Вечерње новости

ВРОЈ & ПАРА

БРОЈ б ПАРА

БРОЈ 119.

Влхсивк к днректор Милхв.П. Сакчв!?

НИШ, ПЕТАК 27 ФЕБРУАРА 1915 I ГОДИДА П.

ЈЗо/исутаб Ј. Хлић - ЈУЈлађи

Ј{ако умире 2.алмашинац

На обалн мора , пред раком дубоком, Док јесенско суни,е сја с небеског свода, Усред масе свста, втоји сужањ млади, Неерећни Бокељац, поткапетан брода. Он је лен к’о Парис ; млад к о капља росе\ Поносшпо држи лупку главу смелу ; Поглед му ]е кротак ; прамен златне косе Пада му по лепом и виеоком нелу. Његов лик младићски лака румен жари. И, док оком блуди по жалу и луци, Свн ирисутни плачу... Један пастор стари Прилази му тихо са крстом у руци: п Одреци се, сине, ишдајничких снова ! „Врати се са стшле, којом си »алут’о! „Покајнички ариђи Несаровом скуту, „И добићеш милост\ и ... А сужањ /е ћуто... „ Макар само трунку кајања покажи 1 „ Сломи своје грешно тврдоглавство круто : Ћ На носледњем часу другове прокажи, „И имаћеш милост\ л ... А сужш ]е ћут’о... И, док, за чим, горко, нарицашг. мати, Он, к’о владар, гордо, победнички крочи И у раку сађе... Приђоше џеллти И копреном гуетом везаше му очи. „ Стрелцш'* —сроцогласно командова лајтнант, Исукавши хптро сабљу своју лаку, И, уз тежак топот чизама воЈничних, Шест мрких Маџара стадоше над раку.

којем се то није ни С које стране није спорило. О томе најбоље сведоче последње године Грчке у којима се видшо испољила и њена организација, и њена снага, и њено народно благостање. Узрок промени кабинета треба тражити на другом месту. То нам казује завршетак првог дела декларчције и њен други део. „Тога ради, од почегка европске кризе, Грчка се држала неутралноети* вели се у декларацији. Значи: г. Венизелос је сматрао да се на постизању тога циља може радити и променом досадашње политике неутралноств, с тога је он замењен г. Гунарисом, који Не наставити политику неутралности. Јасније речено: наступио је моменат када се имала Грчка определити за акцију ; г. Венизелос је био за акцију ; двор је био томе лротиван желео је политику неутралностн и последица је тога: пад Венивелосовогаквпоног кабинетд и долазак Гунарисовог кабинета, који је за продужење подитике не Iутралности

Кисело грожђе..

И ћутање »робно обузе сву масу, И, баш, када она са ужасом виде Шест упртих цеви, у том истом чаеу Сужањ трже руком и копрену скиде, II отворн очи : дан је био красан; У нровидном зраку трептала јг свила ; Ваздух је мирис'о на јесенске руже ; Природа је широм тлко дивна била. Он још једном баци ноглед, нргпун жуди, На хриди и море, што к’о смарагд сија, Па забаци главу и раздрљи груди И кликну ; пЈСуцај! Д(ц5ела Срди/аН * Лесма о трашчној смрти Далматиица Срзснтића, кош су Аутријанци стрељали прошле јесени, у Херцп-Новом

Нов иурсЈ Грчкој

€ад анамо више о обрту у Грчкој. Влада Г. Гунариса дала је, преко штампе декларацију о својој политици Декларацвја је кратка, али доста каже ; кажев нам да се у будуће у Грчкој неће водити више она политика коју је водио г. Венизелос. Да пођемо редом. У декларацији се каже: „Грчкој је била потреХиа, после њемнж победмичких ратова, дуга перивда мира аа рад на срећи аемљидоЈ. Оргаииаа* цаја јавнвх служби, органиаација сувоземие и поморске снаге и разввјање вародног благоеталв осигураће ЈоЈ од сваке ровреде благо, стечено по це-

ну толиквх жртава в допуститв јоЈ такође, да изврвш програи служећи иитереснма државним и да усвоји политику саобразна народиим традицијама, Тога ради Грчка се држала од почетка еврвпске кризе иеутралитета. Радн „органивације јав них елужби", ради „организацпје сувовемне н поморске снаге", и ради „раз вијања иародног благостања", свакако нија било потребно мењати владу г. Венизелоса. Ако је ико ишта урадио на организацији војне снаге, организацији јавних служби и подизању народног благостаља, то ј« без сумње г. Венизелос,

Шта је хтео Хииденбург? Планови немачних војсновођа пропадају. »Кориере дела бера" саанаје преко своЈих дописника, Шта је камеравао генерад Хннденбург посл« битке на ДО®сурски/л језери/ла. Пдан Хинденбургов бдо је, како тврде, да прекине везу ^аршаве са Петроградо,м, с тога је довео огро/ине, контигенте војске, да би /иогао прећи №е/иен. Познато је како се завршио овај покушај не/иаЧки. Руси су једни/и /иахо/м прешли из повдаЧенза у напад и Немце ка целој линији Последица тога је, поред осталог, била апсолутна забрана свих новина са стране за Не/иачку. Кејзер /иисли да је то довол>но, да ее сакрије пораз.

Други део декларације је још карактеристичнији, нарочито за нас, савезнике Грчке „Но он* (нова грчка влада) имала је и увек ће имати апсолутну дужност да испуни своје саввзничке о* бавезе и да тежи задово љењу својих интереса, * да међутим, не рискује да компромитира интересе своје територије 41 . У овој изјави има мале контрадикције. Док се у почетку каже; да Не Грчк* имати увек, апсолутну дужност да испуни своје савезничке обавезе, дотле се даље чини једна дискретна резерва у фрази; „а да не рискује, да компромитира интересе своје територије. Нама се чинн да ј« било довољно изјаснитл се за испуњење савезних уговора и да би таква изјава дејствовала умирујући. Овако нам, промена грчке владе изгледа много значајнија Ми не мислимо натој савезни ж даватп савете. Ко како ради онако и прође. Али, нека нам је допуште но благовремено приметити, да нагле промене у вођењу политике у критичним моментима ретко доносе очекиване користи. М.

Тражс ее Ка КУЈНОМ. Обратити ее г-ђи Ђукивћ. Просветна бр. в. Ј-3

— Вајважни/и догат/аји јучерлњп дана Оставка Венезелосова изазвала је велико узбуђење у Атини. Народ је акламирао Венезелоса, и осуђи вао његове противнике. Нападнути су станови поли тичара германофила. Дошло је до сукоба у коме је било мртвих и рањених, Неиачка блокада наје имала никаквогуспеха. Од 12 . до 18 . фебруара ни/е потопљен ни један савезни чки брод. Бомбардован је Бу лаир на Дарданели/иа. Турци су и/иало велике губитке. Прекинута је

веза са Цариградо/м. Доведена је англо-француска во}ска. ЈоШ није искрцана. НзТулона кренула се експедициона војска за Турску. Она се састоји из два корпуса и једног пешаЧког пука. Трупама ко/иандује један енглески генерал- регисшар Убек исш». Један мој пријамељ, који је имао прилике да раз• говара са извеђним вишим немачким чиновником у инострансмву саопштава ми ову интересантну раз■