Вечерње новости
Страна 2.
Н 0 В О С Т И
б р °| <? _
аоразум измеКу ових земаља. Унутарњи зајам, Атина, 13. августа. Г. Венизелос је имао дуг разговор са г. Репулисом. Министри су дискутовали о могућности унутрашњег зајма. Бугарска концентрација. Атина, 13. августа. Концентрација бугарских трупа на српској граници наставља се. Атинсха штампа, коментаришући ову вест, вели да је ово само бугарски блеф. Савазници преко Солуна „Камбана" јавља да је Венизелос већ преговарао са Споразумом о пропуштању англофранцуске војске преко Солуна за Србију. Венизелссова питањаСолунска „Македонија* (према „Камбани*) јавља да је Венизелос, пре но што је примио власт, затражио да се информише о овоме: 1. ) Да ли је бивши кабинет аримио какве обавезв арема Немачкој. 2. ) Како ли ће Се држати Саоразум преЈиа Грчкој иосле Гунарисовог отказа да се учинв територијални устуаци. 3. ) Како ће св држ&ти Саоразум ако Бугарска арими негове аредлоге; 4. ) Како ће бити расаоложење Саоразума ирема Грчкој, ако ова уђе у рат и какве ће комавнзације добити од онога што је обећано Италији; и 5) Да ли би Саоразум дао Грчкој зајам, У РУМУНИЈИ Мишлоље Танв Јонеска. „Журнал де Балкан," у броју од 12 августа, доноси на уводном месту чланак из пера Таке Јонеска, у коме се позивају балканске државе да приђу Четворном Споразуму. Таке Јонеску вели, измећу осталог, да је Бугарску створила Гуси]а и да НумуниЈа неои била ово што је сад да није било најпре руско-турског рата па онда француске протекције. Ни Аустрија ни Немачка нису штогод учиниле за балканске народе. Шта више оне су биле мирни носматраоци рата у 1912 години само за то што су немачки официри гарантовали да ће Турска победити. Садаши проблем је у овоме: Или ће се балкански народи, Србија, Румунија, Грчка и Бугарска сложити између себе, па ће онда моћи послужити делу оних сила које су их створиле и које сад ратују за њихову слободу, или ће остати при међусобннм зађевицама и тиме показати да не појимају своју дужност па помоћи Аустро-Немцима. А да би се балкански народи могли сложити, треба сваки од њих да поднеСе жртве. Они могу, ако хоће.
постати важне чишенице у напретку човечанства' или ће о стати паразити цивилизације. Судбина њихова у њиховим је рукама. Четворни Споразум ће победити, па ако му балкански народи не приђу изгубиће једну повољну прилику за сва времена. Контрола извоза потролвума Букурешт, 13. авгМинистар финансија саопштио је штампи да је дигнута забрана извоза петролеума и зејтина. Али да би се извоз контролисао, министарство је делегирало на сваку пограничну станицу по једног инжињера — хемичара, коме је дата пуна власт. Вагони ће бити контролисани и за време утовара и приликом поласка са станице Индустријска мобилизација Букурешт, 13. авг. Министар војни наредио је директорима свих фабрика које раде за војску да му одмах поднесу листу свих оних радиика који су војни обзезницн, да се ови не би позивали под заставу. Ово је учињено да би се убрзала испорука онога што је поручено за румунску војску. Румунија и Чвтворни Споразум. Петроград, 11. августа, „Бржевија Вједомости* вели да не треба придавати важности питању о Румунији. Главно је питањеу овом рату да европски народи не желе хегемонију јужне народности. И Италија се дуго колебала док се одлучила. И она је прорачунавала користи и ризик и то у време кад су ствари стојале повољне по Споразум. Па је ипак ушла у рат и то баш онда кад су Аустро Немци имали великих успеха у Галицији. Она је видела да је АустроНемачки успех највећа опасност за њу, јер би то значило Аустро—Немачку хегемонију. Исто тако ће и Румунија ући у рат, макар и преко воље у тренутак кад осети опасност Аустро-Немачке хегемоније, а тако ће бити и са осталим балканским државама. У РУСИЈИ
Балкански чвор. Под тим насловом доносе „Биржев. Вједомости* чланак у коме се пише о тешкоћама у обновљењу балканског савеза, па се на крају каже: „Бугарска се притајила па очекује. Њу мало интересују шта ће рећи у Атини, а то се впди по мирноћи с којом је донскап Гуиармсоп одгоиор но ноту Четворног Споразума. Али у Софији се веома интересује гласом који ће одјекнуги из Ниша, јер се у Нишу налази кључ развоју балканских догађаја, јер жртва која се од Србије тражи, псјављује се као велика потреба савезницима а за ту жртву биће Србија у своје време богато награђена." * Ми разумемо ову велику потребу савезника као потребу да буду начисто са Бугарском, да се она коначно изјасни уз кога ће ићи у овоме рату.
— Немци више не могу да вр ше изнанвђа. —
Пуковник Шумски пише у „Биржевија Вједсмости" да је све што се данас догађа на бојном пољу само интермецо. Руси се туку само аријергар дама, а Астро-Немци само авангардама. Гро руских снага, као и гро немачких снага, врши ново груписање с обзиром на нове опрације. Те ће опрације бити офанзивне од стране Немаца. Какве ће оне бити са руске стране не зна се и несумњиво је да [је ово велика неприлика за немачки план. Немци воде офанзиву у три правца: 1. Рига; 2. Брест—Литовск и 3. Воликија. Као и до сад они ће почети нападом на цео фронт; али ће се после једне или две недеље видети које су изабрали за главни правац. Један од услова за успех, којима су се досад Немци користили, било је изненађење. Али ова, изненађсња су могла успевати док су се налазили на својој граници. Али данас кад имају да се боре далеко од своје земље и поред тешкоћа руских комуникација, груписања и пребацивања т,_упа много ће се теже вршити и изненађења ће бити много тежа.
Неманки планови — Пут За Цариград мора бити отворен. (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕСБИРОА.) Лондон, (?) Манифест немачке националне партије, у коме се захтева проширење граница царевине на исток, запад и преко мора, да би се накнадиле гигантске жртве немачког народа, и у коме се обећава потпора те стране свакој влади која ће ићи за испуњењем ових циљева са несавладљивом енергијом, изазива мисао да немачки шовинисти чине истинску услугу савезницима у овој фази рата, Ове манифестације и ове резолуције, као и немоћ управљачке класе према њима, па,дају баш у згодан тренутак да целом негерманском свету напомену, да се срља у бездан ако се Немачкој уступи и један педаљ земље. Дневни ред немачке либералне националне партије говори о проширењу граница на исток, на запад и преко мора. У прву категорију долазе очевидно крупни планови на Балканском Полуострву. Немачки публицист Теодор Волф, изабрао је овај тренутак да приступи овом предмету са великом искреношћу. „Пут који води на исток, вели он, и који је био потпуно препречен још од балканског рата, може и мора да се отвори пред нама после пораза руске војске и осталих. Ми ћемо
умети искористити згодну лрилику доневши мудру одлуку за отварање пролаза, који ће нас довести у везу са Цариградом". Пример Белг ије показује нам како немачки народ ствара себи путеве и саобраћајне везе и г. Волф држи, да ће Неманка једном мудром одлуком мо-
Почетак лета унео је неку топлину и у наше рДсположење. То расположење није оно старо, мирнодобско. Јер ипак иза тога расположења скрива се нека сета и бол. Истина Уајдл вели: .туга не носи маску — иза бола је увек бол, али ето, наша туга чешће се маскира и ми смо расположени, бар кад је ведро и топло време. У таквим часовима чује се и песма. Пред једном малом кафаном, у Скадарлији, два—три енглеска војника свирају у мандолине и гитаре и певају врло складно. Свет се скупи и слуша их. А горе на Савинцу, пред једном кафаницом, засео неки Вардарац и из свег гласа пева: „Дуде, бела дуде!. а Газда га части јер му „скупља госте" и усхићено посматра на противном*. тротоару гомилу жена и девојака, које су се скупиле да \ живају у песми. Газда мило и поносно баца поглед на све стране, као да би хтео рећи: „Јесте ли видли, шта ја умем да набавим за своје госте?" И такве „веселе вечери" отегле би се до по ноћи, да не избије девет часова, кад све мора да умукне. Тада наилазе војне патроле. Да би се још мало забавили, ми се са кафанских тротоара повлачимо у кафансу авдију. Ту крај једне сијалице и многих литрова вина, продужујемо ћаскање. Па и ту нас једчо вече натрапа вођ патроле. — Шта ви ту још седите? Прошло је десет... — Ама, јесте.... овај.... Поче да увија кафеџија, а мени сину згодна мисао, па велим вођи патроле: — Знамо ми колико је саги. Ама, ето, десио се смртан слу чај. Умро је газда од куће. Ту на горњем боју. Тамо око њега пуно бабускера, па ми сишли доле. Ред је да чувамо мртваца и да попијемо коју за поКој луилс... Двд попн и ти јпЛ ну.. . . — Бог да му душу опрости — вели вођ патроле, прекрсти се, испи чашу и оде. Ето, тако, морамо да се довијамо, да би само продужили ноћни живот, па макар и на рачун измишљенога покојника. У овим месецима без „рци“ Београђани су имали две лепе забаве, у оно мирно доба. Купање на Сави и пецање рибе. Сад се купају у лужници и кориту, а што се тиче пгцања, та је забава за сад врло опасна. Значило би сести на обалу, као мета непријзтељским
ћи себи прокрчити пут мачем ареко једне балканске државе а новцем преко једне друге балканске државе. Ово је дакле једна згодна опомена за балканске државе. Ово тачно знају шта за њих све значи пут, који ће спајати Берлин са Цариградом.
предстражама. А од какб је пошло нашим војиицима за руком, да, код Шапца, из Саве извуку два непријатељска топа, како нас извештава Врховна Команда, од то доба губиш вољу и на пецање. Бациш струк са удицом. Нешто дрмне. Повучеш — струк се затегао! — Брзо Мередов! Овамо људи! Мора да је сом од педесет кила! И држи, вуци и извучеш аустријски митраљез! — То није ни за ђувеч, ни за пржсње, а сумњам да би била добра и чорба од митраљеза. Та, ко зна, шта ћемо ми све идуће пецарошке сезоне вадити удицама из Саве. Биће ту н коморцијских кола и покретне кујне и топова и митраљеза. (Наставиће се.)
Влада св вратила. Јуче по подне вратила се владз из Крагујевца. Молвпствије. Данас у 8 ч. ујутру почеће Св. Архијерејска Литургија а после Литургије у 10 ч. почеће молепствије за победу српског и савезничког оружја. Молепствије ће се одржати и у свима црквама у Краљевини. Криза. Јучерашљи »Одјек“ доноси ову вест: „Гласови о делимичној министарској кризи јоис се не по тврђују. “ Нисмо успели сазнати детаље о узроцима кризе, као ни о личностима министара који су у питању. Пут припца Данила. Иа Солуна јављају да је тамо црногорски принц Данило, одакле одлази за Италију. Из Италије ће принц отићи у Швајцарску. Седница Парлаивнтарног Одбора. Парламентарни Одбор за контролу кредита од 250 мил. дин. одобрио је кредит да се оправи школау Прилепу и да се подигне водовод у Штипу. Содница Анквтног Одбора- Анкетни Одбор држао је ју-
че, у Скупштинској дворани, седницу, претресајући питања по опанчарској афери. Г СондерваЈвр се вратио. Санитетски пуковник г. Ромап Сондермајер, вратио је се из Албаније где је пробавио двадесет дана. Г. Сондермајер, приликом свога бављења у Албанији, био је на вечери код Есад-паше. Допутовао. Д-р Вејлон, енглески лекар допутовао је са још четворицом лекара у Ниш. Нема новаца Средишни Одбор нар. посланика неће више издавати помоћ невољнима, јер у својој каси нема новаца а кредит му није одобрен. Прилог Средишном Одбору. Средишни Одбор нар. посланика добио је петкугија одела за ратничку сирочад, од г-ђе Бусе из Париза. Намнрнице за СрбиЈу Министарство Нар. Привреде поручиће у Америци ових дана велику количину соли, петролеума, шпирта, шећера и др. артикле који нам не достају. Одлазгк интернираних. Ових дана ће се кренути из Параћина и трећа партија интернираних аустроугарских грађана, преко Оршавс у Аустрију. Црногорци из Амврике. „Опиннон“ јавља да су у уторак у подне отпутовали за Србију 1212 црногорских регоуга, који су стигли из Њујорка и Канаде. Отпутовали су у 40 вагона које су им ставнли на расположење српске власти. Приликом поласка певане су патриотске песме и манифестоване симпатије за Четворни Споразум. Нова болница у Нишу. Чланови америчке санитарне мисије основаће кроз неколико дана »дечи/у болницу“. Болницу ће снабде* вати мисија америчког Црвеног Крста. За рањени Београд. Г. Ранисав Аврамовић, виши ин•*гин,гр н ппштииг.кн о лборник Општине Београдске послао је уредништву као свој прилог за рањени Београд Дин: 20. Нова радноница у Нишу. Министарство, Народне -Привреде отворило је нову радионицу у Нишу у којој ће се моћи оправљати све пољопривредне справе и алатке. Ова ће радионица израђивати и оправљати справе по јевтинијој цени него све остале радионицс.
Беотрзд шш к т — Бранина писма —
Радионица се налази преко пута од подрума „Горице“ у акционарској фабрици црепа. Нов пут. Још пре десет дана почео је рад на новом путу за железничку станицу. Тај ће пут пролазити поред Нишкоп Гарнизона испод железничког моста, поред кожарске фабрике до нишке ложионице. Од ложионице ће ићи поред инжињерске касарне до станице. Тако ће се отклонити велики колски саобраћај Ристићевом улицом. Овај иут се у велико ради. ГраЈјанско купатило. Има више од три месеца од како је Државни Одбор инсталирао купатило, где се могу купати и војници и грађани. Купатило нкје радило за ових десет дана али ће отпочети рад од понедеоника, и том ће се приликом обЈавити распоред купања. Купатило је у акц. фа-
брици црепа преко пута подрума „Горице*. Полицијски рзпорт. У току прекјучерањег вечера ухваћени су и кажњени овн кривци: Рад. Штеловић који је украо маказе своме мајстору где је радио. Радован Лекић, варалица и коцкар који је вршио дуже времена крађе и преваре. Иван Корницер уредник ,Гласника“ и г. Пејовић професор нишке гимназије због туче у канцеларнји комесаровој у окруж. начелству, кажњени су са по два дана затвора или по двадесет динара новчане казне. Исправка. Прекјуче смо додонели вест да се верила г ђица Милица — Милонка Зорићева с г. Њ\ Жиком Нусбаумом уместо са Г ђицом Милицом — Милонком П. Зарићевом што овим исправљамо.
1(151 тМЈИ ЈШГ
Криза у Со«8»ији Софија, 14 августа Министар председник Радославов одбио је дефинитивно тражење опозиције да сазове Собрање у изванредну седницу, услед тога опозиционе стралке су објавиле данас манифест народу, у коме му износе данашњи положај Бугарске, ос>ђују рад владин и позивају народ да стање на њихову страну. Румунија о Балиану Букурешт, 13 августа Из меродавних кругова сазна/е се да Је румунска влада решила да свпм мерама спречава ма. какав био међусобни раздор на Балкану. У томе смислу влада је већ да.га упуство својим пуномоћним министрима на балканским дворовима. Италијани у Дарданелима Солун, 14 августа Искрцавање Италијана на Галиподско полуострво је отпочело. Према хитном и наглом доласку трупа држи се да ће до краја авг/гга бити искрцано 120 хидада војнина. Талијанском флотом у Дарданелима ношандоваће енглески адмирал. ,
РОДИТЕЉИМА и СТАРАОЦИМД
/х се на знање ставља да своју децу која су код мене Н прошле 1914-15 шк. год. свршила I. II и III разред^ основне школе а желе да им деца у моме Завод/ * школовање нродуже нека их пријаве упису у старије разреде закључно до 25. августа о. г. јср после тог рока њина ће места друга деца попуннти. 722, 6-6 Ј. НЕТ0ВИЋКА
□
ТРГОВИНА Андова II. Аидововвба \ Коив. -пишКупује празне тегле од помаде Нарцис и Љубичица Крем, и плаћа по 0 20 дин. комад. 760 4—5 Ћеоамиду и цреп прве врсте до 150 000 комада продајем. Ко раније поручи и нодигне исту са станице добиће са 10 дин. јевтиније од хиљаде. Пвтар 3, Поповић, механција код „Ћеле Куле“ — Стамбол Капија. 763, 3—10.
За нашу мануфактурну радњу потребујемо одмах 2—3 трг. по/лоћника спремних за детаљан посао. Обратити се нами подписатим Јагодина. Браћа М. Марковић. 471. 2—3
Кагвада 80 дкнара у Еоебру ко нађе један леп стан са 2 или 3 собе. и кујном са или без намештаја нека јави у радњи ТРГ КРАЉА АЛЕКСАНДРА Бр. 24! 776, 1—6. Једна соба кревега и осталим намештајем у центру вароши, нздаје се под закуп. Обратити се администрацији „Новости". 1 — 3.
Стан са намештајем са две до три лепе и зараве собе и кујном у средини вароши, као и једну шталу за кола и шупу за фијакер, ко има за издавање нека потаље понуду Друштву „Колумб-Проводник“. Караџићева улица Број 8. 777, 1-3
одличног квалитста има на продају Милан Д Петровић ул. Вожда Карађорђа број 38.
2ЖИШОЖШЕКШШ
3 А
765, 4-5
Ог. Д У ЈБ 0 ОРДИНИРА Б0/1ЕСТИ ЗУБА И ВИЛИЦА од 7—9, и 2—3 сата. ШумаГовачка ул бр. 4.
•Београд-мала.
Коме је стало до тога да се нашали, развесели и расположи, нека поручи књигу:
Збиркр од 16ц кратких шал.наих прииоведака овога имена: Својштина. — Са вашара. — Који је најбољи светац? — Послао му зеца. У ћифтину дућану. — На слави. — Иза сна. — Неук кум — Мићан. Код лекара. — Пујова женидба. — Старинекн човек. — Препреден шверцер. — Цпганка и орач. — Шта је најстрашннје? — Снромахов благослов. — Поп п скелеџнја. — Котлнћ. — Свекар и снаха. — Из ноћаог лова. — Опклада. — Мујова мајка. — Чика Рако на вашару. Марко Херцег. — Млада баба/— Змајевит човек. — Цптересантно питаље. — Мера. — Досетљивн старојко. — Старинеко венчан.е. — Мара и Сара. — 'Гри врсте жена. С пута нерсијског Шаха. - Народна мудрост, — Кад је ншао у школу. — Појео му га ђаво. — Шала на пазару. — Гушово ииће. — Нопина брига. — Вредан муж. — Пиће стоке. — Колнко нма меса? — Кр... кр... кр... — I азда и слуга. — Два тепавка. — Вла у воденици. — Глувва и провмџија. — Прво свадбено вече. — Бајака млеку. — Ухватн цуко. — Србин и Шваба. — Изгубио младу. — ПердуТ. — На шта личи. — Темесућ и ћуп. — 1'лув кум. Из старемезулане. — Шваба у Босни. — Правда твоја, правда во вјеки Шала са свадбе. — Чистуница, — Ек^ик симити. — Излечио се. Ивкова водица. — Ргацо вино. — Три и три. — Љубн ти мајка чин. На пазару. — Исиовест једног говедара. — Цинцарин у Нишу. — Тачно извршио лаповеет. — Из мацастира. — Да л’ сам ово ја? — Предавање о алкохолу. — Капетанова вдала. — Цигина падост. — Преварио свеца — Прељутио га. — Заклетва. — С крмачои у Ћуковцу. — Прртреслага. Краљ честитаја. — Од чега се ђаво уплашио. — Два црногорца. Услови за дуг живот и леиу старост. — Попова вдала. — Цигин сан. Хајван Вошљак. — Царска мудрост. — Суза Хрнстова. — Кметоки разговори. — Ученији поп од владике. — 'Баво у сандучету. — Варошка. Пазар на пратњи. — Шта бог мисли? — Ћисела вода. — Како се у старо време женило? Сељак и ашчија. — Зашго Јеврејин не сме у Ужице? — Ера и Шумадинац. — Владика и игуман. — Вог и светац. Поп и учитељ домишљан. —Прва клетва. — Изела крава вола. — Манастирски иачак. — Женско зло. — Ручак на фришко. — Ћаво у Црвеним панталонама. — Јанко и Марко. — Бабино „наопако 11 . — Младожењина мука. — Гдув ђак и љут учитељ. — Нежан назговор у четири оча. — Шта вреди школа. — Кочнјашева вештина. — Што је добро, добро! Да га запопн. Како је Шваба тражио Аламуњу. Матора кава. И бабо гата. Поп „баба“ нз Срема. Теле. Не море да једе. Запоњад. Шта је то што се не да напунитн? Домаћинова брнга. Шта је најгоре на свету? Јаребица у шуми. Сел.нна досетка. Запржи, море, запржи! Како је Ужичании ухватио лопова 0 Поп Илија Брањалија. Попечнтељ внутрених пбслова. Мала ђевојка. Краљ Милан и старац. Иа презиву. Смедеревски обичај. Ко је био Ханибал? На маневрама. Молба за одоуство. Лов на мед. На стражи. Црногоркина тужаљка. Владикин дочек. Механска керуша Синђелић. Макрена. Покварио љев... Хоће жива свеца... Женско лукавство. Хоће ђавола. Паметно! Из живота учнтељ Трипзе. Уз водице. У лову. Погодио! Цроногорска работа. Госпоја. Хаџија. Циганска хвала, Ца теорији. Уз њих итампацо је двајестина заиимљивих питалипа. Цена је књизи ЈЕДАН ДИНАР. Може се добити у Нишу у редакцији „Киће," Хилендарска ул. бр. 25. (Кућа Проте Тадије). Ко узме од десет комада на више, добија по 30. п.д. од сваког комада на име рабата. Ван Ниша, ко поручује један комад, треба да пошље динар за књигу и 10 п.д. на име поштарине. Упутнице слати на адресу: Редакција ,Киће“ Ниш. — Поруцбинебез новацаневрсде.
О Ко оглашује — зарађује ©
X***********************
X X X X X X X X X X X
ФАБРИКА Б0НБ0НА и Ч0К0ЛАДА Мих, Стојановића Београда пресељена је у Ниш у Занатлиску улицу (ка занџиска чаршнја) и отпочела сталан рад На стовзришту и/иа велике партије бонбона и чоколада у сорти. Цене су умерене Продаја са/ио ангро. 753, 4—5
X X X X X X X X X X X
хххххххххххххххххххххххх
Јављгм свима мојим иродавцима п потрошачима да ;а и даље радим, чега ради нека се као и досад обрате на мене. Уједно јављам, да сам снабдевена флашама и саобраћајним средствима и да ће сваки на време бити задовољен. Свака је флаша снаблевена на запушачима жигом „ПЕТРОВИЋА—Ј10МНИЦА. Шилана пок. П. Петровића 740 , 5 —10. сопств. Ломн. минер. воде.
КРАЉЕВСКО ПОВЛАШЋЕНА СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА У ПАРАЋИНУ — -■■■=-■= Има на своме стоваришту простог (све врсте шоковног стакла — чаша. флаша и т. д., цилиндера за лампе) као и бољег стакла (гиложираног, гравираног, маланог) и т. д. Испорука робе Франко Фабрика, постављене у вагону. Фабрика ирима и мање поруџбине, али не испод дин. 500. 13—50
?Ј' • /|\ * ЈЈч А /}?*/|« * /ј\ * /»^А * '#' * * /#' * 'I' * /|' * ' 1 ^* /#' * /»' * '|' • /|' * /»' * - I' ' '»' * '»• * • '»'
Новости примају огласе по најумеренијој цени.
Г
ФРАНЦУСКО-СРПСКА БАНКА
н и ш
Извештава трговачки свет да продаје чекове на Париз у сваком износу по курсу 120 динара ј сребра за 100 франака. Она иродаје чекове и на друга места као: Лондон, Петроград, ЊуЈорк, Милано, Женсва, Атина, Солун и т. д, по одговарајућем паритету. 8 — 10 Ј >
Нашем милом 1* Васи Обрадовиђу бив. трг. овд даваћемо полугодишњи парастос у уторак 18. ов. м. у пожаревачкој новој цркви у 10 часова пре подне о ј чему извештавамо своје и покојникове рођаке и пријатеље молећи их, да присуствују овом тужном помену. Пожаревац, августа 1915. год. Ожалошћени : супруга Милица; синови: Аца и Бора; ћерка Полексија; сестре: Василија, Перка и Даринка са осталом многобројном фамилијом. 2—3.
Цана и Иван Н. Бошковић. банкар из Београда са породицом извештавају пријатеље и познанике, да је њихов мили синчић
I Ђорђе —‘ Ђоле премзнуо после кратког боловања 11. ов. м. у 3 год. свога млађаног живота. 77 З, 2—3.
Извештавамо сроднике и пријатеље, да смо тек сад сазнали о смрти нашег драгог и милог ■}* Благоја—Блаже А. Стојадиновиђа ђака поднаредника 4. чете 2. бат. XI пука 1 позива. који је јуначки погинуо у борби са Аустријанцима код Степојевца 15. новембра 1914. год. Први помен даваћемо му у Недељу 16. ов. м. у цркви Медвеђској. Августа, 1915 год. Медвеђа. Несрећни родитељи; Вида и Алекса Д. Стојадиновић, трговац и остала родбина. 2—3
Власник и одговорни уредник МИЛАН П. САВЧИЋ
Штампарвја Ђ. Мунца и М. Карића. — Ниш,