Вечерње новости

ГГ>-ЈНЈ| 2.

.н о в о с т и«

Србијо и Грчка — С^везнички односи у важности, Атина, 30 септембра. Овде се проноси вест да је сриска краљевска влада учинила демарш код нове грчке влад •, да Грчка испуни савезничке обвезе. Политички кругови изјављују да је грчка влада готова да те обвезе испупи\и џ ако Грчка ни/е у савезу с ЧеШворним Споразумом. .-.Т—— ■ — 88 ШВ

Изабран је за председника остала је и даље на раду скупштине 1896. год., а годину Американска лекарска мидана доцније поверен му је ■ болници на западном састав кабинета и да изврши „ > Ј тешку дужносг да потпише у- орачарУговор мира с Турском, и тако Са мисијом је остао и исто да уреди конвенцију, која њен шеф симпатични г. др. никакве штете. ^=^р$ет Раја "' И»" »"»»••Ч: «■> услед ратног зајма. Био је пред- МзтураНТШ курСвЗИ. Мини ! ном наполеону јуче је Оила

30 СрбИ]У

!Грчке никад се неће моћи остварити. Напротив, ограничиће се снаге Грчке Нације. Остављена од пријатеља које би из— Поздравна р»Ч фраицускоЈ ИоЈсцш. -.дала, Грчка би опет пала у Пуковник Шнедер, један од|бедно стање из којег ју је изнзјвиђенијих француских офи-Јвукла и подигла генијална по цира, нредајући заставу литика Венизелосова. Грчка би пуку, који се уло- пошла низбрдицом.

Надокажењв Вардгра. У лед последњих киша Вардар је у доњем току досга надо шао и излио се на неколико места не причинивши

у Нишу 3010 динара. Читуља. Онда када је О-

седник владе све до 1899. стар просвете и црквених Поново је постао председ- послова донео је одлуку по седник владе 1901. г., на Јкоме : ко ј 0 ; се матурантски кур- таџбини на;потребнији био, је положају био све до 1902. г > > Ј ^ , Ј ^ По предлогу Краља Ђорђа наи севи °Д лаж У на неодређено време.

менован је од стране великих сила за члана комисије, од осам чланова, острва Крита. Ово је наименоваше било сатисфакција присталицима анексије Крита Грчкој. После се иовукао с политичке позорнице предавши се кари-

горио код Солуна, овако је по^ Судбина Грчке аред грчким јери финансијској Био је пред здравио своје бојне другове : мснама држи две чаше, из ко ■ седник Управног Одбора и гу „Официри, аодофицири, каи \/их може да пи/е. У једној је ве р Н ер Привилеговане Банке лари и редови, који сте дошли наши пиће адроније, нерада, јКраљевине Грчке после крвавих дана априла и које доноси сан и смрш. У Данас је опет ступио на ди маја, аредајем вам заставу. другоЈ је чаши кипеће аиће пломатско поље. „У овом светом знамењу ва-смелосШи. Од њене одлуке ших прсдака записана су и- зависи и њена судбина. мена са Галипоља која се ни - Ако изабере да се стави уз када неће забораеити, а која) раме Србије, може да сачека ви добро знате: Седул-Бар —напад издајничке Бугарске са Керевес-Дере. )оном поузданошћу, којом су „Не можемо бити неузбуђени Јшени синови били надахнути кад данас видимо како се ле- ју прошлости, јер ће борба прша наша шробојка у подно- јшена бити велика колико А у

жју Олимпа, у пространој Траки/и и чувеној по богатсшву Ма\\сдонији у којој су опевали сшарински иесници на величан ствен начин дела великих војсковођа. „Позвани да се борише у једној џиновскоЈ борби за сло боду к независност зоједно с \едним малим пријатељским народом — Србима, чиЈи су војници изазвали дивљење це лог света, не заборавите да сте ви унуци јунака Валмије и Жемааа, да су ваши оцеви изнршивали дужност на Маренгу и Тирбигоу, за независносш једног народа, нашег зерког савезника „Нећете заборавити да ваши љубљени које сте осшавили на дому управљају иогледе на вас, да вам дужност налаже да осветите своју браћу, која су пала на боЈи ш гу за слободу, човечност , за Француску и Републику

118 чпше — Опасиост за Грчку. Под овим насловом „ПатриС о 28. септ. пише : Ако ге Грчка и Србија разделе, Грчка ће се умањити. Грчка Мак< донија Не поћи за Српском Македони|ом. При крају Бугарска ће узети и једну и Д 1 угу. Иза Буг рске ће бити Аустрша и Немачка, упућене преко Балкана за Солун и Цариград. У Егејском мору ће Грчка наћи пред собом Турску, коју помагати Немачка. Сан веће

историји херојски шени напори

113 ПОМОП «« — Трупе спремне у Марсељу Атина, 30. септ. Из Марсеља јавллју да је тамо концентриса ;а једна армија од 220 хиљада људи, која је спремна да се укрца за Солун и Србију

Богу је било угодно да прими себи пуног врлина и пожртвовања до самопреРзд Амбуланш Комисиј8.| г0 р еван _„ а> коњичког капеАмоулантна Супер-ревизи тана ј кл м ихаила ЛукиНа. она комисија Врховне Ко Покојни М (хаило испуманде завршила је свој рад; сти0 јесвојуплемениту душу у Краљеву и Чачку и од;.,. Солуну где је бољци 2-5 овог месеца радиће уј лека т ^ ио . Соко-Баљи. Доплата на поштама. По на- ^РеБтна пошта јредби поштанско-телеграф-Ј Гшђа р м Гајтацак> свила .Ј ског одељења на свима по-р ЗЈ Крушевац, моли за обаве-: штннско-телеграфским ста-штеше, да ли ко зиа где се ницама укинута је доплата налази породица Дазида Адута, на неодређено време. [трговца из Васине улицс, јесу ли остали у Беогузду илн где РЗД у ОСНОВНИМ ШКОЛЗМЗ Ју- се налазе? Тако исто тражи че су требале да почну ре- Марица А. Тајтацка, ^ојника дован школски рад све о- 111 позивз сновне школе чије зграде Тражи се Риста Влајновић и нису заузете. Решењем Ми-^ ивко Спзравало из Бсограда Диппшискд ВЗСТН- Јуче прејвистра Просвете рад у “ и а 0 ™д Р б ™ р ““ а а “ ПОДН 0 пос0тио ]0 г. Ј. Јо-|Школама одложбн Ј 0 до да- Ниш. Тражи их Петаг Влачић вановиНа, помоНника Ми- ље наредбе. Ј; из Београда. 969 1—3 нистра Ипостраних Дела, г. Боп, овдашњи францускн посланик. Јуче по подне посетили су председника владе г. ПашиНа енглески посланик г. Де Грас, руски посланик г. Грубецкој и румунски посланик г. Филалити.

— БиограФСК« црта данзшњвг премиЈера Грчкв Александар Заимис припада врло виђеној породици, која је у политичком животу Грчке често била истакнута. Син је Трагибула Заимиса, који је два пута био председник министарства, а нећак Тодора Делианиса. Рођен је 1857. год , што значи ла има пуних 58 година. Свршио је гимназију у Атини, наставио је учења на универзитетима у Лајппигу и Ха]делбергу где је положио испит за доктора права затим је отик ап у Париз на школу за друштвене и политичке науке. Вративши се у своју отаџи-<у као присталица странке својег ујака Делијаниса буде изабран за посланика у 29. години. У скупштини је заузимао видно место. Био је секретар, потом подпредседник Скупштине Постао је министар правде 1891. г., а вршио је дужности и мини тра

/1ади Пеџат. Племенита добротворка српских ратника послала је, преко ађутанта команданта трупа нове области, Одбору Г оспођа Кнегиње Љубице зе Дом Милос.рђл на Косову, у Штимљу — одморишту за изнемогле ратнике 9 бала разних белих и топлих преобука, шалова, пелерина од штофа и разних понуда, па вему Одбор Госпођа нај топлије благодари великој српској добротв <рци Леди Пеџет. Францусна рлисије. Францу ске лекарске мисије стигле су у Ниш и ово дана биће ра-поређене на рад по ни шким болницама. Лекари

ЈЕШП

(ИЗВЕШТАЈИ НРАЉ. СРП. ПРЕСБИРО-А) А) ПОЛИТИЧКЕ ЈунаЧкој Србији Париз. 29 септембра Због брзине, сл којом. се развијзју са<)з догкђи)и нн Взлк&ну, францускн вл >.да је решила да свој ехсаозв о ситуацији изложи у уторак, у место у четвртак, као што је то намеривано, и то не излазеНи аретходно арзд аарламентарне одборв. У говзру Визијаннја нарзчито је поздрављено место где се говорн о јуначној Србији, иоја у три узастопна и славна рата нчјз умањила свају храбрпст и ноја се у тишини слрем.ч и одговара на два Фронта концентри саним нападима Немачне, Аустрија и Бугарске. Тако исто је поздравл.ено и место где се казУје, да се Русија придружује евојим савезницима у указивању пзмзћи срчском народу и да ћз се колико сутра руске трупе борити напоредо са Францусним трупама. Б) СЛ НАШИХ БОЈИШТА Напад на Забрежјв Крагујевац, 1 октобра

п Стаав дашт у тввд иоћн кшЈу 29 н 33 штеМда "е ис уВа1ев У одрињу иалазе '«» ии 33 шп|н№: Н< шш фронту »мрвјшљ , Еао I« ВЗВРШНО јма нзиад и ИЗјмјј н ш«т лгврми напзда град о" свију страпа "е-јн ши Кршц. Ш ц 08И нзшдн унвшо одбнвенн. За

—— — Г — • Ј V Ј Ч. ■ • Ј V V III II Ш I < II - I II | ” — • Ј МГ • | спољних и унутрашших послова карскнх мисија у Београду, 01ТЗЛ0М фРОНТУ ШЈЈ8

ШЧ2ЈШ промгнз.

На продају: шињел прописан, чака:ире, блу :| за, еполетушке, шапка, калпак.јј мундир, чизме и један ам. 953, 2 - 2 ЈГгм/ирцр на ланцу разних 1 1 \јОј тиСи величина изгубила сам у улици Лешјаниновој од дивизије до Народне Банке Ко нх буде нашзо нека их л п несе у ул. ДешЈанинову бр 36 где ће добити пристоју награду 963, 2 -2 СТАРА БЕЛА И ЦРНА ВКНА са острва Зипар—Санторино—Крфа У оргиналним бурадима и флашама продаје на више и мање ТРГОВИНА Милш Т. СтоЈгновиЂа у Нишу 883 9—30

ФРШУТКО-ТШКЛ ЕКНКК извештава трговачки свет, да продаје чекове на Париз у сваком износу по курсу 115 динара сребра за 100 фраиака. Она продаје чекове и на друга места, као: Лондон, Петроград, Њу—Јорк, Милано, Женеву. Атину, Солун и т. д. по одговарајућем париетету. 906 8—10

ЛИМУНОВА стигла је већа партија. Упитати у кифани „Синђелић* у Нишу. 964,2-3 РзјШЗР 1КШШМ пошто ће скоро почети шиве ше ГРУДЊАКА у мојој радионици »кафаиа Косово* 1 НовоПазарска улица идући железиичкој станици то свака раде\ница која има велику занат (ријску шиваћу машину и жели ступити на рад нека се прија ви аа рад у мојој радионици| а имаоцима малих шиваћих машнна и Јдаваћу посао ван радионице. 950, 5-10 Влада Т. МипФ

- ФАБРИКА АМРЕЛА О КОЈЕ МАНДИЋА Извештава своје поштоване муштерије да је добила велики избор полусвилених амдела како мушких тако и женских. Такође прима превлаке и ситне оправке — Цене су сглидне и утврђене. 956, 2 4 С поштовањем Која Мандић Обреновићева ул. 11 — Ниш.

I ПУТНИЧКОМ И ТРГ0ВАЧК1Ш СВЕТУ ® Част ми је известити поштоваиу публику, а нарочито пугнички и тргов.-.чки свет да сам гч у вароши Крушевцу, после краће паузе. понова зЈ; отворио чувени Ј© ХОТЕЛ „ПАРИЗ“ ' § кзји сам из основа реновирао и снабдео потпуно новим намештзјем и постељним стварима. Нарочиту ГСа сам пажњу обратио на своју и из рзније чувену јо српску кујну, као и на квзлитет чистих и природ- ^ них вина, која су у сваком погледу изврспа и са м® веома умереним ценама. 4® ХОТЕЛ „ПАРИЗ"" | је данас у могућностн дз, како у јелу и пићу, тако н у брзој и тачној услузи потпуно задовољи пажњу јг& својих посетилаца, зато га и иајтоплије препоручујем »5? Јула 1915. год. ХОТЕЛИЈЕР ^ Круш.вач Мвљко ЂововиЕ

Ог Светолик П. Стевановић, директор I б. гимназије и резерв. капетан са децом извештава сроднике, пријатеље и познанике да ће својој незаборављеној супрузи 1 СТАНИ давати четрдесето-дневни помен 6. октобра т. г. у 10 ч. пре подне у Крушевачкој цркви. 965, 2—3.

КАРТЕ ИГРАЋЕ најнижвт ценом продајем

ЈОбЕК 0БАК2

'35, 6-10

10 РЂЕ ГАВРИД 0 ВИЋ Ниш. Ристићева ул. бр. 32

Госпођч #1на К. Лзлигорцћ са родбином изјављује овим своју дубоку захвалност свима који су на одар њеног поч. супруга + Косте ПалигориУ бив, Директора Земљорадничке Банке положили венце, присуствовали погрсбу и телеграфски и писмима евоје саучешће изјавили.

Б) СА СТРАНИХ БОЈИШТА Руски успеси Петрогрг.д, 25 септембра блУЖбено. — Уз припомоћ блиндираног воза н-.ш наоад на непзијате/ћеве полоукаје Западно од /Лошаница и бггвока, североисточо од Клована, успео Је У тим борбама Заробили смо 1800 оојника и извесан број официра, који још није оознат; запденили смо више митрањеЗа. У борбамг, у којима смо били у надмоћности, у области /Аишемина, између Дубна и Дуцкз, заробили смо такбђе 1500 воЈника и 19 официра и Запленили пет митра/везз и један рефлектор, На левоЈ обали Икве заузели смо синоћ росле борбе орса у орса село боманов, североисточно од Кременеца. Ту смо Заробили три сораве за бацање бомба. Одбили смо неоријате/ћев оротивнаоал- ЗауЗели смо такође на јуриш село бомиковаце, Југозаоадно од Тарнооо/ћа. Лриликом наоада на вис источно од Бучана заробили смо 10 официра и ореко 300 војника. Један енглески оодморски брод у БалтиЧком МорУ уништио је артилеријсксм ватром У блиЗини немачке обале један немаЧки траксоортни брод. 8 хи/вада /лртвих Париз, 29 септембра Службени извештај од 28 септембра. — У току ноћи непријатељска артилерија је вршила врло јако бомбардовање северно од Скарпа и у Шампањи у позадини нашег фронта у области Суона. Наше батерије су свуда врло успешно одговарале. Нова обавештења потврђују, да су се жестоки немачки противнапади, које су последњих дана вршили противу енглеског и француског фронта испред Лоа и северно свршили великим немачким нсуспехом. Главни јуриш је извршен са 3 до 4 дивизије које су биле потпуно одбијене и растурене. Број мртвих, које је непријатељ оставио на терену испред борбених линија износи 7 до 8 хиљада људи. Екгдески успех Лондон, 28. септембра. Маршал Фреач саопштава : Из накнадних обавештеша види се да су Немци напали са великом снагом наш фронт јужно од канала Лабасе 25. септембра. Своје главне напоре управи.чи су нт камени мајдан северно од коте 70 и између Илипа и редута „Хоенцолерн". Нападајући тај камени мајдан они су се прикупљали из околних шума, које су се налазиле на 300 до 500 јарда од наших розова. Наши митраљези, шопови и пушке, одржавајући непрекидну вашру покосили су Немце између тих шума и наше лини/е. Ни Један се Немац није могао приближиши више од 40 јарди нашим рововима. Северније између Илиша и камених мајдана тако исто смо одбили Немце, нанс-вши им врло велике губитке. Наше су трупе, гонећи Немце у бегству, освојиле немачки ров ззпздно од вароши Сент Ели. Непри;атељ је успео само да пробије наш фронт на једној тачци везаних ровова јужио од редуча „Хоснцолерн“, који је остао у нашим рукама, али смо га и одашле убрзо о/перали помоћу бомба. Ни на једнсц тачци нашега фронша нисмо уаошребилч наше резерве. Нанели смо Немцима врло озбиљне губитке. Наши су гу битци чок и мањ < него шшо смо у арви мах мислили. Потпуно је лажаи немзчки извештај, у коме се тврдн да је наш снажап напад од 26. селгембра, североиеточно од Верне;а, пролао. Ми нисмо вршили никакав напад и имали смо само губитке, о којима смо овде јавили. Јуче је вође ш 11 озбиљних бораба. у којима су наши авијатичари 9 пута постигли успех. Оборили смо један немачки аероплан, који је нао у непријатељеве линије, извесно уништен, Данас смо оборили и други непријатељев аероплан који је иао у нзше линнје. Ми смо изгубнли један аероплан.

Са неизмерним болом у души извештавамо-. сроднике, познанике и покојпикове другове да је наша нзда п и .нос, непрежаљенн син, брат ! Нићифор К- ТоШић трговац овд. као обвезник 111 чете, III бат XIX пеш •пука, Шумаддив. 1 лоз. умро 18 ов. м. после дугог и тешког боловања добивеног усљед ратног штрапаца, а у својој 29 год. Сахрањен је на овд. гробљу 20 ов. м’ у 11 сати пре подне уз саучешће многобројног грађанства овд. У исто време најтоплије благодаримо: с. Т. Марковићу рез. сан мајору, управнику овд. 1 рез. вој. болнице, као и г. г. Коцијеру и Коцуреку медец. овдашњим који се свесрдно заузимаху да нам болиог у жнвоту одрже. Блзгодаримо и г. г. лекарима „Амбулантне комисије“, који су се иашем позиву одазвали и помоћ болноме указивали. Иста благодарпост г. Архимандриту маиастира Жиче, као и свешгенику жичком г Исаилу Маџаревићу и Краљевском свешгенству: г. г. Милану Станнћу протн, Саватију Вожићу свештенику и учитељима: г.г. Димитр. Марковићу, Авраму Анђушићу и Светол. Нешићу на спроводу и чикодејетвовању при опелу. Не мања благодарност: Управи и члановима овд, „Св. Савској'* певачкој дружини као и г. Милораду Тошићу на падгроб. говору који је се с покојником опростио у име дружине, чији је члан и покојник био. Управи и члановима овд. „Трговачке Омладине*, који и вензц приложнше Управи и чланицнма овд. „Женске Подружине* које такође венац приложише. Иста благодарност и фамилији г. Албахари нз Шапца, на приложеном венцу као и г-ђи Савкн Летровић и г-ђл Јулки Руменић учит. на приложеном венцу. Неизмерно благодарност г. Ранковићу књигов. на говору одржаном пред радњом покојника. А вечита и никад незаборављена хвала и благодарност г. Милснку М. Новаковићу, вештачком столару и цртачу, војном обв. којн је се и ако болестан с покојником надгробним говором опростио у име бораца са Подујева, Дебра^ Дренка, Рајичанског Рида, Криве Паланке. Шапца, Руме, Глушаца, Конатице и Београда, са којима је покојник раме уз раме борбу водио борећи се противу вековних непријатеља српских. Благодаримо свима грађанкама и грађанима и осталима, кт>ји нам покојника до вечне куће испратнше, а и свима коЈи нам усмено или писмено изјавише саучешће, Краљево, 27-1Х-1914 год. 968 1—3 Уцвељени и до гроба неутешни: мати Перса; брат Милан; сестра Јела; ујак Драгомнр; брат и сестра’ од ујака Вељко и Зора; гнаха Дара и остала фзмилија.

и оаговорни уредник МИЛАН П. САВЧИ^Ћ — Јованова ул. бо. 1

Штампараја