шд&н чнд.ч би[од целогупног бројч чланова Нс г ч > >дне) С купштс не . Кво оум
колсултовала. Јмеру, да фиксира кворум на се ми морали' прилагођавати ј Тако, енглески професор ? јед;ш одре^ен број, веЦ је прнлигсама којс'су тим форс -]Лондон велих »Да је уставанјхтео да одреди половину вамажером стаорене., Прародно ? кворум 84.асваки други иеу-јше један од броја посланика ;е и логично, а ми морамо станаи; да је дачашња На-|којн могу да учествују. Прекзвести озо прилагоћавање .родна Скушцгина нередозна;! ма том \ треба узе'ги у обзир тим новсстзоренпм паилика-јда је Устав за то, да осигурајсамо бр :ј посчачика, који су ча А ;ад је оеч о бј>ој*у по-јправилан и редован ток др јитшли ит Србај?, и не трссланика, који чнни кворум, ? ,жавног жчвога, а нт да јетба рачунати ни оне, који су ;ер је очигледно, да је и онЈсметња. Овај светскн рат до-јнакнадно умрчи; дакде, квопрочента форс мажером и жсо 1с, да ће се у свима ра- : Р' М треба да (уде по овина све:;.ск од 166 на 123 у најбо-) т У.јућим земљама, па и у • више један од фатгичког броље.ч С 1 \ члјл г , Јодцрско иа око јКнглеској. одступити от о-јја жчвпх послаиика. Доказ. ^ у ко ј и МОГ у П'рВ-1б^чАјног Устс1вноГ Праг** * л ' шттинскимсед-јко баш *мора бити не
I ) / П ЈС..аника суствовс :и ску
\ иих
да
чкле,
,ад се сзетозна, окда се мо-1 главко!
ницама . ;них решења, она треба Кворум. дчкле, Наподпе; буду поивремеиа и само у Скупшгние. сазване на Куфу,! д у ху Устаиа и веливих нау најбољем случају не-би мо {рлдиих илтереса. Ова прогап- бити већи од 63 посда-јтивуставна решења трсба да н гмсј. Алиг, у стаари ни тајјсу логичка н једнио бпој не може ппе-чстазљатијтако, да могу бити аакнадно
а жчвах послапика. г?а. А ’сам Татијачеки II >сшвчил л (у иеусгав-ј Игалчји нема Уставотворног
них притика. 11 он, не да не протестује проти ? вог сас.ивањч -распуштенс; Скупштннс, всћ преко сзојцх* првакауједноммггуупу! лом Краљевској Влали, трг.жн, д ! сс та Скугшптшл сазове чак у Фраг.цусгој, у П--гжлу! (‘ке то значи, да ополпш-ппш. блок, кад му јс угодно. це 'лЛ уви*ђа I! прима пос. .гдлц'.» којс су стаорене неодољиво*.!. су
само-сила прнлика ратом так-з Сад у скупштшске
чтиорсиа/јболести и дпугих прилЈзка теЈламенат у ■ е садчице! ^огу да1ш. Поематоме, од то- љама не з ■. ( Г 71 ГТГТ ^ ^ . _ _ . __ _ * »/ч’ /ч
не мох\ до’ћи сви онн посла-; га броја треба оду: иици. ко>и су силом р*< ■ а бидги# 0 д 10 лослзника, к
прину*
ђени остагр
у нашој
земљи
, коју ј:: геп[
»ијатељ оку-
пирае;
; п такедх
п Јслшика
ама 46
>. Поред њих
., у-сгднице
Идпод
не Скупагви
ие ке могу
Д01а И,
ш го је излг
шно п па-
помињ
«лг », и умоли
постачици;
а, мс!ј
утам, немог-
/ће ]е наре
силом придика. л ако продивн*' усгавним њкма, кој.ч ггрош;сују, дссд -»цце 1е ку п шл држе у Престоиици л \ зсгно (сигуио и за вргме та) у коме другом срш. а сбпсвој
оне*дитк иове нагећ'- њљчозих :
сеЈпропнсује, јер је тућој влвсги;
[ гЈ V ра- мо
м Уставу\и Ск\ пштшча уаду, на рОЈ
месту и < риторцју.: 3) По иапи кону. Јч*ад је окупу и на послаиицц имају диевиицу од 1 * динара. А ау кад Скудштина кијс на о;'у-Ј ну, иародци послагшци пс-ј мају прлва ии на кжву дисв ј иицу. Шта о':Шј . да би се! сачупапезз висиосг народ-1 р них послаиика од државие р влаг/' т , и дч се не би ка л .лт, посланиг: прнмпо од|г; : 6'''ра г 1а, злоуночрсо^о рс њсм какпог' положаја од<ц>
у ГУ» ХЈ Ј елуча.ј гогово и рага. ^ Порсд Скугшггк: они, кз]; л .
ако то Н.0СШ1 п *и .
1 ети вкше који су V !овом плслехњем случају, што {чина, да Је скутитински кво \рум. услед саме неодољиве сп\ле приЛика : Полсвпиа вшие. \ један од б ног броја посланика \ко]и су доипи у Скупшатну ]на Крфу ? Према томе је јасно п негтолуиу | гумњпбо. да је неЂдољива си 0110
прилика изменида и земља јопредељење Устава. коде Т -V -Г.'» _
Г0“ г ^ЈЈвори о »вбруму, хао шго је поор 4 ' 1 су радњеуцзме.чила а друга уставна каг\ г ћч г време ое ђењд Кад бксмо се ми хтеди строго држата ових устав-
■ |. .\, »Л • 1 . у’ с<е могу с\
п I “I
Ш < нига, П рИСЈ тчест
у' гвује
ОЈ
Т.а 1
ланн.ча у асИи* ни Н№ашлн. и? земл;же кз л болес»е м *»гу кретати и * таквцл г. ма. Шј&осл седнкцама весгоп број \ се жели :вг»тп, а воји ег ‘у АжугиП^нсггои елгаагг н мат
них наре^ења,-оида не само 1 него не биемо мсглк имати квору ! дана. едго ие бибмо могла и-1 Велгиски
Савезничким Зем зседава по праву; пречутно им је продужсно право редовног решавањ91 Ова свснтуална одетупзња бд Устава морају: а) бати изаззаиа иеопходношКу. т.ј. плшто се сва друга тставна средства исгхрпе; б) морају имати и;ш пристанак или преЧутно одобрење свих меродавних чинизац- 1 , као и да наилазе иа општс одобрввање, што Ке> рела стварно треба за н>их да буде и разумно јавно мњење. Мањл је очасноет од одуговлаче 1 ва рада парла мента, о д неу ета вног п рссс
кего ие оисмо моглз н-| *И5Н»ски ПарлаадСнат, од мачи ни Скушдтине ни скуп-јкзко је рлт отпочео, не ради; шТинског рада топшгс. се врши Краљевским укаКраљевска Влада је, м<Ч»у-}8има с тим, да се накнадно хуп-нуим, гридржавајдФа се духа рчтифнкује, кад нкст ну ре прл- ј УсшАва и прилаг&Навају Л и сејД°и ? »е пгилике. лсла - 1 чињени 1 џ;ма и приликама> које \ Кворум у Доњем Дому у .њчма‘јс'7 р:нпом створене. ипак о ? Г\нглеској је *5. и ако је број ее чвјдржават Нароони Скупихти- }^бллнн ка 600. Кворум у Аме-
КОЈИ ЈС свој X ири
стране нп|
Шот
ида \-
дрнсаввој
слу;;сохг, у
загсону
СС !
| ПУН
изречпо
каже, да ч:
ваки о
нај!
' ввх
посл«шик.
који би п;
рцмио
К.'1 • '
• Ј1‘ Г
кав иоло)1
т у држа
Ш10ј С
лу-! ј ]
жби, који
ои лзглед
као
V- ) V 1
иап рсЈ>ењ
1МИМ • т
:«и ;
( ЈРМ. Г Ј Ч
свој манд
аТ. — Нај
додци
по |
Р
сзаиицн.
мс^утим.
гхуим
А!У
ЕОГ,
спда по Н
9 фјК>нока,
дневни
ЦЦ>1
[;н о ]
1иП>бл «лм л: н мандатж остш за т- Впже, е, требадо цмслл л Н(: изборе зт пок> .*;Хоанх гссств. и6се тл м>:ета &шлла по'ИТЈЗ’ 4.1 П 'Г 0.3 %мд с а кцнжндац >70 1 НГ 2 л*1 г га ,т ио 1 ,е матс риј а л«о не м е г\.чеспг, ;ер ии сан п< чачки кондадсгс:* чцеу из ље аваигдп. чевидио јс. дт.сде, за свл., {’.<:■ дл расу ђује хладк мспрссграсно, да су сае
ну , ако не у броју> а оно ји посланика, жели доФа у ттину I Народним I
на/тежим
нко-\Народ.
| к».
тз кзо резу.т
<о.ч цс. . рнци је викина од одре^ш.л у сноч бро-\& роја^ посланика!, који може и Ј Г. Луцати % бинши црофсНародну Скуп - Ј сор Државно*? Права, бипши у њој радити иа Мингистар, оадн члан талијонрословиМа у Овалгјскбг Пдрлам пта и познати данима ва Српски јполитвчар мисли: јзог ј »С обзером на изванредчејнл Јоколности, у којима се садај Ч јнала.гл Србија, које спречанају скроз јс погрешно | прзвилно функциоиисање дрII сптнввтите о*|жавног организма; с обзаром на то, што је форс мнжер веђ прчзнчт као довољан разлог садашње Скупштине, која је аегћ раснуштеаа у 1914.
Гела, те је Уста« обичан заКОН, КбО И ПзСЛО&«1Ич). Г1'Ј чл 30 алинсја 2. Пос/овнака Талијанск л* Шртмепга ара одређивању кворума ке улазе могућаЈу обзир: 1) посданнцп на одсусгву; 2) аосланидиг који се налазе у каквој спсцвјалНој мисији; и 3) п >сланици, који још нису иоложили закдетву. Али је правнато, као једно опшге и необориво правидо, да се прл одр^ђивању кворума не рачунају умрли. У цракси. се то вршнло за време Лвбаског Рата, а врши се и садЈ. Од почетка овог рата до сада умрло јс 65 тадијансквх посхацика, а иакпадна се избори ае врше, због оскудиц' потребвих изборнах слобода (забранл збороеа, цензурч) и ових 55 иосланика нл улвмају се у обзир при одређивзњу кворума. 2) Сматра се, дј је всК и само ратно стање (немогућност слсбоднзх изборз) висмајор, у толико внше, што га је Српска Иародна Скуоштдна једаом призиала (у дочетку рата # када се слстала стара Скупштииа)*. Француски профгсор Устав ног П рава % СтарешинА пранног факултсга у Иаризу, Г. Ларнод овако миахи о том питању; »Данашње парламс н гарне нергдав е. грилт;е су лоследица неедољиве силе, која доиоси собом бражашшп- т и пролазком се иоложају дити законс* 1 Ш. ка^о не
стањ:
ри
-Јприлика, Агледишпи |позиционог блока, који п
дл
да садатња Краљевска ЈЈлад наје парламецгсшрна за т што нема Уставом
зц-
иеизбежно сао>\* неиармалнои цолзжају. Овом нмају прилагоз, п& и уставан 6и држанни жанн једног тренутка траео I ај м а њ н прс кид. Чудиовато јо дч има члановд парламеита, који закоиски и уставно то инсу више, а који могу кочага и чиноти цемогуКни законодаван ра:1 То је дохаз да Устав и закон ие може ннссад пронграги и компромнтоиаги у толнкој ме-