Вечерње новости

Годкна XX!,

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

СтранаВ.

Јем тренутку дуне силан вегар који пламен упути Дунаву и тако Смедерев ј буде спашено од пожара. Сви ми, који смо гледали пожар и стрепили за своје куће и дсцу уверени смо, да је ветар противно скренуо пламен у варош да би Смедерево било иотпуно згариште. Све је ово био знак да ће Немци напустити Смедерево али нас је обузнмала брига, шта ће бити од нас, ако се војске сукобе у самој вароши? Слушали смо да су те борбе страховите и нисмо желили да их доживимо. Зар и ту горчину испити ? Када чусмо да је Немачки генерал кгзао да је непријатељ до села Вранова дошао онда за нас беше јасно да ће 17 Октсбра наши бити пред Смедеревом, јер д Вра нова до Смедерева није било ни 10 километара. Па како нам је од сгране Немада достав љено да ће они те ноћ^ палити своје магацине барутне онда те ноћи нико није ни помишљао иа спавањс, јер се очекивала и борба и детонација од палења. Сваки је се бринуо како ће зору дочекати и како ће се спасаватн од Не маца тих немилих госгију, од којих патимо већ више од три године, јер Смедерево беше пролазно место за њихову војску било за Македонију било за враћање из исте. А када смо и искуство имали да онн пљене све, онда се тек може замислити наше. очајање, које је увећано када ј немачка команда доставила општини да је чини одговорном за сзе ма и најмање иовоеде нанеле немачком зојнику. Усљед тога како су и таоци из Смедерева узети, којима сесмрћ/ претило то су грађани изабрали нарочиту опшгинску управу и стражу од 100 грађани, којима Је поверена варош на , чување. Они су бдили и чували да неприЈатељу ником ништа није фалило, али нису могли сачувати смедеревске дућане и куће, јер су их Немци нападали, разбијалм и пљачкали све што су могли понети. Срећа што то беше местимична а не општа пљачка. Освањује и 17 Октомбар 1918. У вароши се чух прасак мвтраљеза и машинских пушака. Дакле свршено, јср је већ судар Немаца са нашом војском. У том видох кроз прозор како журно прол зи једац вод Немаца ка Дунаву и то беху ти који су се сударили са нашима. Пало је два грађанина. Бог да их прости. Немци се већ послезњи укрцаваху у ла^е на Дунаву, а на Дунаву је и пет монитора било. Сад долази један моменат и величанствен и појава досад невиђена. Улицом иду војници са франиуским шлемовима и наперсним пушкама. Французи, Французи хори се се са свију страна и спремљено цвеће баца се на њих. Они нам ©дговарају: Срби с м о, С р б и с м о. Ох како је величанствен тај тренут! Изгубисмо глас, гуши < мо се, све то само јеца и кличе скоро нечујно: Живеласлободна Србија. Не да се то ни описати ни насликати,

Једнако тече та крвава река, Све доле до данашњега века. Немојте мкслити да се губи, Та јецнако јури, јурит’ не престаје, Нити Не првстати до времена тога, До год нс цође до мора свога. •Крвава дуга река до крвавог мора Допрети мора. Ја вндим да се ближе страх в .ти Дани, КакЕе још никад ни)'е дочекао свет, Осећам им лет. А данашњи мир? Кобна је то мирг> ћа, не вара те се њом, То је она тишина, која муњу прати, А по муњи тра)е док не пукне грсм будућио.ти. Тајно будућности копреиу ти видом којом и застртМ Па кад бзциш огањ слутње на копренч ту, Ја провидим њу. А што вид«м за копреном, то је страхота, Та стсахотг срцу ми ј: радост, милота. Силни Сраор, Вог оатова, у панцоо ће стат' Бојнога ће коња ждра;'а узјахат. Завитла! , а у десници љути палзш свој, Протрчаће кроз нароп, Викнуће нм: устај роде, На крвави, на последњи, на одсудни бој I Тад ће се људи у два стаиа рааделити сви, Добри, штј су до сад увек гњечени КО Ц' ВИ, Сад ће да победе, ал са морем крви Али ништа за то друкча е нема куд, И то ће да буде он ј страшни суд, Што се довно чека, што се давно поје, Што га је Бог обећо кроз пророке своје,

Тад ће утонаг врашке силе престо, А нвст. ће право вечито блаженство, Рад ког неће нико морат горе у рај ићи, Јер ће рај са неба сам међ људе сићи.

Дар. Н. Николићева ученица Ш раз. гнмн. Добро дошли... Усхићсна душа, узб.ђ.не мисли Згтр=п-ало перс, задрхтала рука Од радости, среће, све с сп^ло, ствло Пол утиском патње, чевоље и мука: Још несм мо гласно викнутк од среће Пред очимч трепте вешала и гробље, Пушке, ба онетп «— не, не, ништа нема Слобода, слобода, нисмо вишс робље. Гл% па ч кај онца да позлравим браћу, Да загрлим оне што слободу носе, Да им кликнем громко: добро дошли ј. бтаћо Сокодови наши, славо и поносе! Добро дошли бр&ћо, меуморни диги Што кроз силне горе и кршеве н^ше, Сгег златне сдободе, без одмора тако Проноснше свуда храбре чете ваше. Па и данас још сте неуморни, чили, Напрсд, само напред команда се чује Тамо прско Савс Дунава и Дрине Све нас, све нас тамо жељно ишчекује. Напред, само напред у словенске земље, Још нас данас тамо братска љубав 80 ве, На грудима братским олмор ћемо наћи, Кап свуд сване зора славе Србинове. Шабач, 1918.

Н А БОЖИЋ 1918. (СКИТИО Ј. КАПИЂ - СПЛИТ.

то се може само осећати. Ваборави смо на све патње, на све ратне невоље само када доживесмо да је отаџбина осло бођена. Наша војска поче више предолазити. Спазих и једног мајора, и то је био г. Додић. Овај смели и обазриви официр много је припомогао што није дошло до излишне борбе. Уштедио је и животе својнх војника и грађана смедеревских. Хвала му. Како су Немци последње своје шлепове са војницима одкачили са обале и како тада почеше пуцати наши топови брђани на њих то са њихових монито а одпоче страховита канонада артиљеријска тражећи нашс топове. Но како је издата брза наредба да наша артиљерија лр<:стане, то су и њихови монитори престали пуцати. На тај начин Смедерево беше ослобођено од непријатеља и тај дан Смедерево би требало да првславља. И после одласка Немци су хтели да се забављају Смедеревом. Прави Теутони — дивљачки предци њихови. Каца су напустити Смедерево онда су преко Дунава н намештених војника палили електричном жицом Н.НХОВС магацине у Смедереву у којима беху гранате, мине, барут и остали прскајући материЈал. Око 10 сати пре подне Смедерево опет доживе свзју трагичну судбину. Од грдних потреса дуварови се од кућа растављаху, таванице падиху а сви прозори одоше у параман парче. Зимње доба. Наста ј&ук и писка деце на све стране. Сламњачама, асурама, јас.туцима и даскама затлараху Смедеревци своје прозоре да би се ачувалн колико толико од студа, али како то беше дан радости Смедеревци заборавпше на ове нове горчине, које им културни Немци причинише. Шта би рекли на ово њихови славни филозофи и мислиоци: Кант, Хегло, Шлосер, Мителмајер. Сравнење Пре 100 година енглески стратег и војвода Велингтон казао је : бомбардовање једне вароши че да се ничим правдати, па чак ни онда, када би се њиме хтело да прикрије пред самим непријатељским фронтом каково стратегијско кретање трупа. Пссле 100 годнна немачки велкки страгег Xи нд е н б у р г, коче су Немци још за живота поднгли споменик. гази све међународне уговоре, па из каприса, без икакве војничке потребе, руши, пали Смедерево, његове хришћанске светиње, пали државне архиве и библиотеке као и приватие и пљачка приватну имаовину. Истнну је Вилзон казао да су то нови Хуни. Смвдерево, 1, нив. 1918 г. СТРАШДН СУ д7— Пвтвфи Преврћем стаоу књигу свегских доггђаја И на краЈ дођох па сг питам сам: Кагва је, дакле, повест човечанства? То сам рад да »н м. Повест јз ова крвавд рекв, Што но је логекла Из маглених стена, Недоглед дивн.на.

Ево свану Божић први Накок рата, након крви; Одкада се Исус роди, Нгјљепши је Божић ови ! Нестало Је патње, јада, Уздисања, прног глада; Ево иде Чика-Пера, Носи нама хљеба бијела! Он Је нашој земљи глдва, Од Вардара до Триглава Ми имамо свога краља; Није краља него брата, Јер је птица нашег јата, Нашег р^да, нашег спова, Од корена Србинова. Чикл-Пера тврда вјера У обрани домовине; Хоће за њу да погине! Чика-Пера чозек прави Не ће да нам господари, Већ да с пуком скупа влада, За то њега свак признава; Свак га љуби, свак га воли, Јер народу он угоди, Јер не има у њем силе, Нит преваре, нити хиле. Не ће блага, не ће мита, За здравље се с пуком пита И у колу коло води : Таког краља тко не воли? Осам стотин’ након љета

Ми имамо свога краља, Вољом пуком изабрана; Имадемо свога птића Из домаћег нашег гниезда; Карађорђа сину звиезда! Сину звиезда нашег рода И обасја доле, поље, И загорје и приморје; Овај дар нам Б »жић дони И мир циелој васиони! Весели се, мили роде, Дошло доба од слободе 1 Неча Швабе, ни Мађара, Нема туђих господара; На окупу сви смо своји У божанској сад слободи ! Ових дена и божића Скупимо се уз огњишта; Уз бадњаке ражежене Запјевајме пјесме нове, Нове пјесме од слободе! Нек се наше коло хвата Ђевојака и момана; Коловођа нека поје: Чика-Леро, мило моје! Алексавдре Г1ера сине, Слатка надо домовине! Ми са вама, а ви с нама Нрогнат ћемо Талијана, Ако л’ брже сам не оде; Не остави наше воде!

Књижевне белешке. Изигола је у Новом Саду књига Паподеон и југосдовени од Јо вапа П, Јован впћа, свештеник новосадског. Ова Је кч.ига била готова још 1914 год. али ни е могла изићн на јтвност вбог рагних не^рилика. Књига иМ 1 11 штампаних табака, а цена јој је 6 кру> а. М >же се цсбити у књижари Цвч’ановнћа, а мн је тспло препоручујет. Уредништво је д .било на приказ брошуру „Раме уз раЈ«е и одД-ра Џ. Ходанда Роауа, пр?ддвачп модерне истгрије на Кембгиџском универвитету у превоку М. Т. Луковића, пр фосора, друго излање. Ч <ст лриход ове књиж 'це иде у прилог Ог> ског Црвеног Крсто. Издање у њижаре С. Б Цаијановића уБосграду.

Цена 1 д нар. Може се добити у свима књижагама. Књижицу ову треба прочитати. Поред остелога, нарочито за то, што су у и:т>ј јасно 1 зложеча ислгнита факта од утицаја на рчзвој дсгађаја у борби за иаше ујединење. Рељвфно су оцртани наши савезници, можда наиеиом искреношћу Књижица ј* написача много рани.е, готово у тренутку, када су ствари ста!але на преокрету; када су сви Савезници треблли да уложе све што могу, па да пгбеда буде оскгурана. Победа није, и не може бкти далвко, јер су далп народи надмашили сами себе у под осењу жрт .ва. Вољни смј да верујемо писцу књиге до краја, у толико п-е, што >е у неколико доказао да му ранија тврђења нису неосн ована.