Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

Р.

О Шубићима сумњаш» Не сумњам. По глави ми се врзе Дабиша. Да, Шубићи, па Нелипићи, част, Ал Дабиша ти слабо уздање. Ал Твртков брат је он. Не поричем, Да, Твртков брат, ал није Твртко сам. До сада ми се мудар чинио, Ал Ђаковачким Уговором је Краљ маџарски сву мудрост збрисо му. Несхватљив рад ми краља Дабише. Разумјећеш. Зар није тако црн, Ко Уговором тим што чини се» Ни Дабиша, ни Јела, љуба му Што Јелену му сада спомињеш, Краљ Дабиша, а није Јелена > Ал Јела добровољце сакупља Из Словеније. Родољубе > Да. Све злато још од бана Кулина — Уштеђевину славних предака На добровољце троши словенске. И ти јој грну> · Листом долазе. Све обичаје Нијемац руши им, Од како варком витез-разбојник И убојица најумјешнији Краљ-Отокара свлада витеза.

Но (рдито. И свечан увод краљев у храм им Ни. Д.

О крунисању већ изостао! Док Нијемац њине, Маџар хрватске У корјену им обичаје тре. И томе иде крај, ал прије сви К'о стихије на Турке јурнути, Европа да се њих ослободи ! На Ровинама Мирча показа Што може слога, занос јуначки