Вечерње новости

Страна 2.

Н О В О С Т И

Број 509.

— После колвктивног корака Чотворног Споразума. —

У БУГАРСНОЈ Ситуација. Софија, 5. септембра. Заједно са новим кораком сила Четворног Споразума ступила је у Бугарској у живот и превентивна цензура; на тај начин влада је успела да садржина ноте остане што више тајна. Међутим баш по том брисању појединих редова, даје се закључити да нота поред пријатних детаља које штампа доноси, има и таквих који се ни најмање не допадају ни бугарској влади ни Бугарском народу. Ево шта пише „Балканска Трибуна*: ,0 колективној ноти, коју су представници споразума предали министру Радославовупроносе се сви могуће предпоставке. Већи део тих комбинација далеко је од истине. Са највише озбиљиости тврди се пак, де су последњи предлози Споразума исцрпни и (прецртала цензура) задовољавајућу. Претензија бугарске на Македонију су задовољене, независно од становиштва Србије и Грчке. Бугарски одговор чека се убрзо. Министарски Савет држи дуге седнице. Крајње рашење донеће се, кад се саслуша мишљење краља и мишљење шефова опозиције". Интересантнија је једна белешка у „Миру: , ‘ „Осећа се опадање авантуристичког духа. Разлози за то расхлађивање су разноврсни. 1. ) Поред свих немачких уверавања нема изгледа да ће Немци напасти Србију (три реда празна). 2. ) Споразум је нагласио да је немогуће напасти Србију, а не обЈавити рат Енглеској, Фринцусној и Исиалији. 3. Румунига /е без околи■ шења из>авила, да ни у ком случају неће поћи са централ ним државама (читав пасус празан). А у уводном чланку истог броја „Мира*, у коме се говори да је влада вољна да сачува неутралност избрисано је све што чини садржину чланка. Треба напоменути да у „Комбни“ која на сва уста грди Русију, Споразум, Србију и Грчку и која данас доноси чланак „Ру ски фатални трно" против великог кнеза Николаја, министра Сазанова и Сухалиминова, није цензура избацила ни једну запету. Апс, Ко има реч? „ Дума“ доноси једно инте ресатно саотитење. Приликом предаје ноте г. Радославов је рекао да ће обавестити краља о свему и дати ао шом одго вор. На то му је један од по сланика приметио, да Је краљ неодговорно лице и да они желе да знају његово мишљење као аредседника владе Г. Радославов Је одговорио: „ Кабинет мора да ужива аоверење круне. Ако државни погловар не одобрава политику, коју смо досад водили, предаћемо своЈе мандате и сићићемо с власти “. А каква је то аолитика ве■ ла нам орган министре Петкова „Нови Век и коЈи пише: — Бугарска влада тражи да Дунав буде чист од мина, те да се успостави веза између Бугарске и Аустро-угарске. Шефови опозиције код Краља Софија, 4. септ. Шефова опозиције изјавили су жељу да изађу пред Краља и да му изложе своје погледе на ситуацију. Краљ их је при мио данас у колективну аудијенцију. Изасланство се састоји изг. г. Малинова, Гешова, Да-

Она два последња представља]у радикалну и привредну странку. Социјалисте су одбиле да участвују у овом кораку. Манифестације рогрута Софија, 3. септ. Маћедонци, који су позвани под заставе, приредили су данас по подне дугу патриотску манифестацију пре него што су отишли у касарне. Престолонаследник код Радосла вова - Жеков нод Краља Софија, 4. септ. Престолонаследиик Борис био је данас у дужем разговору код министра председника, док је министар војни Жеков конферисао врло дуго са краљем. Марниз Палавичини Софија, 4, септ. Пред свој одлазак за Беч аустријски амбасадор Маркиз Палавичини еодио је дуге разговоре са министрима Радославовом и Тончевом и немач ким послаником г. Михаелисом. Двојни Саваз и Бугарска Софија 4. септ. Г. Даскалов, специјални изасланик бугарсне владе у Бечу, вратио се. Он Је био у Берлину и Бечу где )е био послат да уреди питање о компензациЈама, ко)е ДвоЈни Савез чини БугарскоЈ. У ГРЧКОЈ

вратио из Солуна, изложио је економску ситуацију нових области, У РУМУНИЈИ

Грчко-румунска конвенциЈа о транспорту. Рим, 3. септ. Из Атине јављају да је г Филодор, румунски посланик на грчком двору, имао неколико састанака са г. Диамандидесом, грчким послаником ИНДустриЈе и трговине, ради регулисања питања о транспорту из Солуна у Ниш робе упућене за Румунију. Како изгледа Венизелосова влада је изјавила румунском посланику да жели да буде измењен уговор који је закључила Гунарисова влада односно извоза из Румуније у Грчку. Тако Је грчка влада тражила да оних 10 вагона који дневно стижу из Румуније у Солун, буду натоварена само пшеницом. Тако би Грчкадневно добијала 150 тона жита. Односно вагона које грчка влада ставља на расположење за извоз у Румунију, г. Диамандидес је изјавио да нема ништа против да они служе за транспорт муниције за Румунију. Грчка влада је тражила од румунске да не фаворизира транспорт румунске робе у случају да у Грчкој буде оскудица у вагонима. Г. Диамандидес је уз то свратио пажњу румунском посланику и на то да Румунија не може да стави Грчкој на расположење више од 10 вагона, док је према конвенцији, требала да шиље у Солун 20 вагона дневпо. Аудивнцијв Атина, 4. септ. Краљ је јуче примио у аудиенцију немачког посланика, посланика за Лаконију Петропулоса и Суфлиса, екс- гувернера Маћедоније. Данас ће бити примљени у аудиенцију генерал Сатилис, командант петог корпуса, поддиректор грчке банке Зографос, управник Атине Меркурис и директор полиције Зимбракакис. Миниетарски саввт Атина, 4. септ. Синоћ је одржан министарски савет у министарству спољних послова. Трајао ]е 2 сата.

Отварање границе Букурешт, 4. септ. Владин официнзус јавља да су мађарске власти добиле наредбу да отворе границу. Према томе саобраћај путника и робе предузет је на свим пограничким тачкама. Г Чернин, аустријски посланик, лично је известио г. Пурумбару, министра спољних послова, о отварању мађарске границе. Обустава утовара Букурешт, 3 септ. Једна депеша дирекцији железница — коју публикују сви листови — јавља да се суспендује, до нове наредбе, свако утоваривање цереалији у румунске вагоне за пограничне станице Бурдуџени, Паланка. Предеал и Чижениу. Утовар ће се вршити само у Ђурђу-Рамаоану и то само за бугарску робу, која се товари у стране вагоне за Немачку. Ово сустендовање је извршено због великог броја уто варених вагона, коЈи спречаваЈу циркулацију на разним станицама. Бушв код Пурумбара Букурешт, 4 септ. Немачки посланик, Фон дем Буше, посетио је јуче Министри спољних послова, г. Пурумбару. Вредно је забележити да ова посета долази после аудиенције коју Је Чернин аустриЈски посланик, имао код краља. Нвманки авиЈатичари Букурешт, 4. септ. У возу, коЈим су синоћ дошли из Брашове први путници румунски коЈи су били задржани у мађарској, налази се и 15 авијатичара Немачких, који Путују 33 Царнгрлд 15 милиона за Турску Букурешт, 4. септ. Листови јављају да је јуче прошао кроз Букурешт, један вагон, упућен за Цариград, у коме се налазило 4834 килограма злата у немачким маркама, што чини око 15 милиона. Пошто је комисија прегладала вагон, он је пуштен и отпутовао Је за Цариград. Руцшја II Спорз т Румунија у интервсу Споразума. остаје наутрална ? Букурешт, 3. септ. Коресаодент „Дрептатеа“ из Женеве шиље поштом ова извешћа: Сви овдашњи листови баве се преговорима између Румуније и Четворног Соразума. Влада уверење да је већ закључен саоразум између савезника и румунске владе. Али се овде држи да ће Румунија, баш у интересу савезника остати неутрална. Држање Бугарске је показало да се Саоразум нема ви. ше чему надати од софијске владе. Бугарска је влада спремва да нааадне СрбиЈу. Код оваквог сшања ствара у интересу је Четворном Сао разуму да Румунија остане неутрална, као резерва савезницима, с обзиром на могућ• ност бугарске агресије, ко ! а би потпомогла отпор Турске. Они има да остане неутрална до почетка оиште савезничке офанзиве.

• -*•» М М М М [» НАЈНОВИЈЕ! 4 КАТИЛ МАНДЕС Т X

нева, Ц*гова и Стгкбсдијског Г. Диамандидес, који се јуче*Ц|..*~

Вештина волети у Једна од најдуховнтвјих књига ЈС — Страна 1-]0 4 Цена 2'— дин. 1 На продају код свих књи4> жара и иродаваца. 868,1-3

-Т >- ■»— -1-У-—Џ

— Енглески мнннстар воЈни о војноЈ ситуацнЈн Лондон, 4 септ. Лорд Киченер, енглесни министар војни, држао је у Доњем Дому с/ајан ексаозе о војно] ситуацији савезника од Францускв до Мвсоаотамије. Број тоаова, рекао јв лорд Киченер, увећао се знатно у енглеској армији. Мини■ стар војни је исказао своје велико задовољство иосле аосете коју је учинио арми јама на заиадном фронту. Ситуација је на источном фронту задовољав&јућа, јер јг армија руска интактна, док су Немци исцриљени. Киченер је нагласио да је обавезна војна служба у Енглеској потребна, да би Енглеска могла до краја рата располагати са што већим бројем људи. У Дому ЈЈордова лорд Киченер је изнео детаљисан извештај о ситуацији. Говорећи о борбама на руском фронту, рекао је да је руска армиј.ч одуаревши се бројно и материјално ;а чем неаријатељу аостала надмоћнијл од аустро-немачке армије. Не треба заборавити да је Русија саособна да учини велики , страховит нааор. 0 Днрданвлима рекао ]е да, су Турци, ма колико да их Немци иомажу, деморалисани због ужасних губитана које им је нанела савезничка артилеријз.

Генерзл Аленсијев — Нови шеф руског генералштаба Нови шеф руског генералштаба, генерал Михаило Взсиљевић Алексијев ужива велико поверење војске. По свршегку тверске класичне шмназије и пешачке јункерске школе у Москпи постао је официр 1876 у 64 пешачком казанском пуку, с којим је учествовао у рату 1876-77 под командом генерала Скобељева и добио три награде. 1890 свршио је генералштабну академију. Прве године службе после генералштаба провео је у петроградском војном округу а 1894 ступио је у генералштаб и остао 10 година. За то времс је био и професор руске војне историје у генералштабној школи. 1904 постао је генерал-мајор и послат у 3. манџурску армију. Ту је одликован Св. Станиславом 1 и Св. Аном 1 степена. По свршетку руско-јапанског рата Алексејев је отишао у оперативно одељење генералштаба и радио у овом све до 1908, када Је одређен за началника кијевског војног округа. У почетку овог рата генерал Алексијев био је одређен за начелника штаба армнје на југозападном фронту, где се одликовао као одличан стратег. У марту је Алексијев заменио генерала Руског, који је био болестан, и тад понова осведочио своје велике војне способности.

Ратна хроника — Монопол хране у НемачкоЈ Букурешт, 4 септ, Из Берлина телеграфишу: Једним декретом Бундесрата одређује се да се све врсте хране имају, после обзнане овог декрета, предати Берлинском Централном Друштву за откуп. За вршење предаје вреде услови које Је одредио државни канцелар. Окупирана територија не сматра се као страна. Канцелар ће издати наредбе о траженој екзекуцији; он може дозвољавати изузимања од ове одредбе као и у којим приликама се оне не примењују на транзит. ______

Југословенско јединство У речима истакнутих јужних Слзвена и странаца

XVI И ови несрећници (који раде на раздору Срба и Хрвата), често туђим новцем подмићени, до сада су побједу одржавали; а хоће ли и од сада? Српско и Хрватско побратимство, у народних пјесамах и обичајих с особитими отајственими начини посвећено и овјекчано, већ се из дуга сна, кроз узбуркану прошлост пробуђује, да изумрли живот обнови. Марко ниЈе умро, — спава; а често се и сада код нашега народа чује да се већ издријема и на ноге диже. А Марко слава је хрватска и српска исто, по истом праву посједбика Хрвата и Срба, свез је чаробни њихових душа на олтару народнога препорођења. Симе Уђубић (Огледало књижевне повјести југославјанске књ. I, 1864. Ријека 1864 — 67).

Дко Вушрош зобасо... — И Балкак и Чзтворни Споразум рвшени су и одлучни Изјавв Филипеску. —

Букурешт, 1 септ. „Адеверул* пише: НаЈзад се Четворни Спораразум уверио да је одвећ дуго преговарао на Балкану и да сад више није време за преговоре већ за припреме на од лучну акцију. Турско-бугарски уговор ’ је несумњиво допринео да се убрза кларификација ситуације на Балкану. Последњи демарш учињен у Софији од стране Сила Споразума несумњиво је од великог значаја. Бугарска је извештена да ако намерава да пође против интереса Четворног Споразума да ће савезници искрцати војску у Солуну и Валони ради окупирања бугарске Македоније, Несумњиво је да би рат узео сасвим нов вид ако би савезничке војске отпочеле борбу на Балкану. Опомене, које су дате Бј гарској, стоје у тесноЈ вези са изјавама г. Венизелоса, које је дао Споразуму пошто је понова дошао на владу. Осим тога Бугарској је, баш кад се тамо бавио војвода од Мекленбурга, стављено из Атине до знања да ће Грчка интервенисати ако Бугарска нападне Србију. Грчка је и у Нишу дала ову изјаву. Тако Је добрим делом кларификована ситуација на Балкану. Ако се може сматрати као велики успех аустро немачке дипломације постигнуће турско —бугарског уговора, ако се заиста Бугарска ангажовала да не нападне Турску, акција дипломатска коју је изазваоовај

споразум налаже Бугарској да одржава најстрожију неутралност према Четворном Спора зуму, ако полаже на свој оп станак. Бојазан од напада на Србију више не постоји на Балкану. Аустро-Немци су скуиили код Оршаве око 150000 људи. Србија мирно, али одлучно, очекује наву офанзиву Али ако нова војна акци/а централних сила покаже тенбенцију да се баци угарак међу балканске државе—што излази из онога што се догађа у Софији — несумњиво је да Четворни Споразум не би оклевао ни Једног трен\>тка да прими борбу и на Балкану. * Букурешт, 4. септ. Г. Филипеску Је дао ове из јаве „Адеверулу": Пре године дана су арављени шанчеви прошив нас у Пешти; данас правимо ми шанчеве у Предеалу ради одбране. Сад можете измерити пређени пуш. ИзЈавивши да је била грешка што се 2. септембра 1914 год. није ушло у рат, г. Фи липеску је, на питање шта сад треба да се ради, одговорио: — Да чекамо. Несумњиво је да се више неђе појавити прилика као што је била пре годину дана. Таква прилика је за свагда изгубљена. Па ипак надам се да ће доћи повољна прилика. — А ако буде нападнута Србија ? — Онда но по жољи, већ по дужности, да не бисмо били угушени, треба да интервони шемо. И пошто треба да интервонишемо, онда то треба да кажемо гласно и отворено—и опозиција има да води рачуна о овом питању — а држимо да, с обзиром на чврсту решеност РумуниЈе, неће ни доћи до оФанзиве против Србије.

КРВ НИЈ

Витешки српски устанак под Кара-Ђорђем схваћен Је у свима кутовима Српскога Народа као опште народно дело. Највећи Србин тадашљега времена, Доситеј Обрадовић, поздравио га је песмом, жртвовао му је половину своје, не ве.’.ике, уштеђевине и пожурио из Трста у Србију да се нађе браћи у помоћи. Добровољци из свију Српских Земаља полетели су у побуњену Србију да помогну васкрс српске слободе. Трговци српски у Аустрији набављали су кришом оружја и муниције, а граничари поред Саве и Дун-ва, излажући се опасностима по живот, додавали су га својој јуначкој браћи у Србији. Који нису могли учинити нншта. слали су им своје срдачне лепе жеље и топле симпатије. Крв није вода! Рођена браћа, синови једиог народа, нису могла остати равнодушна, не помагати и не радовати се успеху своје браће, од кога су и сами очекивали слободу и бољу будућност. Неколико примера симпатије тадашњих Срба ван Србије неће бити на одмет у овим да-

Е ВОДА нима, кад је Србија прегла да заврши оно, што је пре сто година започела. Земунци и Кара-ТЈорђев устангк. I.

Карађорђе је све своје вниминије обратио к Београду и да се сиреми да удари на јуриш. И овде скупи се војска и прибере у месецу Новембру. И тако Карађорђе сабере војводе и с њима се потајно светује да удари на јуриш на Београд, где и закључи 29. Новембра да у јутру 30. Новембра, на Светог Андреју Првозваног ударе, кад су имали Турци бајрам свој. Вујицу одреди да удари на Видин-капију, а сам с бом на Варош-капију. Вујица дође до Карађорђа и донесе налог да се војска спреми, и да чека другу запо вест. Ондак је у војски започето пушке потпрашивати кремење на пушке завијати; једни су се грлили и љубили, други се праштали, а трећи Богу молили да им буде у помоћи.

У том дође шести час, и налог од Карађорђа да је време да се полази. Вујица крене своју војску, и онако газећи преко баретина дођемо код Видиикапије пре других, и јуришимо да нисмо дали Ту^цима ни топа бацити. Но овде 'наши ударе по пљачки и не увативши бусије; навале Турци у освитак п наших најславнијих јунак ј побију 18 друга. Ту је погинуо Тома Бисторедац, л његов је стриц за њим страшно плакао. Ми онда пођемо покрај шанца, и ударимо на Варош-капију п стрпамо се унутра. До мрка буде варош очишћена од Турака, а они се стрпају у град. По џамијама било је много рањеника, жена и деце. Карађорђе их је тајином снабдевао. По трећем дану овога прикљученија одреди Карађорђе Милоја Петровића и Вула Коларца да прећу у немачку аду, видећи да сваки дан 'Гурци проносе храну у град. И тако пређу једно пет сто душа са једним топом. Овде будем и ја који ово пишем. Време је било божићни пост, а топло и прозрачна месечина, и тако ухватимо се на врх аде, а оданде на једек до спрема Су-капије београдске. Овде завучемо топ у трску, а једни стаиу обалом ћутећи шанаи копати, и тако осванемо. Турцн, не знајући да смо ми у ади, подранили и пошли у Земун. Овде Ранко Буљубаша из Остружнице није хтео чекати да изиђу Турци и:; лађе на суво, па онда да их похвата, но одмах удари на њих, како приђу крају: првог убије, а они други спа су се. Онда са града осп) се пушке и топови да је понише наг тргка падоло. Ми ов ’е топа бацили нисмо, а ни пушке, но смо ћутали под трском док је турска ватра прошла. По малом времену, указа се и дан леп. Неки Коста Цинцарин бећар, који је више година ишао с Крџалијама, изиђе на Дунаво и стане ударатп у шаркију. А тако и Арнаути од Београда изићу по ред Дунава, познаду Косту, њиховог друга, — Коста ! вику они: — беса, бес! (ве ра! вера!) И више нитн су они на нас пуцали, ни ма на њих. Обрштер земунски дођ • и на нас триста чуда, говорећи пред околном ж мачком господом : да см * ми хајдуци, као и наш пред водитељ. Тако се извиче и отиде. Кад би то вече, чује се на нашој стј.зжи да виче стражар. Ја, који сам био код топа, очекивао сам д видим ко је, кад ето нам обрштера из Земуна. За њим је ишао један стражар, али подалеко. Он ми назва: — Добар вече, Србине! Чу ваш топ? Па онда пригрли топ и пољуби, говорећи ме ни: — Чувај, слатки роде! и немој данас моју псовку и вику примити за зло; за што сам у служби, и мо рам чинити по дужности, а ви чините како вам ваш господар заповеда!*' Он оде. Сутра дан, ето ти нам из Земуна терџоманл и управ у Београд. Јавимо Господару Кара ђорђу да пролази терџоман мало који дан у Београд. Од Карађорђа дође налог да му се три пут викне: На траг, комшија! Па, ако не ће, удри топом! То ми једва дочекамо. Сутра поране.Милоје Петровић и Вуле Илић, који су били у ади с војском, кажу мени: