Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

М и МИЛОШ ТРИВУНАП струко од свога уобичајенога пута. Такав исход. дабогме, није могао бити хотимичан и наступио је: поглавито стога што у односу између Тела и швајцарског ослобођења није погођена права мера: прилично издвојен од народа и народног покрета Тељ _ би у истини био тиме у толико јаче истакнут само. "онда да народ са својим покретом није заузео место“ главнога јунака

Овај недостатак може се лако разумети кад се зна постанак самога комада. Шилер се у вези с „Телом "од самога почетка тужи на „ђаволски задатак“, на „проклети предмет“, који га час привлаче час одбија, истичући нарочито да је радња врло тешка. Тај незахвални предмет имао је међутим да савлада под врло неповољним околностима, јер је са здрављем из дана у дан ишло на горе. На наваљивање свога пријатеља Ифланда, у тај мах по– зоришног директора у Берлину, који је бко толико нестрпљив да није могао да сачека да „Тел“ буде потпуно готов него је, да би само што пре спремио · представу, тражио и поједине свршене делове, Шилер на пример одговара: „Ако будем, иоле здрав, бићу извесно готов првих недеља марта“. Речи „ако будем иоле здрав“ дају јасну слику о стању Шилеровог здравља у то: доба. Дода ли се, томе да је он и за овај комад врло савесно прикупљао грађу, историјску, географску и литерарну, правећи изводе и збнрке из прочитаних. књига, онда ће се лако разумети што у тренутцима телесне слабости није имао довољно снаге да од-=баци и елиминише, што је подлегао градиву н предању, месго да га савлада. Оваквоме исходу допринела је, најзад, и та околност што је Шилер од самога почетка песник слободе. још: у „Разбојницима“ главни јунак, Карло Мор; коме је писа. дао читав низ симпатичних особина, узвикује на једном месту: „Стави ме на чело војске оваких) као што сам ја, па ће од Немачке постати република према којој ом, Рим и : Спарта били женски манастири“; „Фнеско“ већ у наслову носи додатак: