Вечерње новости

Страш 2.

Број 318.

,Н О В О С Т И“

Штампарија Ђ, Мунда и М, К*рик« — Ннв»>

^аавник и одговорни урваник Милан Савчић,

лику, К9]у је тппј госи»дин поставио измеђм аустриског и мађарског генерала — Видите, господине , аустриски генерал је плашљив магарац, а мађарски је храбар магарац, али не мо/те никако заборавнти да су и ;едан и други и пак — магаргш. Хомс

НОВОСТИ ИЗ СОФИЈЕ Софија 25. фебруара Данае пре подне посе ■ тили су председника министарства г. Радославова посланик румунски Деруси и бугарски посланик у Ср • бији Чапрашиков. Г. Деруси је по- ;г.о и посетш и талијанског пуномоРлог министра, Боасо. Ове посете министра неутралних земаља узимају карактер саветовање и информнсања. Несумњиво да ]е непосредан хзрок овом бомбардовање Дарданела од стране савезнтке флоте. Апс.

Грсј за Рулунију — Енглеано помагање румунсксх тежњи. „Адеверул јавља: У нашим диплонатским круговнма дознаје се, да је енглески посланик у Бу* курешту добио депешу ко јом се Едвард Греј, демантујући тендепиозне гтасове како се британска влада опире румунским националним асгп.рацијама овлашћује брнтанског посланика у Букурешту да изјави: како ће Лондон свим својим сна г ама помагати румунске тежње.

Аилион и по Нови руски војници у Пољској. Специјални извештач н Журнала* шаље из Варшаве телеграм у коме означава ситуацију као повољну по Русе и велн: џНемци из дана у дан све више слабе. До пролећа ће Русгг међутим имати две комплешне класе ре ззрвиста, спремне да пођу на границу, а то чини ми лион и по младих во/ника“.

У вароша незнања Потпуна изолованоет Церигрвда И» Солуиа телеграфишу миланском „Коријере дела Сера“: Путиицн који су успели да напусте Ц.фиград прнчају да турска ирестоиица, није внше престеница, већ велика тамница. Варош је потпуно отсечена од целог света. Није могуће отуда добити никаква извешћа осим оиих који даје Волфова Агенција, која, уосталом, свакег дана доносм телеграме за читав један лист, телеграме које једнодушно .доноси сва турска штампа. С обзиром на ово, турска јавност, држана иа ревнесније у пупом незиању, остала је мирна. Уосталом оријентм ска апатија искључује сваке демонстрације и војни закони се најстрожије извршују.

Вружјв за Бугарсну Бугареиој трвбз 300.000 пушака. „Журнал де Балкан* доноси: Из Милана јављају, да Бугарска веди преговоре у ИтаЛг! и за купоиину 300 хиљада пушака, имајући у виду, да јој Румунија, према иоследњој конвенцији о транзиту, не може допустити пренос пушака иа Аустриј« н Немачке.

Око Дарданела Искрцввање сиазиичккх трува „Журиал де Балкан", који је сикоћ приепео у Ниш, доиоси 1 Швј тедеграм о искрцаваљу савезничке војске: Атина, 23. фебруара. Савезницн су у валиву Саро" искрцали 20.000 војника. ОчекуЈу се још 100 000 војника. Еиглеске власти закупљују стрпне боодове за транспортовање мунициЈе н египатских трупа у правцу ка Галнпољу.

Руски цар код војскв. Минисгарство царског одбора издало је књигу, у којој је описано свако бављење Њ. В. руског цара на ратишту. Пегроградски лист „Биржевија Вједомости' 1 доноси из те књиге интересантне појединости. Ми ћемо се у недељиом броју користнти доношењем тога листа и упознаћемо наше читаоце са колико преданости праги руски цар сво1 у војску. Руси и Стојан Новаковић. — Искре, илустронан додатак московског „Руског Слова*, доноси слику Стојана Новаковића у кругу својих петроградских дру гова, [руских књижввника Вл. Спасова; М. Горког и И. Е. Рјепина, па пише: Смрћу Стојана Новаковића сишао је у гроб мохикон српске политике, који је био учесник у почетном раду на увећању савремене Србије. Он је био великан српске науке, коју је, као зналац словенске историје и филологије, учинио популарнЈМ и настраним универзигетима. Стојан Новаковић био је кру пан нзучник и није му било равна у Србији. Недељни број. Недељни број „Нов )сти“ изићиће на великом формату са две духов те карикатуре Из Швсб:-.роа. Због елементарних непогода Пресбиро није јуче добио телеграф ке извештаје, те с , тога није могао издати уо бичајенн шечерњи билетен. Потребни контролори ду вана. Управа Монопола потребан је в«ћи број контролора дувана. Примаће се првенствено они кош су служили војску те су из ње иступили било због тогз што су лако рањсни, било због тога што доцније онеспособљени за службу, за тим онн, који су доброг здравља и у млађим годинама. Кандидати

треба да имају препоруку среских »ласти и уверење општине, којим се препоручују. Пријаве се чине или преко срескнх власти или Управи Монопола. Умесна наредба. Издата је наредба полицијским властима да се строго пазв на заробљенике, јер је примећено да их извесна липа наговврају на пребегавање преко границе. Дужност је и грађана, да у овоме послу' помогну. Војним обвезницима. Од стране начелника Нишке војне станице, позивају се еви они војни обвезннци Моравске Дивизије II. позива, који 'се налазе на ам булантном лечењу по овд болницама, да се одмах без икаквог “изгов^ра јаве Начелнику Нишке војне станице. Избеглицама. Обраћа се пажња избеглицама, да се најдаље до 3 марта обрате Суау општине Нишке за објаве ради новратка својим кућама После овог рока неће се ником давати бесплатна вожња железницом. У свчма местима одакле су д беглнце постоЈе одборирадн давања помоћи НЕНР0Л0Г ф Д-р Воја Стојановић ааиитет. пуковник Не само вгљан н савестан лекар, н;.го Јс и Један добар и поштен човек подлегао боласти, опет неуморио вршећи дужност војног лекара, дужност коЈа јз била скопчана с највећом опасношпу пс. здравље. Па ипак, др. Воја СтоЈаповић био је председник лекарске комисије коЈе је сваког дана вртила преглед, у дивизијској команди, Јоних војника који су оболсли или којима је потрабно било даље боловање, а њих ј* увек било много. Д р Воја Стојгновић Је давнатњи во]ни лекар, и више година био је управвик Војне Боднице у Нишу. Познат као ваљан лекар. он је у Нишу могао имати обилну приватну праксу, што је војним лекарима дозвољено; нли да би савесно одговорио сво:о| службеној дужности, д-р Воја је избегавао ту праксу колико му Јје његоза добра душа то дозвољавала. Неуморно радећи преко дана у Војвиој Болници, он |е више пута савлађивао свој умор обилззећи ноћу тешке бзлеснике у вароши. Жалост је велика што Др. Воје Стојановнћа иемл више међу живима. Отаџбина и човечанство Још су требзли његове лекарске услуге. Вечан му помен!

ЈАВНА ГОВОРНИЦА Унрави Срп. Јер. Општинв миш. П. Господо! Доста Је жалосно кад Ви до сада нието избацили иа Ваше средине овд. Рабинера, а кад бисте с« запигали зашто? Ја ћу Вам одмах казатн. Ствар Је у оиоме: 23. ов. м. имало је се вршити обреаанне мога детета у овдашњој синагози. Изјутра као по нашем обичају нмало је се прво одржатн Јутрење и после извршити обрезание. Кад ј„ г. Рабинер дошо и доанао, дапосле влужбе Божнје има да се иаврши обрезаније мога дспта

онда је он (г. Рабинер) одмах отишао из Синагоге и није се више вратио. Уарок томе ја незнам шта Је. Алч оћу да Вам кажем да евакав човек ие заслужује да буде У нашој средини, Још мање сад кад« се овде у Нишу налазе велики део Бевграђана. Срећа те је био у Синагоаи г. Аарам Адкалај свештеник нз Београда и вршно службу БожиЈу те |е се могло извршчти вбрезаније мога детета. Иначе морали би остати без елужбг Божије. С’ тога Влс овим молим и опомињсм да водите строго рачуна о овоме безазленом, грамзљивом н нензситом човеку као што је тај г. самозваии Рабинер.

Но ниЈе само тај случај, в«ћ кма виш? случаЈева где Је било неколико погреба (ливаЈа) гд« је г. самозваии Рабииер био зват а и по својоЈ професији дужан доћи на иогребу, а ипак није дошао зато што су поко’,ници били од породица сиротно г стања (бсжаннЈ ) илн од заробљеиих аустриЈскнх воЈнжка. Надам се да ће управа отоме водити мачо више рачуна, да се не би иу будуће двшлн овакви мемили случаЈеви, Јер кад ]« плаћеи чиновник треба а и мора да вршн тачно своју дужност. Ниш, 25-11-1911 год. С' поштоважем Нивкм V. Мандид.

р а Женс.ча конфокциона трговнна МИКЕ К0ЈАДИН0ВИЋА из београда прзсељена је у Нишу и препоручује — ОГРОМАН ИЗ^ОР: МУШКИХ и ЖЕНСКИХ ХАЉИНИЦА. ДЕЧИЈИХ КАПУТИЋА, Костима свилени мантлова, блуза, сукања, мидера, жнпона, гуми-матлова, шлафрока, хаљана, веачандца, рдзних протетњих капута, кецељз за одрасле и децу. Обраћа се пажња поштоваао] публици на веома спуштеним ценама. Радња се налази до Господ. Милошз Милосављ^вмћа, гаожђ. ул. Обреновића 69

С наЈвећим болом у души јављамо сродницима и пријатељима даје наш милн и непрежаљеии 1 ДР. ДУШАН П0М0РИШАЦ дечији лекар из Београда, рез. санитетски поручиик премину 13. фебруара о. г. у Ваљеву, иа војној дужности, од пегавог тифуса. Привремено је сахрањен у Валеву. Алексинац — Скопљв. 255, 1—3 Ожалошћени: супруга Љубица, мати Јулнјана, деца: Зора, Никола и Живојин, сестра: Јелнсавета. шураци: Диви.рије Р. Христић и др. Јован Б, Јовановић, зет: Милош Перовић професор, сестрић: Рада, сестричине: Мнца, Вида и Јулијана, свастнка Полексија М. Милошеввћ и остала многоброЈна родбвна.

I I

Дивне жертве видим иа гомиле пред олтаром цркв* и племеаа. На небу им дут« тров*ле, ка им пме па аамљн царуј*! Швгош.

I —Ш

Нашем милом и драгом ф Владимкру Ж. Јоти^у ■ешздвјском капвгану и командиру ч«те III. прекебројног пук«, који Је у крвавим борбама на Дрини, против вазда подле и грабљиве АустриЈе, првог септембра пр. год„ нолвжио свој млађани живот за Отаџбину, даваћемо у субогу 28. о. м. у 10 взеова пре поднв у овдашњој Цркви ШЕСТО-МЕСЕЧМИ ПОМЕН, Фебруара, 1915. Кн.ажевац, Тужни и жалосни: мати Ленка, супруга Стана, ћерчица Јелена—Лелица, браћа: Јоца трг. и Лазар, резврвпн коњички потпоручник, сестра Мица, ташта итавтДаривка и Сава М. Ђукип, адв. и оетала многоброЈна родбина ■ШВПШНШ

Своме премилом и непрежаљеном | Петру С. ПаунноваЋу учнтељу и рез. пеш. поручнику VIII. пука, 11. познв« који је погинуо 1-ог септембра код — Крупња даваћемо ПОЛУ ГОДИШГБИ ПОМЗН 28. фебруара око 10 ч«сова у цркви ћуприско;. Благодаримо господи официрима VIII. пука, II. позива и г. Проти ОстоЈићу на одржавим поменима на гробу покојниковом код Беле Цркве. Благодарни смо и г. свештенику и грђанству Бела Цркве које чува наш милн гроб. Захвалии смо и свима својим рођацима, познаницима и при)атељима, који бгху у могућности да посете гроб иашег драгог покојника и целују га место тужне родбнне, Јер је њој та могућност ускраћеиа још аа коЈи даи, већ Једиио да целнва ордеи и медаље јунакове место крста и драгога гроба. Ввала свима! Вашом пажњом тугу блажимо, сећајући се стиха: .Благо гробу в у тами што се «јаји, Где кандило прнпал.ују нарашт«]и*. Ћуприја—Ниш—Скопље. Тужни: супруга Магдалена учитељица; синови: Стеван, Милош, Ђорђе гимназ! Бошко уч. ос. школ>; мати Катарина: брат Ђорђе С. Паунховић проф и рез. капетан; снаха Ружица; твста и таст Перса и Милош М. Ђурић пенз. из Београда; шурак Бож. М. Ђурић члан управе взрвши Скопља; шур>на|а Борка; свастике: Мара наст. гим., Даница учитељ., и Милица; стриц Лазар; тетке: Јелка Анђелковићка и Анка Ивезићка; уЈак Петар Новаковић и овтала родбина. #67, 1—1