Вечерње новости
(
Број 477
„Н О В О С Т И'
стре, да не оставе н>у саму с болесником... Готови смо. Како готови?! Кад све остаје ту, што си текао годинама... Улазим још једном у кућу. И сузе груну... Опрашташ се са свима стварима. А свака је ствар један део гвоје енергије... Љубиш оне који остају н бегаш из куће... Око мене скачу и пси. Јест и њих треба помиловати. Можда им је то последње мнловање... Окрећеш се још једном евојима и храбриш их. Умањујеш им представе ужаса којн ће наићи, а за који ни сам не знаш колики је... Пођем и вратим се, да развалим у врху баште тарабу, да туда који побегну у другу и трећу башту, ако буде опасности... Моја стзра мајка гушећи се у сузама седа у кола крај моје жене. Они одлазе... Ја ћу пе’ шке.$ Идем и гледам све куће, свако дрво. Читам наслове над дућанима; пиљвм и у‘калдрму, — у ограде — загледам пролазнике... Све, све! Јер то се можда више никад неће видети. Немим погледима опраштам се са свима тим познаницима. На Торлаку стигнем моје. Коњи су се већ заморили и кочнјаш их одмара. ^ Почиње кишица ^ блатњзви друм раскаљао се још јаче. Под Авалом блато достиже врхунац српскога блата. Српско блато. Оно је било једно ратно средство овога рата. Оно ће ући у историју. Оно се дели на три класе, као и наша војска на позиве. Има блата које само каља и отежава ход; има које скида обућу и има једно које, тако рећи, одкида ноге! И ако је лончарска вештина Божја саздала човека од блата, она га је саздала од овога српскога блата, јер иначе не би могао поднети ужасне тегобе живота. У Трешњи смо ноћили, под мејанским тремом, где су били од кише склоњени и неки во•нкјоПј и пишп. Г* тс ссНо па Нојев ковчег. У зору, ио пл>) ј ма1.1ављамо пут за Младшовац. Ја сам два пута пешке прешао тај пут, бежећи и враћајући се у Београд. У Младеновцу, код станице, маса Београђана, под отвореним небом — отвореним, јер се нз њега просипа киша чекају воз... Ал' о свему томе писаћу засебно. Нас се тиче Београд и Београђани у Београду. Ја ћу препричати оно, што су ми они причали, кад сам 4 Децембра ушао у ослобођенн Београд.
Трећега,пред вече, сретао сам младиће који иду из Београда. Они су побегли отуда, чим је наша војска наишла. Њима је била прва мисао да изиђу из места, где су тринаест дана мучно провели, кријући се по јазбинама од гнусног непријатеља. — Како је у Београду? питам их. -- Не ваља. Све је пустош и пламен. И ја осетим да с&м побледео баш као и ти младићи, који у жудњи за слободом уображаваху да је за њима Содом. Срце ми се стеже и прикупљам снагу, да поднесем све ужасне слике које ћу затећи на улици, у дворишту, у кући, а које у машти стварам најцрњим бојама. Како бих друкче и мислио после оваквога нзве штаја „очевидаца". Прескачеш трупове аустријанаца, газиш по наснпу од аустријских куршума... Доиста она силна муниција, од ровова, па све до друма н по целоме друму личи на нову врсту калдрме, коју би београдска општина могла применити у каквој улици, поред осталих разноврсних проба калдрме. Ова би се звала челична калдрма. По хладним висовима смрти, јер тако се могу назвати положаји око Београда, прелазим да што пре угледам Београд, Прелазим места, где су, пре двадесет и четири сата, падали војници као класови од српа, где се смрт напојила крвљу и опијена ту где год заспала, поред ових силних лешева, испражњених м^шина њеног о^иљеног пића — крви и живота.. Газећи по локвама крви нехотице се сећам Петефијевог епиграма земљи... У брзоме превочу овако би гласио: Шта у стомак земљо узе? Што жеђ бесни у твом телу? Те нам пијеш толке сузе И крв врелу? Па се онда сећам оне бајке о крвавој царици, која се купала у људској крви, да се подМЛЗДИ. Митдо ТС пролтовв нма и земља? Она се нашом крвљу подмлађује к скида боре греха и туге, којима смо јој испарали лице. Иначе зар би могла тако дуго бити лепа и млала?. Са последњих висова, у саму зору, угледах лепи Београд. Са оба двора блистају се бели орлови и пркосно гледају за разбијеним аустријским армијама. Ено и торњева велике цркве и сахат куле у горњем граду... Све стоји. Деци је пред блеском слобоизгледало да је Београд у
пламену. Ал сад моје срце гори пламеном чежње, да што пре стигнем. И спуштам журно низбрдицом... Не задржавам се крај покрхане коморе, ни крај гомиле говеђега меса, које је оставила непријатељска месарска чета, жуцрћи да бегством спасе своју кожу. Пројурио сам главном улицом претрпаном ђубретом,сламом, покрханим колима. Јасам видео заставе, чуо песме, усклике. Весеље, али ме ништа није задржавало. Ја сам журио да видим своје. И тај се моменат не заборавља. Дочекују те наемејана лица. Али лица која изгледа, да су заборавила смеј. Очи, који свом округлином излазе из капака, јер виде неког најмилијег, али још нису сигурне да то није варка... И онда настаје приповетка патње и страха. Ал та приповетка у самбме почетку дави се у бујици суза. Три дана нико није умео ништа да ми исприча. Сваки почне, па се заплаче. — Нека... Сутра ћу причати. И сутра се опет то понавља. И једва сам из тих расплаканих речи скупио овај извештај: — Шеснаестога новембра, ноћу, убрзаном паљбом почеше опсадни топови бљувати своје метке. „Ни сам Везув, кад би, поред лаве. био напуњен сваковрсним брмбама, неби могао произвести такав ужас!“ Преко 290 метака, са страшном грмљавом, сручено је на непријатељске положаје око Београда. Остатак Београђана, које је судба одредила, да остану сведоци овога и свега даљег, Изишли су на улице, преплашени, дрхћући од зиме и страха. Један обешењак вели, да је тада и глуви Арбод измилио на својим штакама и после две стотинитог топовског метка рекао: — Чини ми се пуче топ!? Три стотине страшних топовских урлика! И за тим се све утишало. То је личило на оча]ан крик ропца умирућп Београла. (Насгавиће се.)
Изгласзн крвдит. На јучерањој седници Народне Скупштине изгласан је ванредан кредит од 250 милијона. Кијв било С6ДНИЦ0. Јуче по подне није одржата министарека седница.
Отпутовао. Г. В. Вуловић, председник Дркавног ОдбЛра отпутовао је одборашм послом у Скопље. Клуб напрвдњачних посланика Прекјуче је одржана седница клуба напредњачких посланика. Клуб је, смрћу г. Стојана Новаковића, остао без председника, због тога је на овој седници извршено ново конституисање. За председника клуба изабран је г. Милорад М. Павловић, за п.председника г. Милоје Ж. Јовановић а за секретара и благајника г. Павле Булић. Седница Управног Одблра. Управни Одбор Управе Фондова на својој седници од 3. ов. мца решавао је колико да се изда и коме округу на име помоћи невољнима у раГу. Унзпрвђвњо виших официра. Г. Рад. Агатоновић, народњачки посланик упутио је питање министру нојном зашто још нису унапређени виши официри, на што је добио одговор да још није одобрен кредит за унапређење. Г. А. Николић предложио је да се предлог о овом кредиту упути на решавање 'финансијском одбору. Лскомотивв за Србију, Прекјуче је у Солунско пристаниште стигао брод, који носи шест нових локомотина американског систеиа ,,Нисон“ за Србију. Бесплатан дузан војсци. Главна Интендантура Врховне Команде упутила је молбу средишном одбору народних посланика да подејствује код Парлам. Одбора и г. Министрг. Војног да се од сваке партије дувана која се продаје одвоји половина и раздаје војсци бесплатно. Бвоград У Новвмбру. Данас почињемо доносити Бранина писма о Београду у Новембру месецу 1914 године — за време кратког бзвљења Аустријанзца. Ова писма занимаће данас све наше читаоце, а доцније ће имати велику хроничарску вредност. Обраћамо наро читу пажњу својих читаоца на ова Бранина писма, писаним лаким, лепим стилом. Плгмвнит Прилог. Преко Њ. П. Епископа нишког г. Доситеја приложио је г. Танасије Стајић, трговаи из Врање, Одбору Дома за онеспособљене ратнике двеста динара, поводом четрдесетодневног парастоса своме рано преминулом сину —
јединцу, Сретену, свршеном ђаку Трговачке Академије у Женеви, а који је умро у Лезену. Одбор изјављује своју најтоплију захвалност г. Стајићу на том племенитом прилогу. Продаја шпиритуса. Главни Одбор за набавку намирница има на расположењу довољну количину шпиритуса. Он ће га продавати мреко Месних Одбора, или преко трговаца, на основу купона, по 1.20 дин. Цеиа шпиритусу била је до сада 3 дин. Читуља. Спомена, кћи г. Михаила Сокићз, окружн ног иодшумара и рез. арт, капетана, преминула је 1. августа. Наше саучешће. ДОМ ЈЗ онобмно ратнино Одбор Госпођа и Госпођица приредно је у Нишу 14. и 15. јуна ове г. „Српске Вечери“ у циљу оснивања ж ма за онеспасобљене ратнике. Том приликом прикупљено је више од 8.000 динара преко свију трошкова. На седници од 23. јула, којој су изволели присуствовати Њ. П. Епископ Нишки г. Доситеј и ллеменита кчегиња Трубецкој, било је саветовања о томе, где и како да се привремено приме оаеспособљени наши ратници, док се сам дом за њихов пријем не нађе. Том приликом племенита Кнегиња Трубецкој. у споразуму са г. Епископом уступила је Одбору једну од барака Гуске мисије за привремени смештаЈ 20 онеспособљених ратника, обећавши снабдети је потпуним бројем постеља, храном за првих неколико месеци и потребним рубљем. На овој драгоценој помоћи Одбор дугује нарочиту захвалност племенитЈЈ Госпођи Кнегињи Трубецкој и уважнном г. Епископу Доситеју. На истој ‘седннци прочитан је и са великом .захвалношћу примљен извештај нарочитог Одбора Госпођа и Госпођица пбд председништвом Г-ђе блге М Лозанића у Врањској Бањи, који је у истом циљу приредио 19. и 20. о. м. забаву са лутријом, и на којој је пало чистбг прихода 2.853 дин. Одбор, поред захвалности Госпођама и Госпођицама које су забаву пркредиле, сматра за дужност, да се још и нарочито захвали на богатим прилозима Госпођи Кнегињи Трубецкој, г. Ристи Стевановићу — Голочевцу трг. из Врање и г. Евгену Рајхлу индустријалцу из Ниша, који су приложили по -00 дин. као и г. Кости Јов
новићу, који је као главни згодитак за лутрију приложио златан сахат. Исто тако Одбор захваљује и г. Др. С. Рибникару на предусретљивости и труду који је уложио помажући Приређивачки Одбор, као и Г-ђици Јелени Лазаревићевој на ревности око припрема те, тако хумане забаве.
Са нарочитим задовољством и захвалношћу Одбор истиче услуге, које је г. Аљански проф. из Москве учинио Приређивачком Одбору, а публици пријатну забаву, тумачећи и изводећи са Г-ђицом Младеновићевом, малоруске веселе игре.
1 ДЈ 1011 ЈЕ ШП (НЗВЕШТАЈИ НРАЉ- СРП- ПРЕСБИРО-А) А) ПОЛИТИЧКЕ Гунарисова оставкз Атина, 4. августа. Краљ је примио оставку Гунарисовог кабинета и позвао ^енизедоса да са њи/л конферише сутра изјутра. , Пензионисан Гизл Беч, 2. августа. Цар је својим решењем ставио у пензију изванредног посланика и пуномоћног мпнистра, генерала кавалерије, Владимира барона Гизла, којијебиона служби у министарству спољних послова у аустро-угарској врховној команди, подаривши му у исто доба ранг и назив правог тајног саветника. Б) СА СТРАНИХ БОЈИШТА Пропаст „У 3“ Рим, 2. августа Једна наша поморска крстарица крстарећи 30 јула изјутра у доњем делу Јадранског Мора нападнута је од подморског брода ,,У 3 ‘. Крстарииа је вештим маневром успела да избегне торпеде и пошло јој је за руком да удари у подморски брод, али га није потопила. Једна ескадрила контраторпиљера, у којој је био и француски контраторпиљер ,,Бисон“ дала се у гонење неиријатељског подморског брода. ,,Бисон“ је успео да опет нађе „У 3“ којн је био већ оштећен, и да га потопи. Помоћник командантов и 11 људи посаде заробљено је. Бомбардовање Ковна Петроград, 3. августа Глаени генер&лхит&б саоаштава .—У области Баусха наше су труае ноћу између 1. и 2. ивгуста аонова од бациле Немие ка реци Аа. Пеиријатељеви аротивнапа ди одби/ени су■ Бомбардовањс Новна врши се без одмора. Немци уиорко н&аадају утврђења зааадног сектор а. 1. и 2, августа између Нирев а и Буга су се водили огорчени бојеви. Одбили смо читав низ неаријатељевих наиада са великим губицимл ао њега. На левој облли Буга није било никаквих знатнијих иромена. На осгалим секторима целокуиног нашвг фрђкТЏ '**‘лпил$ -•« ио где где до пешадијске и артилеријске ватрџ. Јвдном речи днн је ирошао без и&квих знатних иромвна,
ФРАНЦУСКО-СРПСНА БАНКА
Н И ш
Извештава трговачки свет да продаје чекове на Париз у сваком износу по курсу 120 динара сребра за 100 франака. Она продаје чекове и на друга места као: Лондон, Петроград, ЊуЈорк, Милано, Женева, Атина, Солуц и т. д, по одговарајућем иаритету. "*■ —■— ■ ■ —— |
ЕЕВНИ
за Рингофен потребан је. Може ступити одмах. — Јавитн се В.4СИ КОКАРУ--ЛЕСКОВАЦ. 734,1-3
обркелнерз, добру кувасицу и штумадлу УпитатиУредништво „Новости“. 735, 1—3
Ш Т ТЕХНИКЕ СГТРЕМАО I . БИ УЧЕНИКЕ-ЦЕ СВИЈУ РАЗРЕДА ГИМИАЗИЈЕ ЗА СКРОМНУ НАГРАДУ. Јавити се админнстрацији ,.Новости“. 3—3
Лашада 10 динара у оеби КО НАЂЕ ЈЕДАН ЛЕП СТАН са три собе и кујном са или без намештаја нека јави Милутину Николићу служитељу Народне Банке, у згради Нишке Банке. 721, 6-6
отпочео је упис како за интерне тако и ектерне ученице ке свију разреда за гдућу школ. 1915. и 1916. годину и вршч се дневно од 10—12 сати пре подне. Број за пријем ученица-ка је ограничен што се родитељима до знања ставља. 722,3—10
Ш ВЕРТХАЈМОВУ № 2 или 3. ко има на продају нека се обрати за погодбу уредништву „Новости“, 721,2-3
Један мали ЛОВАЧКИ КЕР птичар бео са брдон изгубио се пре неколико дана. Зове се„Иго и .Ко га нађе нека се јави у пошти шефу телефонске пензуре где ће добити добру награду. 3-3
БЈ 1 АГ 0 ЈЕ,
15-то годишњи син Димитрија Митића - „Жишкића, нестао је од ускрса, моли се сваки ко буде знао где се сада налази БлагоЈе, да извести његовог оца — Лесковаи. 739,1—5
Г
Намерницима, путницима, ратницима, придошлица ма и сталним грађанима и грађанкама од неколико десетина хиљада година стародревнога српскога СлавоСловенскога Града Ниша ф ПРЕПОРУЧУЈЕ: ф Одличне и јединствено савршено чисте природне, препечене, од зрелог воћа и биља укрћене, здравствено окрепљавајуће напитке (пиће),
л
Старе Комовице — љуће и такше. Старе Шљивоваче — љуће и такше. Старе Вишњоваче — средње јачине. Старе клековаче — љуће и такше. Старе Нановаче — средње јачине, метвица — (проминсле). Старе Пеленоваче — средње јачине. Старе Горке — од Китачице средње јачине. Старе Горке — од воћних каштица — љуте. Старе Ораоваче — одличног — врсног (финог) укуса. Старе Шљивове — Анасон — љуте.
/рсхххххххххххххххххххххл
X X X X X
1ПЖАРСКА РАДЊА ГРАЈУ МР 06 Ш ЛЕСКОВАЦ =====
X X X X X X X X X X X
©
©
СВЕ ОВЕ - ВВСНЕ И ИЗВРСНЕ (ФИНЕ) ЧИСТО ПРИРОДНЕ, СТАРЕ, УКРЋЕНЕ в ЗДРАВСГВЕНО ОЛРЕПЉАВА1УЋЕ НАПИТКЕ — ПИЋЕ, У СВИМА ПОДЕЛАМА ЛИТРА НУДИ НА ПРОДАЈУ СТОВАРИРИШТЕ ДОМАЋИХ ДНЕВНИХ НАМИРНИЦА И ЗАКУСДКА
— За
улца оргко оута хогел Јррта а и хош „I 10 ЈРОДМ Г. ДУШДИД ШМ — Н 1 . 6 Д купце на више цене знатно повољније — Ј
О Цма на лагеру робе, за обућаре и папучаре, /л као Боно Американског у свима тежинама, Бони X Сокраинаи. Ђона Фрацциског од 5—6 К'о. полоX вица, Ђон Окраине Американске, Вратова од Ђона, Прокцала обућарског и папучарског енглеског, у Бокса Браун и Црни, Шевро-а Браун и Црни, О Јухта Секора п Витоигековог у свима тежинама, 0 и у опште које припада у обућарском занату. X Р „УСЛУГА БРЗА И ТАЧНА" „ЦЕНА С0ЛИДНА“^д X Шзљв поштсм и доплатом до 50 Ко. !р # X XXX ХХХХХХХХХХХХХХХХ X« Новости примају огласе по најуме ре нијој цени.
БЛАГ0ДАРН0СТ Поводом смрти нашег милог и никад непрежаљеног оца, свекра и деде поч. Јована Драгашевића почасног ђенерала у пензији изјављујемо нашу најдубљу благодарност Њ. В Краљу који је телеграфским путем изволео изјавити његово саучешће, да нам је исто много ублажило тугу за нашим добрим и великим покојником; као и Краљевској Влади на изјави саучешћа. Благодаримо команданту II. армије који је на погреб послао нарочитог изасланика да исгоме присуствује и нама изјави дубоко саучешће у име своје и г. г. (фицира штаба II. армије за изгубљеним његовим професором и вет(.раном српске војске. Благодаримо: сродницима, пријатељима и познаницима, који су нам било усмено или писмено изјавили саучешће за изгубљенгм покојником.
Јула 1916 год. Ожалошћени: Син Велибор, коњички мајор: кћи Душа; Белка; унуцп: Драгор и Зитослава.
снаја
в говорнв уредник МИЛАН П. САВЧИЋ
д | «каМВИДДД1М.Ц г 1 диииниииививии Мојој доброј и племенитој жени Т ЈБубици Луковићки бившој председници Ко;ж Српских Сестара, чинићу шестомосечни помен; а драгомс гиновцу 1* мајору ВАСИЛИЈУ ЛУКОКИЋУ бившем команданту батал.она, који храбро погину у борби прот..ву Аустријанаца чинићу годишњи помен; оба у ереду 5 августа т. г. у нишкој Саборној Цркви у 10 и по чАсова пре подне. Стеван Ђ. Луковић са породицом. 724,2 - 3
Нашој мнлој незаборављеној Јелени—Јгли Петрови^евој благајници нишке жељезнпчке станице Даваћемо шестомесечни помсн на нишком гробљу 7. о. м. у 10 час. пре подне. Ожалошћени: 734, 2—3 маги Савка, брат Жика, сестраДрага.
Још неутешни и неубрисаних суза за нашим милим првенцом сином Ј* Живојином (Жином) учеником V, раз. гимназије и нашом добром и умиљатом јединицом ћерком Софијом (Сојом) ученицом IV. раз, основ. школе који премннуше пр. год. у Београду, јављамо сродницима и познаницима да нам је неумитна смрт 29. јула ове године отргла још и једину наду нашгг милог синсинчића Бранислава (Брану)
у 6. години свога анђелеког живота. Врање, 3. августа 1915. год. До гроба ожалошћени и неутешни несрећни родитељи: мати Параскева ; отац Велисав Вукојичић—Милетић чиновник Министар. Грађевина и рез. пешад. кацетан I. кл. и остада родбина. 737, 1—2
Штампарија Ђ. Мунца и"м. Карића.