Вечерње новости

БРОЈ 5 ПАРА

БРОЈ 5 ПАРА

БРОЈ 487.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ

НИШ, НЕДЕЉА, 16. АВГУСТА 1915. ГОДИНЕ

ГОДИНА III.

Недељни број ЈОВОСТИ"

ОбраЂамо пажњу читалаца да ће од недеље. 16. о. м. редовно недељни број „Новости“ излазити на целом табаку са одабраном садржином. Ревизоре молимо да нас известе по нолико примерана недељног броја да им шаљемо. Огласи у недељном броју имаћо велиног дејства пошто *е се штампати дулли број примерака

Турску, дало би се закључити, да је Четворни Споразум у том погледу с њоме закључио споразум. Немачкој је веома стало до тога да муниција што пре стигне у Турску и на томе питању дошло је већ до дипломатског конфликта између Румуније и Немачке. Румуннја ће остати упорна и она је мобилисала 400 хиљада војника за случај немачког ултиматума. Симптоматично је, такође, да је Румунија продала целокугшу овогодишњу же-

своје обавезе према другим повериоцима, и тиме би се на време избегао читав низ сукоба и трзавица. Поред тога успели би да делимично накна-

тву Француској и Енглеској по нижу цену од оие коју јој је нудила Немачка. Овај факат открива румунске карте; он показује Румунију као савезницу Ч|етвор- де п Р ет Р пљен У штет У .вишегоног Споразума, дишњом уштедом на разлици О војним припремама на.У ннте Р ес У (и 0 - 0 Уп Р аве Фонграници већ сам вас изве- дова инте Р ес Ј е 6и/о > 3 п Р осечзн стио. Румунија није у рату,, инте Р ес наших осталих хипоали је на ратној нози'.. Све| тека Р ннх за Ј мова 9 ' /о )* је спремно, да се на дати ■ б ) ДР жава би била ослобознак стави у иокрет цена давања непосредне накна« г- Ј к де и њен административни аАли... Е с тим „ала“ мо-; . к ; царат поштећеп огромног порнм оваЈ свој извешта] и 1 н Ј у , г „ 1 ‘ . ( , сла. Управа би само била иззавршиш Јер Је Р еч о „ , ложен а нешто већем ризику

Румунији.

Мих

Победа код Рмге Лондон, 13. авг. Коментаришући поморску битну код Риге, Дајмс* вели да је руска победа у ришком заливу спасла Петроград. С друге стране Дајмс« јеикФормисан да су многобројне руске трупе истовремено послане у Ригу, да појачају гарнизон. Рунвунока мобилизација Букуре^-т, 13. августа. Румунска влада наредила је да јој се од 1. нотембра стави на расположење сав железнички материјал. Против подводница Лондон, 13. августа. Нов систем одбране против подводница, који су Енглези недавно изумели, примила је енглеска марина. Чињене пробе дале су изврсне резулшате. Нова грчка крстарица Атина, 13. августа. „ Естија “ пшие да ће грчка крстарица „Ј1орен и , која се прави у Француској, бити испоручена грчкој влади у току идуће недеље.

У Румушф — Од нашег специјалног извештача. —

ГДЗДЕ И КИРАЈЏИЈЕ

Букурешт, 8. августа Да почнем, чиме бих требао завршити: Румунија неће ни у ком случају заратити с Русијом; ако она буде ратовала, она ће ратовати против Аустрије. Оваква је прогноза направљена у почетку рата и она важи и данзс. То знају и Руси и Немци. С тога обе зараћене стране дејствују у томе правцу, т. ј. Русија се, од почетка рата труди да увуче Румунијуу рат против Аустрије, а Немци, који још увек имају великог утицаја у Румунији, задовољавају се тиме да одрже Румунију неутралном. Овај дипломатски дуел Русије и Немачке траје већ тринајест месеца. А Румунија? Румуиија је дуго врс-мена веровала, да ће моћи политиком неутралности доста задобити. Због тога је она за све време рата вешто изманеврисала сваки покушај да је извуку из те политике. Треба се сетити дана пред улазак Италије у акцију. Сматрало се, и то неосновано, да ће Румунија сигурно једновремено с Италијом ступити у рат против Аустрије. Говорило се с позитивношћу да између Италије и Румуније постоји споразум о заједничком ступању у рат. Али, у последњем, одсудиом тренутку, Румунија је истакла питање о Банату и Черновицу и успела опет измигољити се. Прилике се изменише. Услед обрта на ратишту и Русија и њени савезници морали су бити попустљиви. Захтеви Румуније у територијалним компензацијама у Буковини и Банату, после дужих преговора и колебања од стране Русије, најзад су били потпуно задовољени. Многи знаци показивали су, да се Румунија налази пред одлуком. Учи-

њене су велике војНе припреме; савезници су лиферовали Румунији муницију; почело се говорити о румунском зајму... једном речи чекао се само тренутак за улазак у акцију. И овог пута Румунија се извукла. Она је у последњем моменту одбила да потпише већ написан уговор са Четворним Споразумом, јер је тим уговором био фиксиран датум њеног уласка у акцију. И то тако траје нспрестано. Али, као да се приближује крај румунској неутралности. Ако би се судило према спољним знацима, могло би се готово тврдити, да ће врло брзо загрмети румунски топови на јужним Карпатима. Допустите унапред једну ограду. Ја вас обавештавам о Румунији, а кад је реч о њој, онда се ништа позитивно не може рећи. Зато и рекох „готово тврдити." Ево, да изнесем по чему би се, дакле, могло закључити, да ће Румунија ускоро ступити у акцију. У Румунији се зна, да су јој дате максималне територијалне компензације. Она је до њих могла доћи због погоршаног стања на руском фронту. Докле год су Руси били на Карпатима* Румунији је мање нуђено. Ако би она н сада оклевала и дала времена да се положај савезника на бојном пољу поправи, а нарочито ако би, уласком Италије у рат с Турском, пали Дар дањ-ли, помоћ Румуније била би мање потребна и, наравно, одмах би се и компензације смањиле. С тога она мора пожурити. Жртве ће можда бити веће, али ће и користи бити веће. Према држању Браћанове владе у питању о пропу штању немачке муниције за

(Свршетак) До сада је била реч о кирајџијама, међутим привредни поремећај сопственика далеко је већи. Многи од њих и њихове породице остале су без средстава за живот. Општинска и државна помоћ не стоји ни у ком погледу у сразмери према њиховом редовном стању. Сопственицима, даје се само позајмица. и то у сумама које су недовољне и за хлеб—често пута 50 — 100 динара за неколико месеци. Зато, ред је да им се помогне и губитци, које су претрпели и које ће још претрпети, да им се олакшају на начин који ће пајбоље одгрварати и етичким начелима и државној финансијској моћи. Ти губитци су ови: а) губитик интереса на суму кириЈ'е са одчоженим роком плаћања; а тај интерес није мали—јер треба имати на уму ди ишсјјсс пид 1',.Т--. дова стварно износи скоро 7 од сто, а да је просечиа интересна стопа код наших осталих зајмова још увек 9—10 од сто годишње; 2) ризик услед несолидности многих кирајџија постао је врло велики те ће стварна могућност да се наплати кирија бити сведена најмање за 15—20 од сто; 3)трећи губитак би био, према нашем излагању, у ослобођењу појединих редова од обавезе плаћања кирије. што ће просечно да изнесе опет.око 20—30 од сто, нешто мање или више неће стварно много мењати ствар; 4) ма да дух мораторијума лежи и у томе да се повериоцима не прнзнаје право интереса на интерес, опет се он и противно томе закону наплаћивао; Управа Фондова наплаћивала га је у пуној мери, а мно(е газде, које су имале отворене текућерачуне код појединих завода морале су такође да га плаћају— јер завод им је редовно слао тромесечни извештај о укапиталисаном интересу; 5) услед исељења неких кирајџија остао је приличан број станова празних, којс је д|да немогуће издати, као што их је доста остало празних услед наредбе да се иселе становници појединих крајева. Питање је сада како треба потпоћи сопственике. Ако се пође од горе постављених основа за ослобођење, то треба одвојити сопствнике па поштеђеној територији, и код њих не може штета ни у ком случају бити од дубљих последица и ширих размера, а накнађена ће им бити повећаном киријом и ванредним доходком од избеглица—које су им морале често плаћати зеленашке кирије. Питање је дакле само у колико и како да се помогне сопственицима ва прегаженој територији. При том у питању неће бити само моралне основе—солидарност и правичност — већ далеко више целисходност, јер ако би се задржали претежно на првима могло би се лако доћи до захтева које би стварно стање учинило немогућим и илузорним. Зато ћу се поглавито за-

држати на другом, који, сем тога што са својим захтедеима не прокорачује границу магућу ности, јер тражи само олакглање или евентуално и уклањање кризе, има свој јак етачки моменат да не допусти да сва одговорност и штета падне на државу а појединац да их се сасвим ослободи. Народ слободних грађана мора да мма грађане који ће понети своје обавезе на својим плећима, пр били они кирајције или газде. Дакле непосредно давање штете, проузроковане услед нередовности наплате кирије, треба одбацити: 1) Ако би се дала пуна накнада, као што је један посланички предлог тражи, онда би се дошло до апсурдностн, да газде нису претрпеле скоро никакву штету, већ шта више да су се ослободиле и ризика из редозног СТања услед издавања ста иа несолидном елемсшту — од кога неби те ;:еби наплатили кирију. Штету би они превалили у пуној мери на остале суграђане. 2) Административан посао око одређења ове штете за сваки посебан случај био би за нашу грешну администрациј у огроман, а она ни редован не може на време да сврши. 3). Тренутан терет за наше тешко финансиско стање, могао би лако целу ствар учинити проблематичном. 4) Ма какав се осиов узео за оцену штете и њену накнаду, опет се не би могле ,избећи велике неправилности и неправичности, а да и не помињем корупцију чиновничког елемента, која би врло лако могла да се појачаном снагом развије. Међутим, постоје начини,који би били далеко погоднији по државу, и који би означавали не давање накнаде, но омогућавање излаза из кризе: 1.) Сопственици би били ослобођени непосредне порезе са прирезима од дана мобили зације па до дана истека мораторног рока за кирајџије. 2) . Дати сопственицима мораторни рок за њихове хипотекарне обавезе. сразмерно року за наплату кирије. Ово зато да не би сопственици били изложени [зеленашкој безобзирности знатногброја наших зајмодаваца. 3) . Регулисати питање о интересу на иитерес по текућим рачунима и код Управе Фондова у корист сопственикк 4) . Омогућити Управи Фон. дова и ставити јој обавезу: а) да већ задуженим сопственицима на њихов захтев укапиталише дужни интерес до дана нстека мораторијума и да им одобри накнадни зајам до 75% вредности њиховог имања, према већ учињеној процени при издавању претходнс г зајма пре рата. Сопственицима који нису дужни Управи осигурати зајам у кратком року. Овом давању зајмова приступити по могућности пре мораторног рока. Користи од оваквог решења биле би ове: а) Сопственици би дошли у могућност да регулишу остале

услед повећања зајмова, али -гај ризик није вслики : имања у Београду врло је мало изгледа да ће опадати, а много је изгледа да ће им вредност и даље расти. в) Укапиталисавањем интереса у главнину дуга, уклоњена би била једна доста јака чињеница високе ажије на злато, док би се с друге стране, давањем зајмова, повећала понуда и утицало на смањење ажије. г) Грађевинарска и остала са њом у вези занатска делатност била би потиомогнута врло јако и оштећене вароши брзо би се опоравиле и кренуле шта више напред. А тиме би у кратком времену за 2—3 године и порески извори били знатно појачани. Питање како ће Управа Фондова доћи до потребних јој средсгава не сме бити велико. Држава ће гарантовати нов зајам и вратиће Управи оно што је од ње узела. Или сама ће држава закључити нешто већи зајам и дати га Управи без икакве зараде. Када буде при или по свршетку рата закључивала зајам за консолидовање осталог привредногзначаја неће бити великих тешкоћа да се и за ово регулисање зајма повећа за једно 100 — 150 милиона, који ће се у најкраћем року (32 године) и најсигурније ис платити. Остаје нам још питање о општивским прирезима и разним т. зв. таксама (водовод, канал и т. д ) Ма да би с једне стране правичност захтевала ослобођење од њих, с друге стране врло ровито стање општинских финансија не може их се тако лако одрећи. Ако држава изађе у горе изложеном правцу брзо и енергично сопственицима на сусрет, онда ће општине са доста права моћи тражити од њих да одговоре у пуној мери својим обавезама без обзира на нередовне прилике. Једиио што би се и ту сопственицима еаенгуално могао оставити извествн рок. Истина је да се ни изложеним путем не би постигла каква идеална правичност и солидарносг, али је тек ипак најнеосетнији начин да се пости. гие максимум жељенога и да се привредни поремећај сведе на најмању меру. У Нишу, августа 19x5. Др, Душан Пантић.

Пошшо су се наше трупе повукле, бацили смо у ваздух утврђења ОсовЈеца арема мосшобрану и зааалили смо дрвену одбранбену констркцију. Између горњег тока Нарева и Буга, за време ноћи 10 августа и сутрадан, продужили су се упорни напади непријатељски северно од Бјелска и на сектору фронта Клешчели—Високо-Литовск—Орља. Многи од тих напада, ма да су извршени надмоћнијим снагама непријатеља, одбијени су са успехом од наше пешадије, а наша коњица помогла је овубообу и заробила доста војника и отела већи број митраљеза. Ове борбе омогућиле су да заузмемо на миру нове одређене позиције. РЕГТТР Крокодилска сузе Сва се немачка штампа расплакала тобож жалећи Србију што треба да поднесе жртве на олтар обноилењу далканског савеза. Заборављајући да је Аустро—Немачка натуткала Бугарску на Брегал нииу, сад се Немци присећају и жртава српских у рату са Бугарском. Мора човек и нехотице да се опомене на ону арап ску пословицу: Ако не знаш како да урадиш, упитај своју жену, па онда уради противно њеном савету\ ХоЈИС. Б Р А Н И Н И РАТНИ ЕПИГРАМИ

См)атвнн)» Од кад је моралност на луд камен стала, Слеп си код очију и глу» си код ува: СТО „Срсмсћл иуЈам“ знвла Шта се у њој — кува !

^ЈУ Ч Е =

— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊВГ ДАНА Наша артилерија Крагујевац, 13. авг. У току 12 августа на дунавском Фронту спречили смо непријатељу утврђивање на Великом Острву код села Малог Старчвва, а на савском Фронту код Јовичинв Баре према Скели. Напуштање Осовјеца. Петроград, 13. августа. Извештај главног генералштаба. — У правцу Ковиа и Вилне, ноћу 10 августа и сутрадан, непријатељ је продужио нападање наших трупа, које су упорно задржавале ту офанзиву. Између Бобра и Нарева повукли смо се са наших општих позиција на леву обалу Бобра. У вези са тим покрешима ноћу 9 августа евакуисали смо утврђење Осовјеца, ко/а леже у секшору тих позиција.

Инлигнацијо у РуснЈи — Против дволичног држања Бугарсне. Петроград, 13. августа. Сва руска штампа доноси оштре чланке против држања Бугарскв, која дозвољааа да се преноси војни матвријал и друга ратна контрабанда за Цариград. „Новоје Времја" нирочито наглашава да Бугарска не треба да заборави да она за своЈу егзистенцију има да захвали Русији која јој је у толико прилика пружила своју политичку и војну помоћ. Дволична политииа бугарске владе изазива индигнацију код словенсних народа, нарочито данас када они трпе болна искушења. Ако Бугарска не прими предлоге Споразума, она неће више бити сматрана као словенсна земља на Балкану. Иста индигнација се запажа у народу. а нарочито у русиим политичким круговима. -

Опасност надирања у РусиЈу Рим, 13. августа Војни нритичар „ Берлинер Тагблата", комвнтаришући наарвдовање немачке војске у Пољској аише: Све док наше труие не натерају Русе да даду одлучну битку, дотле све наше аобеде немају ник&кву ередност и ми треба да сматрамо наше иродирање у унутрашњост Русије нао оиасност за наше труие, које ће бити иринуђене да се боре зими у ирвделими, који су легло зарааних болести.

Бомбардовање малоазиЈско обала Атина, 13. авг." Према вестима са Митилене, једна енглеска крстарица типа „Јермут«, праћена двама контраторпиљерима, снажно је бомбардовала острво Мосхонисија. Нанесена је врло велика материјална штета. Разрушено је неколико грчких кућа и рањена су два грађанина, Напрвдовања на ГалипољуАтина, 13. авг. Англо-Французи су напредовали 800 мешара на Гали пољском Полуосшрву. Турци су претрпели велике губитке. Потопљон турски транспорт Атина, 13. авг. Један француски хидроплан, који је летео над Нагаром, потоако је. (еддн тургкн тран спорт који се налазио у пристаништу. Рачуна се да је било много жртава. Цариград овз хлвба Букурешт, 13. авг. Последње депеше из Турске јављају да је у Цариграду почео да нестаје хлеб. Турски губитци на Галипољу Лондон, 13. авг. У току последњих борби

на Галипо/љу турски губитци достигли су 55.000 људи, док су Енгдези и*али 22.000 губитака.

опшшШмм Резултат истрага Влада уједињених држава Сев. Америке наредила је била најстрожију истрагу о немачким смутњала. Истрагом је подпуно доказ.ано: Да су Немци радили на изазивању нереда у Сев. Америци; да су организовали друштво за вршење преступа и злочина; да су покушавали подкупити вође радника у заводима који израђују муницију; да су покушалн створити финансијску заверу помоћу неких америчкчх банкара; да су ишли на то да изазову сукоб између Сев. Америке и Мексике, и најзад доказано је да немачкој влади припада друштво ко)е поднже у Америци фабрику за израду експлозива. То друштво водило је у последње време лреговоре с Енглеском да јој ‘ли(|>ерује разне војене потребе, у чему би је разуме се преварила. Услед тога листови траже да америчка влада иепослује опозивање свега особља немачког посланства у Вашннгтону.

— После колективног норака Четворног Споразума. —

У БУГАРСН0Ј

Ш И №1

Турско-бугарсни споразум Атина, 13. авг. У министарство сиољних посдоеа још није стигла ио тврда односно бугарско-тур ског сиоразума. Мвђутим са разних страна се јавља ба је сиоразум између ових двеју земаља свршен факт и да јв Немачка иринудила Турску на територијалне и економске концесије Бугарској, да би оеа остала неутрална до краја рата. Добри ОДНОСИ Софија, 13. авг. Талатбеј, турски министар унутрашњих послова, изјавио је нореспонденту „Берлинер Нахрихтен“, да су односи између Бугарске и Турске изврсни и да је дошло до потпуног споразума између ових двеју земаља у питањуононцесијама. Потврда с бугарско стране Софија 13. авг. „Препорец“ и „ЗарЈ'а“ потврђују вест да се настављају преговори са Турском и ла Турска, под притиском Немачке, чини нове уступке Бугарској.

Страх од напада „Неа Алитија" сазнаје да су војне власти у Дедеагачу наредиле биле пре неки дан становницима да погасе сву светлост и да се затворе у куће. Зачуђено становништво није могло да разуме ову меру. Али се доцније разјаснило. Те ноћи је доведено и намештено у разним крајевима вароши 18 тешких топова. Не зна се где су ови топови били намештени, али се држи да су били постављени на скривена места да би бранили варош од евентуалног напада с мора. Коминикз опозицијв Софнја 13. авг. „Мир“ саопштава: После са^ганака опозиционих вођа са Радославовом, одржан је читав низ саветовања између представника целе опозиције, изузев тесних социјалиста, и од лучено је да се у име целе опозиције изда један коминике у штампи. Текст тог коминнкеа ће бити сутра публикован у свима опозиционим листовима. Питањв са Румунијом „Мир“ пише да пада у очи што у корацима Споразума нема говора о Румунији. Питање између Румуније и Бугарске има да се уреди међусобно, уз припомоћ Русије. Такву је декларацију дао и Радославов једном новинару. Чолак-Аитић и Наум Софија, 13 авг. Јуче по подне српски посланик г. Чолак - Антић и грчки посланик г, Наум посетили су руског посланика, код кога су остали читав сат.

Румунска протња Софија, 13 авг. „Препорец* пише: Упорно се тврди да је румунска влада ставнла до знања бугарској владн да ће РумуниЈа напасти Бугарсну, ако би ова напала СрбиЈу. У ГРЧК0Ј

Коктрабанда у Солуну. Солуи, 13. августа. „Опинион* саопштава: Из специјалног извештаја сазнајемо да странци који стоје у служби Немачкој и врше у СолуАу контрабанду за Цариград, да исти ти снабдевају бензином и немачке подводнице у Јегејском Мору. Ови непрестано путују између Солуна, Букурешта и Бугарске и експедују еелике количине бензина из Румуније за Дедеагач, одакле га шиљу у Порто Лагос, који је посшао центар за снабдевање немачких аодводница. У последње време ови немачкн агенти купили су у Со» луну велике количине старог гвожђа које су тобож експедовали за Румунију, али које, кад већ дође у Бугарску, одлази за Цариград. Вонизолос кодКраљаАтина, 13. августа. Венизелос је јуче отишао у Татој и дуго конферисао са Краљем. Финансијска помоЋ Спораатма. Париз, 13. августа. „Еко дв Пари и , у уводном чланку, иише да ће Сиоразум иомоАи фин аксијсни Грчку и да Лв се иотруднти да уклони нвс-