Византиске слике. Књ. 1

8 ' ШАРЛ дил

Свакојако, из ових изузетних чињеница не би требало изводити сувише опште закључке. Али оно што је много значајније то је да се између мушког двора царевог и владаркиног пребивалишта никако нису дизале, као што се и сувише верује;непрелазне преграде. Као што су Августине госпође примале из василеусове руке, у присуству свих људи са двора, инвеституру свога достојанства, тако је василиса у своја приватна одељења пуштала многе великодостојнике који никако нису припадали безопасној категорији „голобрадих службеника“, па и сама етикета, она византиска етикета коју нам сликају као тако строгу и тако претерано чедну, отварала; је, извесних свечаних дана, широм, готово непристојно, врата гинекеја.

Кад је, три дана после свадбе, нова царица. излазила из брачних соба да иде у купатило у палату Магнаур, двор и грађанство стајали су у реду дуж путева по вртовима кроз које је пролазила свита.. И кад би, за слугама које су разметљиво носиле чаршаве, кутије с мирисима, ковчежиће и судове, прошла василиса, у пратњи три дворске госпође које су у руци држале, као знамење љубави, црвене јабуке украшене утиснутим бисером, механичке“ оргуље би засвирале, народ би пљескао, дворски; лакрдијаши би избацивали досетке, а државни ве ликодостојници пратили би владарку до уласка у купатило, и чекали је код врата, да је затим свечано отпрате до брачне собе.

Кад би, неколико месеци доцније, царица дала василеусу сина, осам дана после детињег рођења, цео би двор продефиловао испред нове породиље,. У спаваћој соби, превученој за ту прилику ћилимовима извезеним златом, и свој блиставој од пламена. безбројних полијелеја, млада жена је лежала у постељи покривеној златотканим покривачима: поредње је била намештена колевка где се одмарао млади наследник престола. М једно за другим, начелник. је уводио код Августе људе царске куће, затим, сваку по реду старешинства, жене великих двор“