Вечност
КРОЗ СТАКЛО
КОЛАЈНА — песме ТИНА УЈЕВИЋА
(Издање С. Б. Цвијановића. Цена 15 дин.)
Старе, религиозне догме, монополисане 8» ропске јадековке. 1 Ритам окован као старинске иконе Шип није и царске русиј“. |4
У толико више нас вређа местимична, изузетна, топлота сло бодне патње. Због које нас још несравњиво више вређа што је,
о рирг
а
у главном целокупна, поезвја у овој књизи одлично успела као
ропски плач за разоноду анти лоетичне буржоаске логике.
„ Ланија Ујевићевих инспврацеја затворена је осуством револта.
ПЛЕС НАД ПРАЗНИНОМ — ЈОВАН ПОПОВИЋ
Аутор „Хеџеје Вечноств“ очигледно пролазе са успехом пут ка чистој поевиј;: од раскопчаног и наивног — кеткд и врло дубоког — ромавтизма у првој збирци, до гретежности материјалне стеке. Неоспорно песник, гли још укек Дон Квехот.
Као поезвјг, „Плес над прегвнвном“ преставља један нејасан печат духа; као етика један узлетгли занос за Отпадништво, гла са нешто мудријашког скептицивма и патетичне клонулоста.
Трговинска преписка о вапутном пита:
њу или сексуални екилибр новца.
Без претенгија на поезију књига је да зазуди, запрепасти и да револтира све оне који књигу схватају као куфер. Дакле
| ће се и иначе срушити. | су ту.
| | раније објави.
ауторова намера врло песничка и његово сх'ат ње књиге па- | М
радоксално — озбиљно.
ЉУБАВ ПТИЦА — Збирка песама Густава Крклеца. Издање С. Б. Цеијановића. Цена 20 дин.
(Књига још нвје из: шла ва штемде, зли Г. Крклец. не може учинити никакво взнен;ђење, те ми унгпред видимо Пн
нову деколтерану госпођацу Поетесу:и ништа више). Ипак
и све ради лептер — дана обојсних оглед"ла ветра испарује се златно
поглед
нгд брдима прохујаше ј та озију голих да угасе плач
доста да всда замирише сунцем
па да се побуни небо, петлова пуно, да зајеца чгршав бео подамном неминсвно веменовно
Ристо Ратковећ и Мони де Були
ГРАЖКТ | | - Драгану Алексићу.
Из колута преко пута горњег сарега иввуците влажни конац којим је извезено спољашње слово монограма на кошуљи стаклене цеви, пажљиво прекрстите ноге географским картама пропалог царства црних булдог мрава, тим истим сунђером избришите с неба одговарајући број звезда и причекајте мој писмени одговор:
Она иде левим крилом
Она виче свако вече 5.
Она љуби боксерске рукавице шампијона шпијона
Она бере с кристбаума свећице |
Она једе живу живу
Она нишани тако сјајно да кад гађа рекли бисте метак је псето које послушно трчи да шени пред метом
Она је пре свега једна нежна жена
Она је (дабоме) једна јадница
Пошто сте извршили моје наредбе, заврните шију електричном звонцу и то: једанпут за портира, двапут за капут, двапут за собарицу, трипут за инат, прегледајте списак мртворођених ремек-дела за ову годину, укратко прежалите спавање и то је од прилике све.
Мони Де Були.
пена петица одао
“
ћ
|
|
_ пошло за руксм том љубвтељу фалма. Можда збсг недостатка _| „извесне менталне проведности и лакоће. Иле: Беогргђани имају
· довољву хабитуелну оклспност за све што деше),
кинематогргфаје. Исгоришћена је захвално до махнитости по-
Акт забране
У часу немарности, а на његово тражење, био сам дао своје стихсве г. Божидару Ковачевићу за неки 2лманах.
Како не желим имати никаквог гријатељског додера са антиподима револуционарног духа, то нећу да се н;ђем у сградњи са таквима и овим забрањујем да моје песке буду штампане у алманаху г. Божид:ра Ковачевић» и сличних.
ДЕСИМИР БЛАГОЈЕВИЋ,
0) небо је тако блиско хлебу. · ЈОВАН ПОПОВИЋ
Б) кагије
Месецу џелати одсекоше пола главе
Пеге ће остати и даље и кад се сунце охлади.
И не би морали више да кљују тај древни зид: ов
Не сећам се ниједне мисли о револуцији, али оне
Сви су гробови замрзнути: ко хоће да умре нека. П. ЂЕРГОВИЋ
ГА КОЏЕ
(Требало је да се Беогргд од)ушеви. Мећутим, то није
Песник Абе! апсе је. компоновго на плетву једзу симфонијску поему, која је успешно открила нова ссветлења вдеалне
вва гпарате:
ва невероватна зближења платва и пу
Мноштво лирскех детсљз, 8: таласане ленвје екста лица рли пејзажа сведоче да ће се рез фалма извити _ жељна синтеза ока и уха, једна оптичка музи»а, како је + зива Ратксвећ.
Ведео сем зеличну мржњу како се расцветава у лице свега што постоји.
Без оног вулггрн.г реалезовеања смисла занимљлвости, свроти Зеуепт Маг5 је непосредно пред своју смрт проживео једву пустошву силу умвргња.
Ченило се као да је увек носио са собсм тамну увређену вољу. По двочасовном трзању зениц", бржем лузању била, замрећете у неку чудесну лирику сна. И ваш сопстчени живот прелкће се неодељивем талгсима дрхтаја, а у очи ће се увући вл„ва севка крста и не можете је после никад ишчупати.
На пример: лекемотива упаљена сунцем расипа својом лудошћу жар по колосецима, где мсле тишине жедне љубову. Делеко отац подеже крст сену. Крст иде у вис; сенка се лагано пружа, клизи и подне на њу. Онда се стсди. Побелч сва туга,
Д. БЛАГОЈЕВИЋ.
У ВЕЛИКОЈ ДВОРАНИ
У осветљеној и пуној света сали, почетком овога месеца текуће годане, одигр. но је једно литерарно вече у знаку врло благих пролетњиех инјерц ја. б
Госпођа Искдсра Секулић већ неголико годена кокетује са модернистичким струјама, а не звгјући да осиш књижевне пијаце постоји и нешто друго. Говподин Сибе Миеличваћ, доктор феловофије и стихотворгц, увек са фолсефаковансм легитимацејом модернизма, читго је веколико својих нгјбаналнијих душеввих биро: рецена»ја, Господин Густев Крклец је такође мотео пантљике стехова, теко да су весело зплеудерале, без сбзавра на векакву пензеју. Господен Вељко Милићевић био је врл) семпстичан својом интонгцијом при чатању. б
Можда цвет бестрадске књижевнссти, али у сваком случају лаж модернизна, била је одушевљено грамљена. Публика би уосталом всто тако клицала да су поменуте личности биле само чатаоци — разуме се непесиеч'их песама, као год што је клицала и ауторима — таквих „песама“ — чак и онда када. их неби добро чулг, као што је оторилике било овога пута.
(Писати ЕМЕКО „огбиљније“ о таквим стварима значило би написати већи, документиран, памфлет против целе т. 38. авангарде која је сву побуну локализовала га ситвичарску дискусају о „слободном стиху“ који је, међутим, са врло малим. изузетксм, само маскирао њено препадање нечему већ прохујалом духовно за нас, а што, у ствари, смрди на сваком погледу.)
Р. РАТКОВИЋ
Реда«ција и стан уредников Батољска 2. Штм гр ја „ЗАШТИТА“ — Тихомир Лекић и Јоваз Стошић — Београд — Студеничка 62 — Тел.2-24.
|