Византиске слике. Књ. 1

ТЕОФАНА _ 183:

сова који су се ширили по Цариграду, изјавио је сасвим отворено да је Нићифорова женидба родооскврњење. Ш

Једна тако неприлична веза и која је почињала под тако рђавим знацима, била је у опасности да се рђаво сврши. То се и догодило доста брзо. И овде врло мало знамо појединости догађаја који су, за тих десет година, испунили домаћи живот царскога пара, и улога Теофане, увек смотрене и веште, више се да нагађати иза кулиса него што се појављује у пуној светлости. Треба се задовољити тиме да се ухвате само опште црте догађаја и трагична катастрофа која га је завршила.

Страсно заљубљен у Теофану, опијен њеном зрачном лепотом, Нићифор је за њу чинио, према кратким и уздржаним речима Лава Ђакона „више него што се пристоји“. Тај штедљиви човек, озбиљан, строг, обасипао је лепу царицу богатим поклонима, сјајним оделом, велелепним накитом; он ју је окружио свом префињеношћу најблиставије раскоши; створио јој је богатство дарујући јој дивна имања и господске виле. „Ништа“, каже Г. Шлимберже, „није било сувише скупо, ништа није било сувише лепо за њега да га понуди љубљеној. василиси“; нарочито није могао да буде без њеног присуства. Кад је, г. 964. отишао с војском, повео је са собом Теофану у логор, и можда први пут за време своје дуге војничке кариере, он нагло прекиде започето ратовање да се брже врати њој.

Али тај стари војник у основу није нимало био дворски човек. После кратког времена посвећеног његовој страсти, рат, његова друга љубав опет загосподари његовом душом, и отада, свака га је година виђала како одлази на границу, где се борио с Арапима, с Бугарима, с Русима: и сад није више водио Теофану са собом. Затим, сматрао је да треба савесно да врши своју царску дужност; и тиме је, мало помало, тај владар некад тако одушев