Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

ПРЕДГОВОР - УНЕ

пера као драмског писца ипак карактеристична. кона прва. -

Случај је међутим хтео да та карактеристична _ црта не буде заступљена у пуној мери баш у „Телу“. Док први чин предсгавља ремек-дело експозиције и срећном градацијом све више привлачи пажњу и буди интерес, са епском ширвном друге сцене у другом чину настаје у радњи известан застој, извесна „слонулост, која је до душе мања у трећем и четвртом чину, али која се готово никако не губи потпуно. Гај застој долази не само од некојих појединости које целину не крећу напред, него и отуда што у самој радњи нема јединства. Тел није у Дог) "вољној мери глевна личност. Главни јунак је пре! -сам швајцарски народ, чије је ослобођење у ствари предмет комада, а Гел је само један од истакнутих | представника тога народа, чак не онај чије је дело | код пресудног значаја. (Он не само не узима учешћа! на саветовању у Ритлиу, него не даје повод за. тустанак ни својим трагичним положајем оца који мора да устрели јабуку на глави свога рођенога "сина, нити несрећом која га сналази после срећно устрељене јабуке; на састанку у Ритлиу тачно је утврђен дан устанка, и на тај дан чека се стрпљиво и поред свих недаћа Телових. И да би расцеп био ош већи, тај утврђени рок ипак се не сачекује, али не због Тела, него због сасвим друге личности, због доскорашњег отпадника од народа,“ Руденца, "који је постао вестрпљив стога што му је тиранин "отргао вереницу. Тако остаје без пресудног утицаја и главни Телов подвиг: убиство Геслерово. У тре= "нутку кад је устанак почео нико и не слути да Тел има намеру да убије тиранина, те стога његово „дело постаје само једна епизода у главној радњи, уместо да буде њен носилац. Пошто је прво- пустио пред њега швајцарски народ, који је првобитно тимао да послужи као позадина, као илустрација главнога јунака, Шилер је отишад и корак даље и дао Телу улогу која има карактер епизоде, и ако зврло важне епизоде, одступајући на тај начин дво-