Византиске слике. Књ. 1

ТЕОДОРА 49

„Августа била беспрекорна. Ја радо верујем да се она у младости врло слободно проводила; и да је продужила и доцније, ја не бих осетио никакве потребе да се саблажњавам, и најпосле, Јустинијан је једини који би имао неко право да се жали. Али чињенице су чињенице; и треба их узимати онакве какве су.

__А чињеница је да ниједан од писаца који су били њени савременици, исто тако ниједан историчар потоњих векова -— а има их ипак међу њима који су Теодори сурово пребацивали њену грамзивост, њено заповедничко и оштро понашање, претеран утицај који је вршила на Јустинијана, саблазан коју је изазивала својим кривоверним миш“ _љењем — није ништа рекао што би допустило да се посумња, после њене удаје, у исправност њеног приватног живота. И сам Прокопије, који ју је толико клеветао, који је тако издашно износио пустоловине њене младости, који је испричао са раскошним појединостима, као што се зна, издаје, свирепства, гадости њених зрелих година, не придаје, после њене удаје, — само кад се хоће пажљиво да чита, и у тексту, — ни најмање воље за љубавне пустоловине тој жени тако дубоко поквареној. Допустиће се, мислим, без тешкоће, да, кад би царица дала и најмањег повода, писац не би пропустио да на дугачко не исприча њене прељубе. 'Он није ништа рекао: значи да заиста није имало ништа да се каже.

Ја одатле нећу да извлачим никакве закључке у корист моралних особина Теодориних. Поред тога што није више била сасвим млада кад је села на

престо, — имала је око тридесет година: а у тим годинама једна источњачка жена је сасвим близу старости, — она је била и сувише поносита, и су-

више славољубива, да би љубавним интригама излагала опасности положај до кога је умела доћи. Највиша власт вредела је толико да ради њеног "одржања сачува неке обзире, и достојанство њенога живота чини можда исто толико части њеном прак-

ТЕОДОРА А