Византиске слике. Књ. 1

АТЕНАИЛДА 35

укратко испричао, налази се у другом певању, у коме је исповест Кипријанова. Кад се одрицао својих заблуда, мудри безбожник је хтео да јавно исприча свој живот, да каже, у присуству искупљеног народа, све што је научио у паганским мађиским вештинама, сва грешна дела која је извршио уз проклету помоћ демона, и како је најзад, пошто му се светлост јавила у души, дошао до покајања и обраћања у веру. У тој дугој причи, Кипријан објашњава како је био посвећен у тајне науке у свима паганским светим местима, у Атини и Елеузису, на Олимпу, „где, кажу смртне незналице, станују ташти богови,“ у Аргосу и у Фригији, где се предаје вештина претсказивања, у Египту и у Калдеји, где се уче тајне астрологије; енергичним изразима, он рече како се научио „тим пролазним облицима, који подражавају вечну мудрост,“ како се хранио том древном и убитачном науком коју демђни проносе по свету на пропаст човечанства. Благодарећи својој проклетој вештини, он је успео да призове и самог кнеза демонског, и овај „му је дао владу над светом и ставио му на службу војску злих духова.“ Али тај Сатана кога Кипријан описује никако није ђаво каквог га је замишљао средњи век; у својој мрачној величини, он пре потсећа на палога арханђела кога ће Милтон насликати у Изгубљеном рају. „Његово лице, каже спев, изгледало је као цвет од чистога злата, сијајући у пламену његових очију. На глави је имао круну која је блистала од драгог камења. Одело му је било сјајно. И земља је дрхтала при сваком његовом покрету. Збијена око његовога престола, гарда га је окружавала, и он је веровао да је Бог, ласкајући себи да може учинити све што је Бог учинио и не бојећи се да себори се вечним Господом.“ Отац опсена, тај пали Бог је онај који гради од таштих сенки све што може погубити и преварити људе, „вароши, палате, хладовите обале, густе шуме, драги кров очински, све таште слике које виде ноћни путници,“ варљиве обмане ко-

ЗЕ