Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

ПРВИ ЧИН.

Анђелијина соба у двору Дојчинову.

„Десно врата. У дну два прозора, међу њима врата. Лијево икона Светога Распећа. Ниже ње икона Светога Великомученика Димитрија, а десно и лијево по једна Светогорска Иконица. Испод њих виси по једна слика солунских задужбина краља Милутина. Пред иконом Светога Великомученика Димитрија виси златно кандиоце. Ужежено је, пламен свјетлуца, горук му тишину ремети. На прозоре у дну види се море, па, како свањива, укаже «се наскоро по мору одсјев јесењега сунца митровданског. Милутин спрема собу, весео, пјевуца. У дну долази Голубан.

Прва појава.

Милутин и Голубан.

М (опазивши Голубана, зачуђено). Голубане! Куд раниш» Вјештичиш А твој господар спава. Г. Не спава, Милутине мој, Радин Јабланић,

Господар МИ. (Прилази побожно икони Светога Великомученика Димитрија, клања се и крсти)

М. И он већ будан»

Е

Он» Већ за пут спреман! Сад се вратио Са шетње ране с господаром ти. (Пружи руку на растанак) М (не прима руке). Куд наглиш тако Данас госпођа, На Појутарје Крсног Имена,