Византиске слике. Књ. 1

ЖИВОТ ЈЕДНЕ ЦАРИЦЕ 1]

| Али протокол није ограничавао званичну улогу гцаричину само на женска примања. Она је често још непосредније помагала цару, своме мужу. На Цвети, она је с њиме седала за сто међу сенаторе и високе чиновнике позване на царску гозбу. Увршћена етикетом у све обредне поздраве којима је народ имао обичај да пресрета своје владаре, слављена чак каткада и у спевовима написаним нарочито за њу, онасе нимало није бојала да се јавно покаже поред василеуса. У Хиподрому, на дане ве„ликих трка, пред Светом Палатом, кад су се вршиле извесне политичке церемоније од велике важсности, маса је певала речи као ове: „Богом увен"чани цареви, појавите се с Августама,“ и још: „Супружници Богом штићени, василеусе и ти, славо пурпура, дођите да обасјате ваше робове и да обра„дујете срца вашега народа,“ и још: „Појавите се, царице Римљана:“ све изрази који не би имали ни"каква смисла, кад се владарка, у те дане, не би појавила у ложи циркуса или на балкону палате. И обичај је тако мало захтевао да се царица ограничи на унутрашњост царскога двора, да се она много пута појављује публици чак и без пратње цареве. "Тако, она иде без њега у Свету Софију на свечану -литију, без њега улази у престоницу, излази пред њега кад сеон враћа с војног похода. То је зато и то објашњава велику политичку улогу коју је "могла тако често играти — што је византиска ва"силиса била нешто више него жена и другарица ва"силеусова. Од дана кад седне на цариградски престо, она је својом личношћу представљала потпуну цар«ску власт.

М

У Византији нису обично, као у нашим данашњим „државама, политички разлози одлучивали о царевом избору жене. На један чудноватији и доста настран тначин владар је понајвише налазио ону којом треба „да се ожени.

Кад је царица Ирена хтела да ожени свога