Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

ЊУ МИЛОШ ТРИВУНАН

шестој години (рођен је 10-ог новембра 1759 године), и да је кроз целу другу половину свога живота био трошнога здравља.

По себи се разуме да између ранијих и познијих Ш!илерових драма мора бити разлике: „Валенштајна“ раздваја од „Дон Карлоса“ пауза од читавих једанаест година, испуњена радом друге врсте, а од „Разбојника“ до „Виљема Тела“ протекло је преко двадесет година, Повећано животно искуство, интензивно бављење филозофијом и историјом, блиске везе са најумнијим савременицима, нарочито са Гетеом —- све је то морало оставити виднога трага на познојим драмама. Говорећи о својој првој драми, о „Разбојницима“. Шилер на пример и сам допушта — не без извесне скромности и претераности да је у њој сликао људе две године раније но што је срео једног јединог човека, то јест пре него што је изишао из војнички уређене школе виртембершког херцога, у којој се је спремао за лекарски позив. Осим тога, насупрот необузданости и извенЦ: "сировости која нарочито одликује „Разбојнике“

1 „Сплетку и љубав“, доцније драме показују још и више сталожености и више укуса. Карактеристично је, уједно, да насупрот прози „Разбојника“, „Фиеска“ и „Сплетке и љубави“, са „Дон Карлосом“ почиње у Шилеровим драмама влада стиха, који већ сам собом намеће више обзира у погледу израза, више углађености у погледу форме, и који је према томе добро дошао као регулатор необузданог Ш!илеровог темперамента. Али што од првога тренутка пада у очими што у врло великој мери одликује већ „Разбојнике“, то је поуздано вођење драмске радње, срећан драмски склоп, који са сваком сценом појачава интерес, дајући целини необично снажан полет и носећи гледаоце као бујица. Нема сумње, томе неодољивом дејству Шилера драматичара врло много доприноси и једна његова друга особина: сјајна речитост која, удружена са жарким и бујним темпераментом, просипа варнице на све стране и неминовно запали; али је за Ши-