Велика Србија
ГРОЈ 798.
»В Е Л И К А С Р Б И Ј А«
V
СТРАНА 3.
ра Владц, у колико то
може Јпретпоставком да су сви 123 { } ПП^ПММИк*;!. КП1И Ј* V Г
СВОјОМ попустљиво- Јљс, могли и ^хтели , чпртрпаипи пе-1 Скуоштину. Но како је у н,у
доћи у
то, како шћу, тако и претераном дантеријом«, (дошло свеса 93 посланика, Ма крају да цитирамо и то је у истани, у очим нзумишљеље Г. Евжена П ијера. зетним ратним приликама. које стварају форс-мажер, кворум тада бао чегрдесет и девег гласова, који је број гласова у иста време и аисолутна зе&ина прсиа целокулном броју прасутних посланика те седннце. Кадје‘ према гоме за кредит од 250,000.00 » зииарл поименичким гласањем гласало 53 по-
лризнатог а\торатета на полуу Уставког и Парламентарног Права и тридестогодишњзг Глааног Секретара Француске Скуашгине Г. Пијер озако мисли о нашем питзљу: »Узееша у обзбр потпуно изузетне пр.члике у ко.има се сада Србија валази, и не са-^ мо с'1030 него и дух Устава јеланикл, онда је тајкредиг на и Послозчи сл, као и задатак прво.м гласаљу и примљен. Народне Скупштиае, Скуп-Ј Другом гласању наје приштинско Председаиштво има ( сгупано и ако је гај закон о да одреди кзорум према бро-Јратним кредатима остао на ју посланика који су у могућ-ј дневном реду у Народној ности ч вољни вршиги дуж-јСкупштини. Покушало се о ност. Претпостзвка је да сујпет, мећутим, постиГи спорасви фактори решена поштено’зум о образоваљу коалициои ропа Нбе примељираги У-јне Владе,. али и гај покустав и законе, које не требајшај није дао никакзих по-
Владаочеве Милосги. Јасно је, дакле, да јс гражење анкете по делу Солунског Процеса од будукег коалнционог кабинета не само било противно Уставу и Закону о Пославном Геду у Народној Скупштини, него и нелогично и неприродно како за представнике радикалне странке тако и за саме прваке Самосгалне и Напредне Странке, који субили чланови прећашњег коалиционог кабинетл. Такно тражење значнло је не само отежавање образовања коалиционог ка бинета, него и његово онемогућавање унапред! Друга сметња, која је постојала за стварање коалиционог кабинета, билајеуовои контрадикгорном гуажуњу опозиције: Опозициони блок је тражио коалицију ради концентриса-
разбијање и растураље гих снага! Солуција,'какву јс тражила опозиција, значила би, да се у најгежим моментима по земљу образује један коалициони кабиает из људи, који би имали мање ауторитера у' својој странца и крји би били у непрестаној зависности од својих паргиских и политичких шефова, који су ван Владе. У том случају земља природно не би имала коалициони кабинет, у коме ба биле сконцентрисане све политичке снаге, већ би имала Коалициони Кабинет, из кога би биле искључене прве полигичке рнаге и замењене новим људима. Такав кабииет, према томе, не бн улевао у довољној мери потребно поверење ни нашим савезницима, ни нашој војсци, ни на шем народу. Оваквим захтевом опозиције се, по томе, у истини нишги и искључује
вања политичках п плрламен-јжеља за образовањем једног
тарних снага у циљу, да у
се уепсшчо и ко-|иарламентарног држања опо-■ новом коалиционоМ кабинегу (буду представљене све политичке странке са својим нзјт е ..јачнм личноетима. - Али, у и-
сматрати цнљ м, већ сред-;вољних рвзултата, ус;ед не сгном да рисно врше кародни и држав-јзиције. ни послози. Ако су, премгј томе, из земље изашли самоЈ Поред поменуте главне 120 посланика, творум се има> шно ћ е у образовзњс коали-ј С11 иреме он Је гражио да се одредити према гоме броју.јционе Владе, која је дошла, 11,1 сасшва нозо 1 кабинета Шта више, од тога броја мо- (0 д погрешног гледчгшга опо-ј'!/^кључе п]>ваци I адикалне гу бити одбијени ОНИ ПОСЛа-| :п(ш1 ОНОГ ' 1Ггпанкр1 ницц, који аикако не учеству-’ ју \ раду Чудно је, у опште, да то питање могло исгицгги приликама, у којима се сад' ко ј а ј ( > хахоће отежала етва-јилузорно стварати , . Србија налази. Прегресање р ање ' коа.лиционе Владе. Та бинет који не би у себи имао| кабинета тсга пптања у европској јаз-Јпогрешка добила је свој из ‘
Тај захгев отежао је такофе
прзаци Ј ггла ц* п-»л ( К‘Ј0[П г М. ј оји пикако не учеству-- ко ј и ј е предвиђеи за нормал-ј у. ма кз који.ч разлога. ј ие прилике, дошла је још јед Јнеобично много Састав новог тако рећи тактичка по •јкоалицчоног кабинета, јер је ШШШт
кабинета, који би у себи груписао свејаке политичке лич ■ нос ги и све шефове странака, јер би се примањем онога, шго опозиција тражи, добило на месго једног јаког кабинета једно слабо и нестално стање, које би се сгално колебало и повијало за сваким полигичким вегрићем и које би сваког часа могло пасги. Овакви захтеви, флрмули-
се (ла, У-грешка опомционог баока, |за свакага било јасно, да јејсани од стране опозиционог едтн ка-јблока, онемогућили су сасгав у коме би биле Чпрваке најјаче пардаментарне шредсгављене сзе, или гогово
'се ича наслањитн. Осмм гога
шваш« ) - п н и {погрешка дооила Је •нсл. :л шгегно би утицлло иа:, )аз ч - склапањ) иарочитог'групе и не би уживао потпу-јсве,скупштинске странке преуглсд сртс :.'.х јавних рздези-ј пцгмсног спора-чсма :г;мећу! но поверсње клубова па које ко својих шефова ка.. па и г.т сам оишги поло-ј[оцозицноних група У гом жај Свбијс. У Француској су од почег ка рата гпгинули и помр мчоги народиа посланицн н; .им везизале руке и бшку и ‘ >позиционих гругш, те дозоди јублажнги и Краљевска Влада сеиатори, 'Ј-л ипак за то наЈпијединим група:-'.;*. његовим. 1 т » резулга:а; да сј коицен- ( и скупштинска већина на коједан народчи посланик пи које се нгаче по/нтичкн раз- триса.ве полигичкпх парла-|ју се Краљевска Влада насенатор не би нкао политич-Јликују. У гом с-поразум;- ло- нгарпих спага нрствдра уЈслања ке хр шростг —
' спорззс.м" предвифене сг мно-јтај захтсз пј>иродио изазива ег-;ге тачке. које су биле” оба-; собом и искључивање од страмнјаезне за блоз н доје су сами.м не Радикалне Странке првака
Тако Је постала и тако се развијала ова дуга и мучна криза, коју је најпре желела иабећи, а после скратити и
тања покрене у ма да е каорум мењеа у сба гела«.
да слична пи-Јстојк јодна тачк-... . о тјој бк ј »
Фзанцуској, * сгаарпо иззахонодавка' Нт врају, дј још једком к:; жемо, како је дгжање зазтзео
оудућа Рладт нмала да присшне. да се одреди једиа скуИштинска анкеда, која би _ имала да исиитур Колукски, I оспЈдпну Председнику Франдуске 1’епуолике овзј Процес по делу поку шаног а- јтелеграм : “а, *«Гн?ас»от»“' ! Гооподиау ПрОдоздаику Републике оаозиципнн бдок V последњој Ј Престол.« и г.оезра д. аакосуј „ , , ариз 1 по дедз.':а, гоја су ј Допустшпе Ми, 1оспооине Преасеониче, да поI прсдчет [ишљем преко Вас. за данашњу свегпковину. племсу.дења, ’’ -\ [.;цп 1 г>ј Француској Мој братски ноздрав као и по\здрае Мога народа и да поновим тој другој Отаџ■. ['['пггд- 1 бини целога просвеАснога света, колико јој дугу0 [ л& Ј;емб сви за жртве и напоре надчовечанске којије
!';• Француског Народног Празника 14. V.:;. ;Б--гово Величанство Краљ Пстар упугио је
седници Народае Скупштгме• л кена Крф-.-. ' (бала,
[зрзч. ама
■ нла су I Олозициони блок, очевг.дно; судске цстрдге н вођен својпм погрешним гле- јставом звсраа-ен дишгеи о кворуму, уклонао ј Ч.кчн 95. арзм се вз Скупштииске Сееницг, ! 'о П словном . сд кид је пристугљено гласањујној Скуаштинп 1 ерсдита, п .требпог рчда-про-јса: > Скупшгиг-А дуж ња рагц к ради издрва-јанкет ваљч свах држдвнах устаноза јборним и свих ончх српаких графанз,'тноаи.\ ко и су остали без средстава сглга). за асивзт НлпуштајуЈ\и Скуп-. У чл шткну, он Је преко свлјих словн Реду у шефова изјавио, да то чини, Скупш.лчп кзжс да ба тиме прцсилио Владу би било дела коу. да поднеее оставку, јер нема ‘закон казни а сч;9: ка истре,:а оиа сама, т. ј њ на већика,' о лима није повеСлнч. Скуп кпорума од 84 послаипчка: шгнна ћс гремд резу.тгату глзса, колико се у Србији уЈанкета тражитк д-ч кх над-
. као и иеграге
, у из
VI и члсто адми<
зистри
■ пи/ањима (чл.
121 У
ану 100 Заврна
а ГТо
прдво 'апивљајц на чела народа који сс боре за напредак г слободу. ' Петар
Нарддкој се; ...ако кривични
Поводом Француског Нзродног Празника 14. јула. Њзгово Краљевско Височанство Наследнак Престола упутио је Господлау ПредседникуФранцуске Републике овај телеграм: Господиау Председнику Републике / Париз. Пријатно Ма је. Господине ЈТредседниче, да придружим Моја честшпања и честитања Моје војске многобројним знацима симпатије које. Т,с И док је с једне страие о- Француска добиши данас. од цслога просвеТенога позициопи блок фо:)«.улвсао ј света који види у њој овапла&ење онога духа Сло ачињавају врховну мету 'т сс око њс борс иротио /рварства. Александар.
лежнп министар прсд.т судо вг.ма н:» ислсђење и гућењг.
која бн V себе сконцснтриса-ј ла сво политич.сс снзге, и ако ] врло добрб зно д;: је прошли коалицнопи кабииет пао баш
Ц.1[’!!Х, 2. — Јлг.л.лју нч Блрли-
трачки у Немачкој издала мДнифест, у помс оеуђује политику
редовиим тр. :ки зз пуноважна скупш:кнста р-> шења. За кредит су од прасутних денсдесет л пет хзродсих п.о сламика глагали свега 5ћ, н 42 посланиха удаљпло се ;;з седнаце, кс желеЈ-и дп својкм присусТвом у њој омогуће изгласавање ратког креднга. Али, оваквам се.ојим цосгуп-, ком, опозпциони блок н> т је» успео, да онемогући иотреб-јна питању о поиилозању о ни устаанн кјворум, који се; фицн'..а, осутспих олуиски:: трг.ЖИ ЗИ пуаоеажна скуп Судом! Опозицнокп блок про д 0 Је аеаааисн 1 социјалигткчла штикска рсшења, јер ја кејпушга уаети у ббзио, уовомј «амо у п< чегку седЛ 1 це, иего поглзду најгдавиију чањечн до прсд сам акт тласањг* б,/,ш|цу у ономе, што је довело ј^чнгермавиом к њихов рад. који приеутно 95 пое .анчка. Ол<> дл расгурања ко..тицноно)' ' ди *>>“-ачку у пЈ>оласт. зициони блок је пспустио азј г.мбпиета и, пре\; * ломе, к I ДОНДОИ, 2. — Руска влада у Сиаида, да је пб нзрефењама ју оцоме, шго је требало п°*вала је хатно свв ч 1 апове Скупштипског ЈТослрвника !д , дов еде до Пс човког сгва- ППС:Ш, ° расиуштеиг Устаиотворвв (чдаи 117) забратсно издржа ранл такво- кабинегц на С<уцтгич:- ј, пи рсшаппн, > о хитиме: да је коалициоан ка .јж«« .имњнла ***е. бииет радносвс поеловс, који< - Краје« јвог меееци су се одпосили на ЕолунсГ-и ' ЈУгзрск« миии^ и Г^Процес, слохно с&е до ти-а-- Трзеа№а пктаџ>а0 те р ДТв ,^„. ња о илзршек.у прссуде нид н ‘ е тргааачк(1М пр обло.««ма. осуфеним официримз л да с.с 1 ■ • ралишао у мего.ди радд и у | — Д ааао се- П !’ ВГ1 П У‘' погледпма сдмо у питању: да Ј поол ® »ерспљске коа {»ерсидијс, ли треба све осуфене офицН-' спста Ј л “»“иегарскв еавег. П.)ре цомидоватм од смргне ка-. < ј:' 1еД16Нл *• ''►-«•<•*»>» <-<• ј ане, или цма лажч.чх дпжлв- Р авгова Р ао
ван>е од гласшш л да с<: с.:л.^соин окпх, који се уздржавају, ипак морају р.ччунати; а уздрзсати г. е од глагања, оетају1)И у стданцв, рли аз/њзеШ ;<з ње пред гласање. једно уе исго. Поред тога, поигго постојн форс-мажер, ип комс су > вега 123, и адраиа и болссна, лародна пссдани ка изафли из земље, > аорум ба требао них разлогц, гсоји дикеују да Ј да буде 63 сослаиека, иод се неки од њих искауче одј
К: Ј АЈБЕВ РСБЕНДАН Проолава у редоззма Југоадовзна у Италајн
д»иа СЛ
г. Орландо свима чдаховниа
1’им, 2. јуна. 5 команди једне наше армиј 11 , једаа југословенски добровољачки одред проелавио је у присуству поедставника Чзха, Пољака и Румуаа роћзндан Краља Петра Праог. За време сзечтности извоћене су многе гзмнасгичке игре. Говор игалијано.ког пумовнлка. командаитч извпдних оделења, бурно је поздгављч! са у.пг.Гцича. »Жчвео Краљ Петар! Ж.чвета Пталија! Живели Сааезници!« Командант југословенског добровољачкЈг одргда при армпји код Грате пзслао је сдеде&и телеграм: »Српски одред, у братскоЈ сагласносш
са одредцма италијанским. чехо-словачквм и пољачким у мој'ој команди, шаље, приликом прославе роћендана Краља Петра, своја дубока осе•ћања оданости према заједничкој сгвари«. Писањесолуиских листова »Фос«: Даиас простављч уважена сгарина Краљ СрбијеПетар Први свој роћендан. Овога дана управљени су погледи целога света према овоме Краљу, племенитом и великодушном човеку. И к а о млад студент, и кад је метнуо круну на главу да в.тада својим народом, и када је подигао своју сабљу да упразља својом војском, Поглавар Србије био је борац, херој и слободоумаи. Сада, под својим старнм данима, одмара се па обалама Грчке овај песник и огац, о чекујући дач, када ће завладати Правда н васпоставити његову Отаџбину у сагласнрсги са опеваним сновима. Приликом прославе рофендана Њ. В. Краља Петра солунскк листови пишу; Ј1а Трибин: Када је, наволуњским колима, сгари Краљ Петар ишао у ишнзнсгво кроз снежне и дивље албаггске планане. Он је представљао најплеменитију фигуру овога рата. Сви ће се Савешшци придружиги данас радосги поиешаној са сузама Ср5а, који у исто време прослављају празник своје отаџбине и овога суверепа. У Солуну као и на Крфу, код Савезника, као и у поробљеној Србнји, сви !\е се данас молити Богу да шго скораје куцнз час, када ће стари Краљ ући у своју успосгављеиу Краљевину. Пари-Балкан: Данас ј« рзфендан Краља Петра и народни празнич Србије. Изгнаници који у страним земља-ма очекују час свога поврапса у своју отаџбиау: они, такофе, који подносе јарам туфина, прославнће дааас овај народни празнич и славиће онога кога неукротима одважност и племенига упориост карактерашу као оличење врлина српске расе. Ми, Фракаузи, поздрављлмо данас суБерена који је до био кр>/г легије части на бојном пољу, поздроељамо ветерана из 1870. године и хсроја устанка у Боснн и Херцегоаини, Кзаља који је, н ако слабог здравља, борао се 4С пушгом у руцн, тказујућа јна тај начан, како Босис ка:же, дч је велика душа госпр ■ |дар тела у коме станује. » Српски ее цразник прослаз|ља два дана прс прославе ^француског народног празјгника. То је симбол заједничГких пада, које су д аге св«(Ма нама у овам часовима борбе и које ће -се сутра оствариги. ЈнзднУтатШ >• Последице нсцрпоноста Цзрих. 2. јула | Будапссти Хирлап јавл.а; >да је у Бугарској избила вс!. . 1 кка побуна противу Немацд, ■. које Бугари оптужују да х> ће да их уморе гла|у, У Се[фвји, Трнову а Пдовдизу (огромаа маса демопстранатл ; ишла јс улчцамд грдсћи н .онтужујући Н?.мц; и Лемач'ку. Немачко посланетво озу]зего је на јуриш. Н :м >чки су 1 војницл ДОЈУРИЛИ од.шх да , бр/не зграду, јер су бугарскн • вошпци одблли да >о учние. I У Плов;иву ;с убијеио мн )■го Нвмаца. Немач и консу,’ лат је у п.тамену. Мржп.а Бујгара протаву Нем»цг узела /је велике раомерс. Иг проЈтест немачке ктаде, бугарска јндад) је одговзрнла да је ве;Моћиа да утиша духове. Владајући кругови Бугарсае такођа су разјарени протнру Немачке, нарочаго посде КилманоаЈг говора у Рн,хстагт, у