Воєванѣ србско подъ Карађорђемъ

17

буду на половини Дунава, заповеди Недоба кормитело да вози кљ Нбмачком страни. Кадљ су се превезли, почне Недоба Србе ублажавати Овимљ речма: „Вер сте сљ нама на мој речБ дошли, ваше куће пуне имана остале су и ништа са собомљ Нлесте могли узети; будући нје бљало могуће лвити вамљ на оноп страни да Србја овога пута мора пропасти — и Турци ће у Београдђ до два дана доћи. Него немоћте се зато емјушавати, вама ће нашљ царђ све ваше иманђ и штету платити“ Колико се ве упропасто нашљ блажени Досвитја Обрадовичђ, и честини аржмандритљ Ф1лшовичњ, кои су оба у едномљ дому са Родофеиномљ жиВили, кадђ су са зоромђ кућу праздву нашли. Нђима Родофјикинљ нје ту велику таџну саобштло.

Ако нећемо дозволити, да ве тимљ бЂГСТВОМљ траженљ само краџнљти равдорђ међу старешинама

п Србима, и паденје духова, — узрока другогљ топ шетнђи, козо су еве милине, до едне честно– сти — пратиле нећемо наћи: „брбо Туршљг су ис-

тина били Мораву прешли около Ћупрје кљ Агодани но опетђ су 30 конанички часова одљ Бео· града бљтли далеко. Везмрљ е сљ вопскомљ текђ на петку дошао гдђ улази Морава у Дунављ, 5 часова одљ Смедерева. А Мораву онон страни кљ Смедереву нигдђ турска вопска нје прешла.“ Срби су ту стаали и отпорђ давали.

У овомљ отсудителномљ часу, кадђ Фила поВовваниђ 2