Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

ПРЕДГОВОР ХЕ

трехова, показује своју свирепост, и то према не"моћној жени с децом, баш у тренутку кад га из заседе вреба смрт, и што од Телове стреле пада у часу кад изјављује да ће у будуће бити још свирестији но што је био дотле. У опште је склоп целе те сцене, као и многих других у осталом, достојан свакога дивљења. Тако исто је у првом чину врло "срећно изведена градација у приказивању Геслеровог тиранског режима, која почиње са појавом "усплахиреног Баумгартена да би достигла свој врхунац у вести о слепилу Мелхталовог оца. Наравно, насупрот таквим моментима могли би се, и акоу малом броју, ставити други, мање срећни. Тако је "на пример штета шито иначе одлучни и смели Тел у сцени са шеширом не само не показује ни мало "херојства, него се чак Геслеру и сувише понизио азвињава што није поздравио шешир: „Опростите ми, драги господару! Десило се из несмотрености, не из презирања према вама. Да сам смотрен, не_ "бих се звао Тел“ Молим за милост, неће се више десити“. Такво држање има до душе ту добру страну што посве рељефно испољује Геслерову бездушност, јер Геслер одмах иза тих речи тражи од Тепа да стреља на глави јабуку свога сина, али "зато оно ипак није ни мало у складу са личношћу _ „драмскога јунака као што је Тел. Исто тако је штета што Тел врши убиство из заседе; Шилеру је због тога врло много замерано, и замерка остаје У главноме умесна и поред свих покушаја да се тај његов поступак објасни и оправда. Ствар међутим стоји другачије са познатим Теловим монологом у трећој сцени четвртога чина; он је такође "много критикован, јер се налазило да није у складу "с Теловом ћуталичком природом, али је на те замерке дошао сасвим оправдан одговор да монолог није ништа друго до гласно размишљање — ласно ради читаоца односно гледаоца — а да се у тренутку кад мирни и побожни Тел стоји пред извршењем уби-

#'Ова реченица, узета готово дословно из Чудијеве хро=

"нике, указује на етимологију по којој би реч Тел значила: -детињаст.