Вечерње новости

—

Бро) 509.

„Н О В О С Т И‘

Влад. К- П. Мој командир И када је оркан завитлао смрћу Више наше чете без страха и мане, Ко исполин неки он је немо стајо, Док крај њега пада за танетом—тане; Вриште коњи врани, јече митраљези, А топови ричу: бој се љути бије. И овај му пако, ова љута ватра, Још љубављу већом храбро срце грије. И када је оркан достиг’о врхунац Кад прећаше пако све да редом спржи, Видесмо га горда где коракну напред, Видесмо га како чврсто сабљу држи. И кличући: „напред"—у налету страшном Устрели се с нама да олују сруши, Да одужи клетву што је још одавна Пун жара и среће носаше у души. И кад наша чета у налету страшном Задњи удар врагу земље наше даде, Командира нашег видесмо где смртно Погођен оловом на грудобран паде.

А док су све чете јуриле још даље Мој командир јадни ваљ’о се у крви И умирућ рече: тако за слободу И за име гине међ првима — арви! Сурдулица.

Анто, ми ћемо да се уклонимо у рит и да се грејемо. А ти зови Јевту Тобџију, и кажи му нека напуни топ, и ако пође терџоман, и неће да се врати, нека гађа, и нека гледа ако може да га убије, но и то му кажи, . кад би дошли Немци да протестирају, и вичу на нас, да га пред њима свежеш за кундак топовски. Но ево белаја: наш Јевта, знајући законе војене не да се ни осолити. Ту му представим Господареву намеру те се наш Јевта ослободи и рече ми. — Може бити да ћу га првим топом и проминути, али ако онда врдне знам да ће се курталисати! Терџоман из Земуна како је пошао, пође све оном страном обале, иде и барјак разапео на његовој шиклици. Викну наш стражар: — На траг, комшија! Како је викнуо стражар, ми смо с Јевтом спремили топ. Стражар викну други и трећи пут. Он се управио управ у Београд. Но када је хгео салдумисати, Јевта топџија прида ватру (тОПу), н у мало га ђуле мимоишлоТерџоман изиђе из лађе, и, узевши шешир, опраши у Земен. Јевта му прида још едан топ, који смо гледали к:ако диже прашину до близу Бежаније, а наш терџоиан што више придаје зорта за у Земун. По малом времену, дође ■брштер са свом господом, н стану викати на нас, да смо ми рђави људи, да смо хтели царског сина убити. Ја, по налогу, извињавајући се, обедим Јевту, да је то чинио по својој вољи, •ч Карађорђе за то не зна. Л заповедим друговима те га вежу за кундак топовски. Ту су се налетали на :.ггд, подносећи му палце тод нос, Но је срећа била те је имало котроманца, а нако све би му нос обили. Јевт? је само ћутао као курјак у жежељу. Говоре му: — Сутра ће те Црни Ђорђе на вешала! И ја кажем да хоће. Овај Ј'. вта је родом из Лозовика у смедеревском округу. Он је служио у ирајкору код старог Миха1 >евића, и био је вичан зегциру. По малом времену, ето тИ, једно вече, наше браће Земунаца: један танварски ммац пун маџарскн лебова, стрчнмо овде и примимо радошћу. Затече нас и Божић. Наша браћа Земунци, једну ноћ, донесу нам хлеба доста, и печења свакојака, а тако и шунки и внна и ракије, с нама грлећи се и љубећи. Овде ми игра срце од радости сећајући се како сам оно вре:е радостан био: све ми се чинило да полећем а не корачам. Повесница од почетка времена вожда српскога Кара-'Борћа Петровића, написао Антоније Лротић 1853. године у Смедереву. („Споменик Српске Краљевске Академије", књнга XIX, страна II—13)

Нз медицине —Ново антисептично средствоИз Париза телеграфишу, да је у седници медицинске Ака(емије професор Делбе (БеЊе!) учинио важно саопштење о анисептичним средствима, о карбонској киселини, сулеми, о озонированој води и другим. Та средства Делбе је означио [.ао шкодљива, јер и ако попекад убијају микробе она увек уништавају фагоцитозе. Он иредлаже као најбоље антисептично средство хлорну маиију, која увеличава фагоцитозе за 75 процената.

Мишљење француског писца Енглески адмиралитет дозволио је француским писцима Бизену, Миљу, бившем министру Пишону и новинару Рејнаку да посете енглеску флоту. Саопштавајући своје утиске Пјер Миљ пише: Недостизима је поморска снага Еиглеске. Осим стратегијског плана, она је непобедна не и по своме бројном стању и јачини својих ратних јединица. Адмирал енглески Џелико има под својом командом три хиљаде бродова разне величине, а 300 ратних бродова непрестано су под паром и готови да у свако доба ступе у борбу. Под заштитом своје флоте Енглеска је ван сваке опасности. Миљ уверава да су Енглези потопили досад велики број не мачких подводница.

Министарска свдница. Јуче пре подне одржана је министарска седница под председништвом г. Н. Пашића. Седница је дуго трајала. Добро обавештене личности тврде да се дискутовало о врло важним питањима. Днпломатске вести. Румунски посланик г. Филалити посетио је јуче пре подне, пре министарске седнице, г. Пашића. Повратак Министра Правдв Г. Марко Ђуричић, министар прзвде, и г. Марко Трифковић, народни посланик, вратили су се јуче из Пирота. Леди Пвџет. Јуче је допутоиала нз Скопља у Ниш Леди Пеџет. Она је синоћ отпутовала за Ваљево са својим супругом сер Ралфом Пеџетом. Отлу г овали. Јуче су отпутовали за Београд Г. д-р. Ларије, шеф француске мисије у Крушевцу и г. Никодије Стефановић, ђенерал командант Моравске Дивизијске Области. Двлегати руског Црвеног Крста. Јуче су стигли у Ниш из Русије Шенко и Александар Николајев, делегати руског Црвеног Крста. Из Средишног Одбора. Средишни Одбор народних посланика издао је 'наредбу свима самоуправним окружним одборима, да одреде своје делегате који ће обилазити општине у своме подручју и водите надзор, да ли су у свакој општини образовани месни одбори. Делегати који тим послом путују имаће дневницу која је предвиђена законом о уређењу округа и срезова по чл. 119. Новообразованим одборима послаће се закон о помоћи невољнима у рату и упутство како ће и које књиге водити. Рад у средњим школама. У јучерањем броју „Српских Новина" објављена је наредба Г. Министра Просвете којом позива све ученике на упис од 15—20. септембра, за нову школскг годину. Г имназијске зграде у Ваљеву, Крагујевцу, Чачку, Крушевцу, Гор. Милановцу, Зајечару и Неготину испражњене су. Прилог. Господ. Јан Врана, контрактуелни апотекар четврте класе, приложио је Општини Нишкој две стотине динара за помоћ породица сиротних војних обвезника из Ниша.

Из нбобавештености. У једном београдском листу изишао је један неоправдан напис о раду музике Коњичке Дивизије. У том напису всли се да заробљеници, који свирају у оркестру коњичке дивизије имају по 5 динара дневнице. То је нетачно. Музиканти заробљеници немају никаквуплату, а кад су на путу имају свега један динар дневнице. Један овакав оркестар је иначе потребан, а кад се он овако практично искоришћује, онда је он још потребнији. Свдкица Меснаг Одбора. Данас ће Месни Одбор одржати седницу, на којој ће се утврдити цене шећеру за продавнице у Нишу. Тржења угља. Главна интендатура, одржаће ускоро директне погодбе, за набавку угља за гориво у интендатури Шумадијске Дивизијске Области. Угаљ је потребан за гарнизоне и то: за гарнизон крушевачки до 120.000 кгр. за гарнизон чачан. до 300.000 кгр. за гарнизон краљевски до 70,000 кгр. за гарнизон аранђеловачки до 100.000 кгр. за гарнизон баточински до 45.000 кгр. Кауција ће се полагати 10% за спрске а 20% за стране држављане. Понуде се примају до 20 септембра тек. год. Чктуља. У Крагујевцу је преминула и тамо сахрањена Софија—Сојка, супруга г. Стевана Марковића, вишег чиновника Нар. Банке и резервног пешад. поручника. Наше саучешће! Изгјбљан сат, Пре два дана изгуољен је један златан женски сат, без заклопца, пљоснат, с белим котуром на полеђини. Ко га нађе и донесе Обилићев Венац бр. 132. (до Белгијског посланства) добиће награду.

ЈЗелешке Верени: Пешадијски капетан Милоје С. Бајиновић верио се са Живком ћерком проте МиЈајла Марковића из Београда. 896, I—2.

Краткк разговори Јака редакција „Српска Застава“ замера „Новостима* зашто су узеле у заштиту г.г. Мигрића и Новаковића и замотава у неку тајанственост њихов протест због публиковања писма жене г. Перише Стефановића. То она чини у првом чланку. Сутра дан, у другом чланку, „Српска Застава" замера „Одјеку“ зашто равнодушно гледа „како се у њему увчачи у дискусију и врши потказивачка улога према једној жени (а то је госпођа Перише Стевановића - Уред.) која врши своју основну и најпречу аужност, кад се брине и ради на ослобођењу својег мужа.“ Дакле „Српска~ Застава* напада данас „Новости" због онога што она сутра чини, Јака редакција !

Ратна пошта Милану МишиЂу, избеглици из Босне (Мало Поље), јавља се, да се његова жена налази код Гавре Јовановића, трг., Ниш, Обреновићева ул. број 100.

1ОО0 иила доб ^ е саињске масти имам на продају. За цену обратити се потписатоме. Септембра 1915 г. Бољевац . 860,2-3 Миленко Ристић трг. 1 ПОТЕКА Борђа К. РистиЋа из Врање потребује одмах СТАРИЈЕГ ПОМОЋНИКА са платом 250 д. и сган, или МАГИСТРА са 320 дин. одатом и стан. 2—6

ДВА ЈУКАКА — Годишњи помен браћи Половић Кад Једаред буде крај овом великом рату, и кад повесничар хладно срачуна напоре и жртве, које су поднете за величину наше лепе отаџбине, мораће одати нарочити дуг захвалности младоме колену наше интелигенције. Народ и интелигенција! Народ, масе, под вођством интелигентних синова његових, показао је толико отачастољубља и пожртвовања у овоме рату да му се цео просвећени свет диви, Без страха, без колебања, без расуђивања шта ће с њима бити, оставили су школовани синови наши своја удобна канцеларијска места, и на први родољубиви поклич, јурнули у огњену кишу, на челу свога народа, за одбрану своје отаџбине, Падали су као снопље, мрзли се по рововима, сносили глад, умор и бесаницу, косиле их болештине, натгпали су сваку стопу крвљу и знојем — па, ипак, нису се ни уклонили ни поклонили. Оне хумке, тако густо расејане по Подрињу, Колубари, Маљену, Космају и Руднику, причаће поколењима како се служи Отарбини. Слава и браћи Поповићима, који у два дана оба положише млађане животе своје за часг војничке заставе и одбрану отаџбине — којима овде овај помен и чинимо, * * * Млађи брат Драгош Поповић, школован је у Чешкој и на лајпцишком универзитету добио је диплому агронома. Дошавши из Немачке ступио је у ђачку чету, где *га је затекао рат с Турцима. На Једрену јуначки се борио у редовима наших бораца и сносио све тегобе које је наша армија тамо имала, а затим учествовао и у бугарском рату и угушивању арнаутске побуне. Лањске године, по објави мобилизације, напустио је чиновнички положај у Монополској Управи, и као резервни потпоручник похитао својој јединици. Био је ађутант IV батаљона, IV прекобвојног пука Дунавске Дивизије. И старешине и другови његови сведоци су с каквим се одушевљењем борио овај млади ратник. Када је у крвавоЈ борби на Мачковом Камену, 8. септембра, тешко рањен његов батаљони командант ЂуровиН, он команду предаје своме младоме ађутанту Дцагошу, који у 23 години својој, бори де лавовски на челу свога батаљона и стојећи пред опкопима, без занлона, неустрашимо гине. Последње речи биле су му: „Ви се спасавајте, а мене оставите

Старији му брат Драгољуб (Драгиша) лањске године свршио је права и јавио се на одслужење рока у војсци. Био је с братом у једном пуку и батаљону, где су до краја делили своју судбину. Кад је видео да му брат погибе, Драгиша, као резервни наредник, не могаше оставити чету да би га изнео пошто војска беше у одступању — већ га сахрани на положају, и својом руком на крстачи написао му име писаљком. — „Шта ће и мени жавот, кад сам милог и овако дичног брата изгубио!“ — оплакивао је брат брата, И жеља му се убрзо испунила.Сутрадан, у огорченој борби, кад је његова чета ушла дубље у густе непријатељске редове, и Драгиша је погинуо с револвером у руци. Драгош и Драгиша синс ви су Маре и Срете А. Поповић, вишег чиновника и књижевног раденика нашег. Обојица беху брижљиво васпитани, карактерни, даровати и спремни у својој струци. Поред ових врлина. красиле су их, ево,и ове ненадмашне врлине, које су им сачувале успомену за далека времена, Слава им! И нека им је за увек светао помен међу нама! П.

МУЗИКИ Концерт комбинованог орке■стра под управом г. Покорног. „Европа“ 4 септ. 1915 г. Синоћ смо опет имали једно Јлузичко вече. Истина овог пута програм је био мршавији од ранијих. Њиме се више плаћао трибут укусу другог реда. Али поред тога што су на програму била два комада, који.могу сами собом да буду довољна накнада ^а све вече, на име Вердиева Аида и Росинијев Виљем Тел, извођење је, можда више но до сад, било тако добро, да би нам свака замерка изгледала, на(«очито у овим приликама, цепидлачење. Осећа се јасно да је, понављањем и про бама, постигнута сигурност и поузданост у интерпретацији, која је тако важан елемент при концертирању. Још кад нам буде пружено више новога и мање осредњега из музичке литературе, онда ће наше задовољство бити потпуно. * * * Несумњиво је да се за ову добру интерпретацију има добрим делом да захвали саставу оркестра. И за то у толико внтне изгледају депласиране замерке које се са извесних страна чине, у толико више што су ови концерти намењени тако корисној сврси. И кад се људи, који би иначе бескорисно седели у кафани или рад 1 ли какав посао који могу да раде и толики други, могу да искористе за овако лепу сврху, онда свака замерка у том погледу може бити само неразумевфње нли сувишна ревност. В.

1ШШЈЕ ВЕПИ

(ИЗВЕШТАЈИ КРАЉ. СРП. ПРЕСБИРО А)

Б) СА НАШИХ БОЈИШТА Са нашег Фронта. Крагујевац, 5. септембра. Петога септеглбра изјутра подигла су се са непријатељске обале иза Слијона (највише бр >о севзро-западио оа Оршаве) четири аероплана ноја су један за другим летела низ Дунав. Ватром наше артилерије један је од тих аероплана био принуђен да се врати натраг, дон су остали, после једног дужег скретања над румунском територијом, вероватно отишли преко Бугарске за Турску, јер се ни један од њих није виме појавио. У току истоо дана вођена је измвђу нас и непријатеља нраћа артилеријска борба у правцу Оршаве и Тенијв. Са црногорској Фронта. Цетиње, 4. септем'ра. Непријатељ је у току /, и 2, септембра развио нарочиту активност на Фронту херцеговачког одреда и са више положаја отворио артилериску и пешадијску ватру без резултата. Ј°дан непријатељски аероплан летео је над Сраховом и Грбљем у циљу извиђања. В) СА СТРАНИХ БОЈИШТА Тучени Немци нодТарнопоља Петроград, 3. септембра. Службени извештнј. Код аогриничног селн Ново Алексињец , код Вишњевеца и на Сгриаи , западмо од линије Тарноиољ - Трембовла воде се огорчене борбе на многим тачкама, на којима се неиријатељ довата прелеза река. Ми смо аотисчути ирема мостобрану код Тарноиоља. Код Тарноиоља смо имали иретеране гу• битне. О тим губитцима неиријатељ није ништа јавио са разлога, што смо у борбамг од 28 . и 29. августа ост&ли неарестано на бојишту и што је идућих дана неаријатељ, и аоред добијених аојачања, био аонова иотучен и гоњен зааадно од Тарноаоља арема Гљаткиви Зеброву па чак и ма другој обали Стриие. Непрекидна артиљеријска борба Париз, 5. септембра. Службени извештај од 3 септембра 11 часова вече. Између Ангра и Сушеса и на сектору Невила борба бомбаама и гранатама наставила се; француске бдтерије успешно су гађале непријатељева утврђења. Јужно од Араса н на фронту Криншона непрестано велика активност артилерије на обема странама. У области Роа, борбе гранатама и пушкарање између ровова. Од утоке Висле и Ена, каналом Ена до Марне већи део дана вођена је врло јака канонада. Између Ена и Аргоне у јарузи код Фонден о Шарма и код Курт д Шосе француска артилернја разних калибара и рововски топови одговорили су на немачку ватру. У северном Вевру и на фронту Лорена француске батерије су такође извршиле успешна гађања. У Вогезима су Немци бомбардовали Хилсенфцрст и коту 425 јужно од Штајнбаха. Француска артилерија је бомбардовала електричну фабрику у Тиркхајму.

Оо»анзива на Г глипољу Солун, 4. септембра. Сви солунски и атински листови имају извештдје са Кудроса и Митилвнв да је отпочела општа ОФанзива на Галипољском Полуострву, дасу извршена нова искрцавања на разним тачкама, и да су Савезници заузели једно утврђење од врло велике стретегијске важности, поред других \спеха. Енглеско посланство у Солуну добило је потврду ових вести. Мобилизација Румуније Солунски п Ендеаандвн^ ^, добиј а телвграм из Букурвшта да јв Румунија већ мобилисала 350.000 људи и концентрисала ма аустриијској граници. Мобилисабв се 600.000 људи. Султанова ирада Солун, 4. септембра. ,, Патрис" дознајв из Цариграда да Ле Султан 9. ов. мес. аотаисати ираду о турско-буг .рскол« саоразуму, ао комв се Бугарској устуаају звмље у Тракији.

876

Пршута Ужнчка „СПЕЦИЈАЛИТЕТ“ Сушена на вештачки начин Килограм 10 динара "Новац се шаље унапред. Поруџбине се извршују брзо и тачно поштом. X Адреса: Магацин Златибор — Ужице 1-3

*:*:*:*:*:*:*:*: *:*:*:*:*:*