Византиске слике. Књ. 1

12 ШАРЛ ДИЛ /

сина Константина, она је по целом царству разаслала гласнике којима је дужност била да пронађу“ и доведу у престоницу најлепше девојке из|монархије, Да би ограничила њихов избор и учинила им посао лакшим, владарка се постарала да утврди године и стас које треба да имају кандидаткиње за василеусову руку, 4 исто тако и величину ципеле коју треба да обуку. Са тим упутствима, изасланици пођоше на пут, и путујући стигоше једно вече у једно село Пафлагоније. Видећи из далека једну велику и лепу кућу која је“ изгедала да припада каквом богатом газди, они решише да ту преноће. Рђаво су наишли: човек који је ту становао био је светац, али делећи милостињу сиромасима, потпуно је био пропао. Он ипак срдачно дочека цареве пуномоћнике, и зовну своју жену: „Спреми нам, рече, добру вечеру.“ А ова, врло сметена, одговори: „Како ћуг ти си тако добро управљао твојом кућом да немамо више ни једнога комада живине у живинарнику“. — „Иди“, одговори светац, „заложи ватру, спреми велику трпезарију, понови стари сто од слонове кости: Бог пејсе- по бринути за нашу вечеру“. Бог се заиста побринуо; и како на крају вечере изасланици, врло задовољни како су их почастили, љубазно запиташе старца о његовој породици, нађе се да има баш три унуке“ на удају. „У име Богом увенчаног цара“, викнуше“ тада пуномоћници, „нека се покажу“, јер је василеус заповедио да у целом римском царству не остане ни једна девојка коју ми не би видели.“ Оне се појавише; биле су врло љупке; и баш једна од њих, Марија, имала је године које су се тражиле, же љени струк, и величину ципеле по захтеву. Очарани својим проналаском, гласници поведоше целу породицу у Цариград. Тамо је већ било сакупљено једно туце других младих девојака, све врло лепе, и већина из племићских и богатих породица. Зато су те лепе особе с почетка гледале новодошавшу с нешто презирања, и како ова, која. није била нимало глупа, рече једнога дана својим