Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова
10
Том науму нам силно радују.
А. А како не би, јуче слушајућ' Босанац да се листом дигао, Хрвати спремни, порук чекају Са Ровина да сунце огране. Ал' је ли Босна сва јединствена, Је л сигуран ти Радин Јабланић У обећања краља Дабише 2 Што рекоше ти јуче војводе Бјелоцрквић и Зојић 2
Д. Лобро све. Утврдили смо бојну основу До ситница ту све једногласно.
А. А распоред 2
Д. И ту смо сагласни. И — задовољни — данас одлазе, За пут већ спремни.
А. Одмах 2
Д (погледа у дну). Ево их.
Гле Радина ми старог. Жури се. Бјелоцрквић му Новак разлаже Сад нешто важно. Зојић Никола У миру слиједи обадвојицу.
А. Заустави их данас.
Д. Никако.
(Улази Радин Јабланић, Новак Бјелоцрквић и Никола Зојић)
Пета појава.
Пређашњи, Радин, Новак и Никола
(спремни за пут, прилазе напоредо лагано икони Светога Великомученика
Димитрија, побожно се клањају и крсте)
Р. Зачамасмо —- (пружи руку на растанак)
ДО (одбија). Та какво»
А. Данас — не! Р. Путовати се мора. Вреднији
Већ одавно се кући враћају,