Византиске слике. Књ. 1

ЗОЕ ПОРФИРОГЕНИТА 197

жоји случајно уђе, умало не паде у несвест пред тим неочекиваним призором; али Зое, не бунећи се, заповеди му да клекне пред ноге Михаилов: „Он је отсад“, изјави она, „он ће једнога дана заиста бити цар“.

Цео је двор знао за везу Михаила и 30е. Једини Роман није, наравно, ништа опажао. Неколико његових пријатеља, и сестра му Пулхерија, која је мрзела царицу мислили су да треба да му отворе „очи. Али цар није хтео ништа да верује: и како је -то био више доброћудан владар, он се задовољио што је позвао Михаила у свој кабинет и питао га шта је истина од целе те историје. Овај је тврдио да је он невина жртва гнусних клевета; и василеус, убеђен, заволи га још више него пре. Да би му показао своје поверење, он је дотле ишао да га је увео у приватни живот царске одаје; у вече, кад би лежао у постељи поред Зое, звао је младога ч0века код постеље и молио га да му трља ноге. „је „ли вероватно“, вели један мало одвише чедан хроничар, „да му се никад није десило да радећи то не додирне василисине ногег“ Роман се није много бринуо о томе; тај цар није био љубоморан муж.

А било је још нешто што га је сасвим умифрило, ако је то било потребно. Лепи Михаило патио је од једне врло непријатне болести: имао Је наступе падавице. „Заиста“, изјавио је владар, „такав један човек не може да воли ни да буде вољен“. Ипак, с временом, Роман није више могао «сумњати у своју несрећу; али, будући философ, више је волео да до краја ништа не види. Он је познавао Зое; знао је да се, ако јој одузме Михаила, излаже опасности да је баци у нове многобројније пустоловине, и сматрајући да је за царско достојанство боља једна једина и трајна веза него читав низ видних скандала, он систематски затвори очи пред очевидношћу. „ИМ веза царичина“, каже Пселос, „би отворено објављена, и изгледало је да је добила «снагу закона“.

Међутим, Роман се на очиглед мењао. Није