Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

25 ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

Са катанама стиже намесник Пред овом кућом коња устави И у чуду је стаде гледати. Устанем брзо, па му понизно Приступим, ко што то и доличи. Ономе, који цара представља

У земљи. Ово кућа чија јер Злонамерно ме пита, ма да зна. Брзо се смислим и одговорим: Ово је кућа, господару мој, Вашег н мога цара честитог,

А као лено ја је добио.

„Ја место цара земљом управљам. Нећу да сељак куће подиже

На своју руку и да слободно

По вољи живи, као да је он,

У овој земљи господар и власт: Гледајући да вам ово ускратим“. То рече па ти гордо одјури,

А ја са болом остах мислећи, На ту опаку зликовачку реч,

ФЕРТРУДА. Мој господару и домаћине, Хоћеш ли моју саслушати реч» Ја сам кћи врлог, мудрог Ибергса, Са кудељама, вуну предући,

Ми, сестре, многу ноћ смо седиле, Кад су се оно, у дом очеви, Народни борци тајно скупљали

И пергаменте с њиме читали Старих царева, и ту већали

О срећи земље. добру народном. ја сам пажљиво тада слушала Шта мудри мисле, добри жељкују. И то у срцу свом сачувала.

Па чуј и пази што ћу реби сад, јер шта те тишти, ја то давно знам! Тебе крвнички мрзи намесник,

Џа би он хтео да ти науди.

јер си ти њему сметња велика