Византиске слике. Књ. 1

48 ШАРЛ дил

ситна задовољења поноса, која може дати највиша власт. Потпуно жена, увек господски обучгна и жељна да се допадне, она ја захтевала велелепне одаје, сјајно одело; диван накит, сто за којим се увек служи са изврсним и одабраним укусом. Она је стално и пажљиво водила бригу о својој лепоти. Да би имала одморно лице, продужавала је своје спавање бескрајним лежањем после ручка; да би одржала свежину коже, сваки час се купала; а после

купања следовали су дуги часови одмора. Она је.

добро осећала да су њене чари најсигурније јемство за њен утицај.

Још је више полагала на спољни сјај свога

достојанства. Њој је требао двор, пратилице, страже, свита; као прави скоројевић, она је обожавала и намножавала око себе заплетеност церемонијала. Ко би хтео да јој се допадне, морао јој је ревносно указивати поштовање, падати пред њом у прашину, сваки дан, у часове примања, дуго чекати по њеним предсобљима. Од њенога бившег живота у позоришту, она је била задржала наклоност ка декорацијама и разумевање у њима; али је нарочито полагала, охола као што је била, на то да истакне свој положај и да одржи одстојање, срећна у себи може бити кад види како се пред њеним пурпурним ципелама понизно превијају толика велика господа, која су се некад с њом слободније понашала.

Да ли ће то рећи да та склоност ка парадама, то очевидно старање о етикети и достојанству сами по себи искључују пустоловине које Сарду придаје Теодори> Било би мало наивно веровати у тоа с друге стране извесно је да су се у гинекеју царске палате могле десити многе ствари о којима Јустинијан није никада посумњао; доказ је историја патријарха Антима коју сам већ испричао. Зато нећу да се правим смешан и да сувише брачим врлину Теодорину после њене удаје. Осим тога што је, по једној познатој изреци, увек доста незгодно бити сигуран у те ствари, ја не полажем више но што треба, као што се може мислити, на то да је