Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

10

Том науму нам силно радују.

А. А како не би, јуче слушајућ' Босанац да се листом дигао, Хрвати спремни, порук чекају Са Ровина да сунце огране. Ал' је ли Босна сва јединствена, Је л сигуран ти Радин Јабланић У обећања краља Дабише 2 Што рекоше ти јуче војводе Бјелоцрквић и Зојић 2

Д. Лобро све. Утврдили смо бојну основу До ситница ту све једногласно.

А. А распоред 2

Д. И ту смо сагласни. И — задовољни — данас одлазе, За пут већ спремни.

А. Одмах 2

Д (погледа у дну). Ево их.

Гле Радина ми старог. Жури се. Бјелоцрквић му Новак разлаже Сад нешто важно. Зојић Никола У миру слиједи обадвојицу.

А. Заустави их данас.

Д. Никако.

(Улази Радин Јабланић, Новак Бјелоцрквић и Никола Зојић)

Пета појава.

Пређашњи, Радин, Новак и Никола

(спремни за пут, прилазе напоредо лагано икони Светога Великомученика

Димитрија, побожно се клањају и крсте)

Р. Зачамасмо —- (пружи руку на растанак)

ДО (одбија). Та какво»

А. Данас — не! Р. Путовати се мора. Вреднији

Већ одавно се кући враћају,