Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова, стр. 32

ВИЉЕМ ТЕЛ 27

Што се Швајцарац не покорава Новом владарском дому Хапсбуршком, Но уз државу верно остаје

К'о што су храбри претци чинили. Зар није 'вако2 Реци, Вернере!

О

ШТАУФАХЕР. Тако је. С тог је на ме Геслер љут.

ГЕРТРУДА. Он ти завиди јер си срећан муж, Слободан и на својој баштини, А он је нема, бедни кукавац. Од самог цара:и од државе Ти си у лено кућу добио. На њу смеш прстом упрет слободно Као на своје земље сами кнез, Сврх тебе није нико господар, Осим на небу Онај једини; А. Геслер свог је дома млађи син Па ништа нема но И ИН плашт; Зато он срећу људи поштених Завидно гледа злобом отрован. Он давно јаму- копа под тобом, А ти још стојиш руку скрштених Хоћеш ли тако јоште чекати, Да се над тобом нигков искали 2 Мудар претиче и зло не чека.

ШТАУФАХЕР. Па шта да чиним 2

ГЕРТРУДА (ступи ближе), Слушај савет моје Ти знаш у Швицу да сви вапију (С намесникове зверске управе.

И нема сумње, и у Уриу, И Унтервалдену да су сити сви Бича и овог јарма свирепог Јер све што Геслер овде изводи, а на оној страни језера,

о Ландербергер груби понавља ва један од туд чамац не стигне, А да нам нова зла не дојави

“ млађи син —: јер старији наслеђује добра_