Вечерње новости

891 шјшн нтајн Одлучан одговор Америне Ротердам. 1. августа. Влада Сједиње <их Држава одговорила је енергичним одбијањем на ноту Аустро Угарској, у којо] се тражи да Америка ебустави извоз муниције. Италија ^е искрцати војску у Азију Рим, 2 августа. Ишалијанска Телеграфска Агенци/а саопштава: Говори се да је италијански министарски савет, одржан ових дана, претресао питање о одашиљању једног експедиционог корпуса на Дарданеле и о припреми једног корпуса који би се искрцао у Малу Азију. Вели св да Италија има план да окупира пристаниште Адалију са залеђем. Италија ^е објавити рат Турској Букурешт, 3. августа. Берлински „Локаланцајгер* тврди да је „Тајмс и добио телеграм из Атине у иоме се вели да италијански амбасадор напушта Цариград. Очекује се убрзо објава рата Турској од стране Италије. Утврђивање Једрена Атина 3. августа. Јављају из Берлина да турско-немачки генералштаб најревносније утврђује Једрене. Мост на Арти миниран. Нова одбранбена линија Атина, 3, августа. Сазнаје се из поузданих извора да Турци спремају на Гашпољском полуострву нову одбранбену линију, на коју ће се повући у згодном тренутку. Саветовања с Балканом Рим, 3. августз. Мннистар Сонинв веди баспрекидне разговоре са посланиша балкансш држава. Тврди се да св двбата тиче воома важиих објеката.

|’—»■"И пи+Ађг**

РЕГИСТАР (Згодно Ова заједница нас и наших савезника потсећа ме на ону заједнииу, за коју је агитирао у „РадничкоЈ побуни " мајстор Сепл. Рад ници фабрике објавили штрајк и на збору дискутују како ће се издржати за време штрајка. Устаје маЈстор Сепл и држи ва трен говор и завршава га овако : — Браћо ! Ми се морамо за време штоајка узајамно помагати ради остварења заједничког задатка. С тога, браћо, од данас : што је ваше то је и моЈе и ваше, а што је моје то је — само моје\ Х0Д!С.

Компензацнјз Бугарској м Грчклј третирајући у сроме броју од 28 јула питање о демаршу Четворног Споразума, налази, да Немци воде дволичну полнтику, јер њихови једновремени предлози у Софији и Атини савршено су противни с једне стране бугарским а с друге грчким интерегима. Националне тежње Бугарске може довести у склад с интересима грчке само Четворни Споразум, )ер он даје Бугарској сву несиорну зону Маћедоније по савезничком уговору 1912 године између Србије и Бугарске, и даје јОј Кавалу са залеђем, а више не може ни од кога добцши. Грчкој иак даје оно с чиме се Венизелос задовољио бџо, на име на 80 хиљада квадратних километара у Малој Азији, даље ио присшанку Италије севе/ни Епирицо цристанку Енглевке острво Нипар. У Букурешту још није учињен демарш, јер још није на чисго изведено питање о Банату и Буковини. У Атини и Софији иду на то да одложе напуштање неутралности до јесени, што може само нахудити интересима Бугарске и Грчке.

V НОВОСТММ«

^ЈУЧЕ^— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА Наша акција Крагујевац, 3 авг. У току 1 августа иа дунавскод! фронту прекинуг Је непријаге/н>ев рад ду/к Друл»а ПанЧево-СгарЧево. Насквскодо фронгу растерано је једно неоријате/вско оде/вење које се утврђивадо код Хртковаца. На руском фронту Петроград, 2 авг. Службено саопштење. — У пределу Риге никакве промене. У правцу Јакобштата и Двиска борбе од 31 јула и 1 августа постале су још јаче. На фронту, нзмеђу Нарева и Буга, успешно смо одбили упорне немачке нападе. 31 јула и 1 августа па левој обали Буга непријатељ је предузео убрзану офанзиву против наших пози ција дуж желеанице од Сједлеца за Луково. 1 августа спречивши нспријатељево крешање заробилч смо 800 Аустро-Немаца и докопали смо се неколиких митраљеза. Непријатељ бомбардује утврђења Ново-Георгијевска из топова тешког калпбра; ови иапади, у главном делимични, били су одбијени. Не јавља се ни за какву важнију промену на десној обали Буга. На Золотаја Липн, у пределу јужно од Дунајеца, 31 јула наше су извиднице извршиле успешно извиђање. Порушили смо радоее од гвоздених жица и отели смо непри-

јатељу два реда опкопа. 31 јулв и ноћу између 31 јула и 1 августа у пределу ушћа Стрипе и код Золотаја Липе биле су омање чарке које су снажно потпомагали Аустријанци јаком канонадом из својих пољских и опсадних топова. Успвх на Кавказу Петроград, 2 авг. Саопштење генералштаба кавкаске војске од 30 јула. — У правцу приморја и Олти пушкарање. Одбили смо турске нападе у долини Пасина и нанели смо непријатељу велике губитке Јужно од Карадербента обично пушкарање. У ирав цу Еуфраша једна од наигих колона, настављајући да гони неиријашеља, иримила је борбу после које је заузели Мелазгерт. Заробили смо више од 200 војника. У правцу Вана једно наше одељење имало је борбу са Курдима, који су били поражени; имамо заробљеника. На осталом фронту никакве промене. Саопштење од 31 јула — У правцу приморја пушкарање, У правцу Олти — предео Селда соре — покушај Турака да предузму офанзиву био,је спречен нашом пешадијском и митраљеском ватром. У долини Пасина, после упорне борбе заузели смо вис западно од Ка радербента. Сви нап ри турски да поврате изгубљене позиције остали су без икаква успеха. Један наш ескадрон докопао се коморе, заробио је све њезине спроводнике и чишаво стадо стоке. На колима су биле гранате ч пушке. Нема шта друго да се забележи.

После колектианог корака Четворног Споразума. —

У БУГЛРСНОЈ Нзјзвз г. Равинског Букурешт, 3, августа „Димињаца“ добија овај телеграм из Софије: Г. Савински овдашњи руски иосланик, аосешио је понова министра председника Радославсва са којим је скоро сва сата разговарао. Г. Савински уверавао Радославова да ће бити задовољени бугарски захтеви и да ће Србија и Грчка или пристати саме или ће бити присиљене на уступке. Дзнввљева изјава Данев изјављује- у „Балканском Сговору": Светски рат прети да увуче у зихор и нас Балканце. У осталом је ли могуће, у тренутку кад се историја пише крвљу и жоезом, да ми Балканци остваримо своје снове само декламацијама? Зато нам је дуж ност да учииимо све да Бал канци изађу као један блок.. . Ја сам и рани/е говорио да ако Балканци не приме једну оп шту формулу, погодну мање више за свс, они не могу има ти будућности. Ако Румуии, Срби и Грци теже да се уједине, они ће оценити и наше тежње упуће- 1 не истом циљу и наћи ће средства да се сваком да своје. Најзад изјављујем да су пријатељи балканског споразума далеко многобројнији но што на први поглед изгледа. 11 И то говори човек који је довео до 16 јуна! Чудна промена I Кад лисица почне да приповеда општу љубав и мир ко кошима, она онда свакаке има задње намере. У ГРЧКОЈ

Нећв св публиновати. Атина, 3. августа. Сви гласови, пронети Јуче о томе како ће се публиковати нота Четворног Спора зума и одговор грчке владе на исшу из основа су неистп нити. — Ултиматум Грчној и окупи рањв Нрита? Софија, 3. августа Бугарска штампа тврди да нота упућена грчкој има карактер ултиматума и ие даје могућности за преговоре. Ако Грци у одређеном року не пристану, савезници ће окупирати грчке територије на западу од Струме.

Исто тако у Софији се тврдн да ће Споразум окупирати Крит. Ргзуме сс, нод ових сдсТГ' *«;!!• С'\ПЧ о^азрив. јрп се зна да је писање бугарске штампе из корена тенденциозно. Аос. Ћутање г. ВвнизелосаАтина, 3. августа. • Либерална сгранка демантује категорички све изјаве ко је се приписују г. Венизелосу. Венизелос ће развити своје погледе само пред Краљем и парламентом. Принц Никола јс- имао дуг сзстанак са г. Венизелозом јуче у Кифисији. Говори се да је прпнц припремао земљиште да између бившег председника и Краља створи што боЈие односе. Изјапа твотокиста. Атина, 2. августа, Теотокисте су изјавиле да ће гласати против владиног кандидата за председиика парламснта, Циљ корана у Грчкој Милано, 1. авг. „Пополо д’ Италија" не.и да се у политичким круговима верује да су Силе Четворног Споразума —' иако су врло добро знале да имају врло мало шанса на успех - учнннле познати корак у Атини само да би одредили држање Грчке према Споразуму и према Србији и да би грчком парламен ту, састављеном у већини из Венизелосових присталица, дали прилику да се упозна са ситуацијом и да расуди о акцији Гунарисовог кабинета. Ипак, ако би баш и пропали преговори са Грчком, као што се предвиђа, овај факт неће имати пресудног утицаја на преговоре са Бугарском. Остаје да се внди до које тачке Бугарска може примити поједине српске концесије и на који начин Четворни Споразум може гарантовати Бугарској излаз на Јегејско Море. Милано, 2. авг. „Кориере дела Сера* добија од свог петроградског дописника: У Петрограду се живо дискутује нота Споразума балканским државама. Петроградски листови веле да Споразум хоће да третира балканско питање у његовој целости да би се дошло до генералног решења, а једини логичан пут да се дође до овог решења је поступак Споразума.

Шта се нуди Србији Један члан владине већине дао нам је ова обавешгења о одговору Сила Четворног Споразума на наше питање: Шта би се Србији имало дати ако би она пристала на уступке у Бугарској: „Колико сам ја посвећен у ток сшеари, обавештења „Новости и изнеша у ју черашњсм увобном чланку тачна су. Нама се нуди Босна и Херцеговина, Срем и излаз на Јадранско Море преко Далмације. Остале српске земље не помињу се. Ви сте јуче изнели шта је дужност владе и ја то погпиисујем. Јер, ја не з нам коме би другом Четворни Споразум могао у с.гучају иобеде, дати ове територије но Србима!? Према томе оне се и не могу ни сматрати као компензације за наше уступке на Југу. Али, треба сачекати владина детаљ.ча обавештења, па дати дефинитаван суд."

У скупштинскИ(И круговима Имали смо ррилике да разговарамо са више најугледнијих посланика свих странака. Сви деле једно гледиште: Србија не може одвајати своје територије крвљу стечене а нарочито када јој се не дају оне накнаде на другој страни на које она имг. пуно право. Клубови још нису обавештени о ситуацији те се не зна да ли ће се у којој г^упи^ изменити гледиште. Обавештени нругов/ У току данашњег дани одржаће се партијске седнице клубова посланика на којима ће министри дати обавештења о ситуацији. Тајна седница На јучерашњој скупштинској седници изјавио је у име владе г. Љуба Јовановић, министар унутрашњих дела, да влада још није средила све податке о детаљима ситуације те моли скупштину, да се тајна седница одржи у петак а не у среду као што се намеравало. Скупштина је примила к знању изјаву г. министра унутрашњих дела. Тајна седница одржаће се у петак у 9 сахата пре подне. Шта се радити на тајној седници Председник владе, министар спољних послова г. Пашић спрема опширан експозе о дипломатској акцији влада за последњих неколико месеца. У експозеу ће се изнети предисгорија садашње ситуације. На овој седници неће се дискутов ати већ у суботу одржати посланички клубови седнице на којима ће се дискутовати о експозеу г. Пашића и донети одлука о држању странака у овом питању. Друга тајна седница Кала парти^ски посланички клубови Заће Се ДуЈ<а ^дЛип <.г»I. дожању владе и одговору, који она има д,. логе Четворног Споразума. Г. Паши^ у Нишу Прексиноћ у 10 сахата допутовао је из Тоио 1 е, засебним возом, г. Пашић. Он је свратио и у Крагуј евац. Јуче цело пре подне г. Пашић је радио у свом кабинету. Долазак Престолонаследника У току данашњег дана очекује се долазак Њ. Кр. Височанства Престолонаследника Александра. Он ће председзватн мииистарским седницама. Изјава једне меродавне особе О досадашњем гледншту наше владе на обнављање балканског блока учинио је једном страном кореспонденту изЈаву г. Ј. Јовзновић, помоћник нашег мннистра Спољних послова. Ту изјаву донео је „Одјек* у јучерашњем броју и она гласи: д а би се омогућидо обнавд»ање Балканскога Савеза, ербија се била већ цомирила с мишд»у да учини извесне територијалне концесиЈе бугарској Али нам се чинило, да би било праведно, да се та ствар уреди г.осле раша, на велином Конгресу Европскога Мира. Сваки би очда поднео свој део жртава, услуга учињених општој ствари и ирема томе ирава на учешће у подели. Ето тако смо ми мислини. . Појмићете да не могу да вам дам никаква обавештења ни изјаве о преговорима са Четворним Споразумом који су у току. ... Али, надајмо се да ће успети.Л

Бшши НШД И (91 — Бранина писма —

одлуку закалети одлука о на ноту и пред-

београд у Новембру Вратимо се у Београд „некад“ — у Београд прошлогодишњи. Несумњиво најтежи је месец био Београду и Београђаннма Новембар прошле године. Препад објаве рата убрзао је куцање срца, да се усиљено спреми на језовите догађаје, које је дотле стварало само фантазијом романсијера. И док се атмосвера пунила зверским дахом и безумљем рата, догле се Београд празнио. Он вам Је личио на главу колосалне фигуре, којој су ноге Ниш. И лепо се каже: да пред неочекиваним ужасом „сиђе крв у пете“. Тако је и крв из ове главе — ове престонмце сишла у пете, у — Ниш. Све важно, скупо и богато, сва крв, отишла је у Ниш. Од бујае реке становништва, клизао је Београдом поточић, који је сваког дана бивао мањи. Први дани Новембра уноси

ли су слутњу да ће Београд робовати. Ни један Београђанин неће заборавити Новембар 1914 године. Тим је датумом тетовирано срце свију Београђана. А душа и срце оних, који Београд ни тога месеца не напустнше. „Београд се неће бранити*... То се чуло; то се знало. И нико није питао: зашто и због чега? Сваки је веровао да тако мора бити и да је то рачун оних, у чију математичку спрему нисмо посумњали ни првих ратова. Ја сам дошао да спасавам своЈе. Утерали смо кола у двориште и товаримо највужннје ствзри. Срце се стегло. Не. Оно се мапело од силне крви, усисане из целога тела, да је кроз један час силним напоном шибне до мозга; до очију и истера најгорче сузе... Ја бих да пођу сви. Али кмам сестрића на самрти. И његом мати остаје... Остају н мојесе*