Вечерње новости

Пнтштг а Србк1?: На годину 18. дннара На пола године 9. дин, I Тромесечно 4 - 50 дииара I месечно 1*50 динар. 3« нностранство; На годину 36 дин., за пола ј| године 18 дин., троме- , сечно 9 дин., месечно — — 3 динара ј[ Б|рк»| 5 пара ј

Огласк по погодВи. Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 дннара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не = примају се. Брбј В пара

БРОЈ 534

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. ПАВЧИЋ

НИШ. СУБОТА 3 ОКТОБРА 1915. ГОДИНЕ

ГОДИНА III

Храброст српске војсне Цирих, 30. септембра Овамо су стигли извештаји из Берлина о страховитим губицима, које су имали Аустро Немци у нападу на српски фронт. Унаиред сз могло очекивати храбро држање српске војске, ноја је до данас имала само победе, али отпор но и је она дала у нападу АустроНемаца изненадила је и њена неприј*тел»е. Рањени офи цири, који су стигли у Пешту саопштавчу легендарну храброст српсие војске и одају јој најееће признање и оштсвање. ЦиФра губитана нија утврКена, али борба на Сави и Дунаву сматрзју самиНеми.идз је најкрвавија у овоме рату, па према томе и аустро немачки су губици огромни.

требно је сачувати Бугарској, за сваки случај, отступницу. И ради тога они су кадри да у Петрограду буду највећи русофили а у Берлину највећи германофили. То је свесна обмана. Руском друштву налаже ду жност да се ослободи бу-

/Лучки бугарски напад Понова мучки напад! Као шумски разбојници, без објаве рата, Бугари гарске хипнозе, ако жедису још једчом грунули на Србију иза леђа, овог пута! разбојпиком: Аустро-

паднута од Бугара. Оао саопштење учињено је посланицкма Четворног Споразу«/.а у Нишу, а Грчку владу је известио наш посланик у Атини.

да ргчуна са стварношћу, после договора са још једним која једина води здравим Немцима. И то после најсвечанијих клетви г. Радославова је да Бугарска жели само наоружану неутралност !

бушио кајање

До последњег тренутка Бугари су успевали да, у својој срамиој игри, одрже у заблуди велики део јавности у земљама наших пријатеља, а нарочито у Р/си|и. Преко неодговорних чини лаца Бугарска је одржавала себи резерву у наклоности доброг дела руског и енглеског друшгна. И док је влада радила на великом издајству које ће доћи, дотле је допушлала да се на страни агцтује против ње и да ее ствара уверење како народ никад неће поћи против Русије. То је била корисна игра. Заблуда је подражавана управо онолико, колико је то Бугарској било потребно,

/утем. Јер бугарско кајање само гест једног Пилата Где је револт, камо револуције, камо казне за бугарске велеиздајнике, ако бугарски народ доиста тако осећа како му подмећу ње Ј бала згодан гови незванични представ- за срце, ници у Русији? Ничега од тога. Остало ]е на празним речима неколицине људи који су у Русији нашли Аругу отаџбину. И ништа више.

Држање Грчке После овог мучког напада бугарског настаје сазиз (оебепб за Грчку И према тумачењу нове грчке владе, ла је српскогрчки уговор дефанзиван, то јест да је Грчкадужна притећи Србији у помоћ само ако нас Бугарска нападне, случај испу-

Врхунац неваљалства. припремљен читавим низом њења тога уговора каста]е. . ‘ Ј у к Грчка дакле )ош колико данас има дефинитивно да се неваљалстава, дошао ]е да крунише главу Једне •подле, изјасни '; или ће ис Ј пунити своје савезничке обавезе или ће за земље, којој су Русија и њени савезници дали топло у век компромитовати себе.

место на сунцу и пространо, угодно место на Балкаиу Русија је на своме срцу гајила змију, која је вретренутак да је отровним зубима уједе

Али нека се не варају они, поткупити правда и да превара може ликозати.

Та одлука се очекује сваког чзса. ^У/лунија Комбинованим немачко-бугарским нападом Румунија докоји мисле да се можелази У опасност да буде опкољена и спутана.

Величину ове опасности Румунија је већ одавна проценила и Румунија је I/ . - * - , ,то се позитивно зна — већ чинила кораке код бугарске Казна иде. И она ће бши у голико жешћа у ко- владе и наг^асила да неће остати хладна у случају бугарског

лико ]е гадниЈе злочинчево дело. Велико је, доиста, искушење кроз које пролазимо. Али ће оно ушестостручити нашу снагу и наш гњев. * Ми ћемо поднети и ово искушење, као и многа У тренутку кад смо довр- д РУ га л - Ј С Р Ј е наша ве Р а велика - ' Али кека бугарски народ бити

њени савезници

кадри

Ј е

Ми не сумњамо да доиста има неколико трезвених шавали ове редове, стиглаје људи, који се не слажу сакрвава потврда њихове тачсадањом антируском пбли-ности. Бугарн су још једнзм, РУ ке К0 Ј е су мучки измахнуле ножем. тиком бугарске владе. Мимучки, напали СрбиЈу, савез- Одмазда ће бити у толико страш верујемо да се између ово ницу Русије. на целомфронту неколико изабраних налази Док у Русији Пилат пере и Ратко Димнтријев. руке, на српској граници он Али идентификовати њи је потеп о нож за мучко прохова лична мишљеља и ра-ливање крви. Овим крвавим погезом изпослсдња обданас остаје

зиа да ће Србија и да поломе злочиначке

сположења са мишљењем и расположењем целог бугар- брисана је и ског народа Гила би далеко мана. Русији

у толико страшнија, у колико више заслужена. Бугарска ћв напасти Србију Атина, 29 септембра О спремању Бугарске да нас нападне, у Атини су били раније обавештени што сведочи овај телеграм сиг У а ч и ЈУ згмље од 29 септгмбра. Из дииломатских кругова сазнајемо да је рат

!напада ка Србију С д је дошао тренутак да се Румунија дефинитивно изјасни. Ако је истина да се Румунија већ налази у савезу са Споразумом, онда је сад моменат кад мора дефинитивно напустити неутралност. Ако то не би ии сад учинила, несумњиво је да би за њу прилика за увек била изгубљена. У обавештеним круговима се верује да ће сад нестати и последње колебање у Румунијк и да пе они за не и дан већ бити с нама. Скупштинска седница Јуче су понова отв рене Седнице Народне Скуп'штине. Чим се сазнало за мучки бугарски напад седница је претворена у тајну. Влада је изложила скупшгини политичку и војну и мере које су предузете да се заштите интереси државе. СавеЗниЧке трупг Од јуче се сукцесивно и журко ареносе са везииччв

вгћа грсшка не^о приписати само један пут: св^репа на чзмеђу Србије и Бугарске питање само неколико му германофилска осећањз зна за пбману и за зличин, 1 насоаа. Из депеша које стажу хитно и поверљиво казна за тај нгрод који \е из Софије сазнаје се да је тамо одржан крунски т РУ а « 1(3 Солучн нв. срчску територнју , иошто су д« руска рука створила. Нап савег У двору краља Фердинанда иу принципу ре-Ф-њитивно учлоњене сее смвтње за њихое трвнсаорт

да на тенане спреми све про-!Ф идски тив оних које је обмањи■алл. Али Бугари не би били! оно што су, кад ову игру не би н даље наставили

садање владе, Бугарски народ момге и не бити сав прожет герма нофилством, али би била неопростива заблуда мислити да је он изразито русо-

Јер као што је неколико друштава и неколико лица у Русији маннфестовало за Русију, тако исто је, п још много више, и друшгава и лица манифестовало за НеПошто је уклољена свака маЧ ку. Треба се сетнти само студентских манифестација у Берли-^у, тслеграма потпред

Тарас Буљба она данас т- шен0 < д а се објави рат СрбиЈи. На седници крунског же да наже семо једно: Ја сапета при уствовао је између осталих и генералисим Жеков. Доиега је одлукг да саорнзумно к рнљ Фердин анд, аредседник минкстарств* Радослаоов и геперллисим оОредв дан објаев рата

сам те убити“.

родио и ја ћу те

Ј У Ч Е

недоумица, пошто се дефинитивно увидећо који је пут! изабрала ова иеззхвалпа земља и пошто је дуго гајена се д НИка “ Соб рања анти ‘ ус ; - *" т ског народа поче- } ла да се преобраћа у пре-: зирање и мржњу, која биј једног дана могла бити вр- : е ло штетна по Бугарску, не- на одговорни чиниоци су се, опет дали на посао.

Карвдбз кемачкв командв

нам дошли до руку приликом нашег наступања у Артоа и у Шампањи, неки од њих су од

— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА На црногорбком Фронту Цетиње, 30. септ. Непријатељ је у току 29. сеп'тембрл нападао на Горажду и Вучи До и Грахово али је свуда * .. ^ одбијен са великим губитцима *У бав РУ СК0Г народа поче- демонстрација у Софи по њега. ји, писања цедокупне софиске штампе, па видети да! германофилство доми-ј Париз, 27. септ. нантна нота у расположењу! Међу многобројним немачким бугарског народа. војним документима, који су Данашње бугарске генеПотребно је ипав: задр- рације не воле Русију, и шаш|Ја ГОИ) пслп љил су од жати у I усиЈИ потребну ре кад на ђ у за њу коју добру нарочитог интереса. Један је зерву, злу не требало. Ир еЧ) треба знати да оне то од 24 јула 1915. год. и садржи они се изнова труде да у- чине само у циљу обмане В Р Л0 детаљна упуства главног беде руски народ како је Са тим треба бити на чи- ас “^ к г ° п г а ао Ј' ,ог стзна 0 У по ' све шго се догађа у Бугар- И кад Саовенско Дру У ж се Гдро1"о ској само дело Једне про- штво у Петрограду још хо-|описује начин руковања, поДане владе, како бугар- да верује у Словенска годбе под којим се употреб ски народ не одобрава пут осећзња Бугаоске оно ј е љава и поступања при пуцању којим је ударила Бугарска,|2а истом иотешнои путЈ> а двс врсте грана ™“ како се све што је трезве- на коме ј е по неспећу то-^ ИВИМ гасовима > од К0 Ј ИХ С У по V Бугапско! 6уни ппо 6 по нес Р еП У> т0 једпе напуњене течном супстанно у оугарскоЈ оуни про- лико времена било на ште- цом, а друге чврстом; такоће се тив дела Фердинандовог и ту сво ј у и на штету Сло . ■ ■ р - ’ Радославлоевог. Они.као Пи- венсхва лат, перу руке. И кад се Оно може веровати Рат није могла сачувати накло ку Димитријеву клд се, ра■ост моћне Русије за да зочаран, одриче своје отаџн.-шњу зваиичну Бугарску, бине. Али веровати да Ратко греба је сачувати за јадни Димитријев представља це чарод који ником није крив. <1у Бугарску, то би значило Разна бугарска удружења;затварати очи пред истином у Русији, разни бугарски и вечито рачунати не са зиђени људи који се нала-' ст варношћу већ са добрим зе у Русији, међу осталима жељама. и Ратко Димитријев, устају Највећи део оних Бугара чротив садање бугарске по- који данас исповедају, не литике и одричу се својеу име своје већ у име на:емље догод је буде во- рода, русофилство и герматила једна антинационална нофобство, чине то само из злзда. смишљеног орорачуна. П

^угарски напад Ниш, 1 октобра Вугарска нао је иапала јутрос без сбјаае рата> К^ко су ругари иЗвршиди напад

их свих у

ароаалице X о /М с,

докуменат немачке команде од воложнјо Д.вер — Бајир , Божидарица и Рујан.

описују дејства обеју супстанца која су побројана до најсит нијнх појединости. Упутство је потписао фон Фалкенхајн. Од интереса је упоредити тај

РЕГИСТАР ■» * * — Кахо ти изгледа ова ситуација са Бугарима? — Ла *наш како. Као( кад човек изабере себи дру-\ штво коцкара. Немачка )е\ коцкар а Аустри/а и Турскк\ '^банкроти. Сад се још бан-! 'кроти издржавају од искоц-\ \каних аобеда Немачке. Ала, 28 септембра у 6 часова изјутра Бугари су пре- чим се коцкару окреке карта падом напали Коритску Глзву. Напад је био одбијен. его Један рањени бугарски војник изјавио је ка саслушању да је његов батаљон добио наредбу за покрет иј кренуо тог истог дана у 1 час после пола ноћи из села Кучеровца ка Китки и Коритској Глави. Тог истог дана пре подне Бугари су узели наш положај Китку. Они су ушли на нашу територију за 1 километар. 29 септембра Бугари су напали наш положај Иванова Ливада, али су били одбијени. Тог истог дана Бугари су напали и узели наш положај Писану Букву. Тог „стог дана су безусешно нанадалн „а "аше^Х„7у’"п 0 .™Г 0 уЈ.т« положаје Расовати Камен, Бозова, Голеш (око прелаза^ ^ У Р ЦУ РУ У Кади-Богаза). 30. сеатембра Бугари ву изершили арваад на ка шу линију Црвени Град— Писана Буква — Весели—Нова Чука и иотисли наша одељењ а. Нл целом одсеку ти мочкам Бугари су отварали ва тру на наше аоложпје. Ннши нису одговарали. 1 октобра Буглри су нааали првапдом на Дешчани КлаОенац и Црни Врх и зауаели их. Продужили су нааад на Ђурђеву Главу, Плашиницу и Ковачов РиО, к од Пирота. Код Криве Паланке Бугири су нааали у 11 ч. и 15 минута з 0 сватембра на караулу Равне Њчве, на

памети“. Савезници би оперисали само противу Аустро Немаца. Ова је помоћ хитна и не треба се шта размишљати. Тако мисле и осећају петроградски кругови.

24. јула са љутитим протестима, којима је та иста команда лре плавила немачку и европску штампу поводом употребе код Енглеза тих загушљивих гасова време офанзиве 12. септ.

Сиипаш а л еа, лига .. , иаиап — Одлука савезника. Беч, 30. септ. „11о ба Слоб. /7реса“ саоаштава да су савезници Че творног Саоразума уаутили ввлику нрмију на Длрдинвле и т / Србију, кнко би аитнњ* с Цзригррдом било што аре решвно на бо)номе | аољу. Савезници се наднју — И Руси ће бити на Балкану. —ј^ а д ° ***** 0КТ0 *Р' ригрлд Оити у њиховим руПариз, 30. септ кадса. Поводом тог а ,ЈЈ. Сл. „Дели Пост” јавља да јв ! Преса“ износи потребу дн једна велика руска гртијас« повв<)в што внергиннија акцијн аремч Србији 4 №16(1 једне Бупрхе - Свзсти нна Још код Бугарских жена. Италијански листови имају саопштење из Болоње, да је Нела, ћерка пређашњсг бугарског министра правде и народ:ног посланика, Павлова, чим је 11 етро 1 рад, 28 септ дознала у Болоњи за бугарску 1 алијански листови саопшта- мобилизацију, одмахупутила девају, да је мржња лрема Буга- пешу краљу Фердинанду, у ко-

границе, да би притекла помоћ српсним трупзма.

Расположење петроградских кругова.

Нналли су и долином

Код Радовишта у исти сат и минут Бугнри у аравцу Радичева и Ограждвна, реке Струмице. И тако је Бугарска отаочела рат с нама као и 1913 *одине — мучки, препадои, без објаве рата. Лрви напад Бугари су још пре три дана повредили нашу гра ницу нападом на караулу Китку коју су заузели. Наша вла/а није наредила војнични отпор на овај напад. вли

рима код Руса узела толиког маха. да је између ова два на рода прекинут сваки однос.

јој му изјављује своје негодовање. Протестујућч протнв бугарско немачког зближсња, Не-

Дипломатија Четворног Спора-ла Павлова изјављује. да је узума сада ради да се обнови верена да ће Бугарска пропабалкански блок, али бе^ Бу- сти. У том ће случају њени гара и рачуна се да би Србија, земљаци проклињатиКобургову Румунија и Грчка могле спре- династију, која је целу Бугарчити немачко продирање преко ску свалила у несрећу. Балкана. ; ■■ Талијански листови сматрају —_____ да треба што више послати са ј везничке војске у Србију, тако __ ЦовОСТИ да би се српска војска осло бодила и искључнво употре

■ *■ ■■■ ш ш ш м ппјо парсдпла оиЈлпШп На ОВЗЈ НВПЗД 3/|И * 1 х оиЈС 1 \а II ипоплтиаи« Ј® ° А “ ах ’ А мпл ®«атсним путем, известила силе Четвооног л 0 **™ < ИСКЉ У ЧИ " 0 У пот Р е *. » НОВОСТИМА Спорааум, , „,ш, с,Грч.у, д, ј. СиЈЂГУ^Т^ГЛда

псимају огласе по умереној цечи.