Воєванѣ србско подъ Карађорђемъ

18

кровитела Србе. оставила, нпв духљ храбрости п разума Црногљ Ђорђа оставјо. Овљ како за то бљгетво чув, сместа дође у Београдљ. Жителђ коп ву Дунаву нагли ббжати охрабри, и кућама свопма поврати. И по други околви место ходјо в дан ноћу, утиттавајови народљ, храбрећи свуда вопните, да кадђ су цело пролеће п лето Турке отражавали, кишовите всени нема се болти. Омпри се тако усколебављ народљ, воиницљо нову зодобто силу.

И Руссима врховни вождљ опшше цело то позорје, и авивши имђ да е и народљ при свемљ остао у миру и елоги, онђ пакђу доброп надежди позове 11: „да ако су браћа наша Русеп прави Хриелћиви, Срби Тоштљ у животу столо, да Русси пређу ва Дунавђљ у Турску страну, и Србима мало олаттај. “)

„Кназљ Багратонљ отправи у есенљ воиску за Дунављ у Булгарпо, и Турцљг кон су чакљ отљ Рушчука и Шумне на Србе дошли сљ великимљ везиромљ мораше натрагљ се вратити да бране онан

кран. И тако год. 1809. епасоше се Срби.“ Родофшкинљ е са својомљ дружиномљ преко Аустре у Влашку отишао кљ кнлзу Багратону. Каква ве онљ обленешиа о свему давао, н1е предметђ повђетнице, остао е предметђ таиногљ са-

") Срб, пак. п. п. стр, 46.