Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

Изненађење неко припрема У част и славу Теофаније, (Синовице нам цара рођака. Што синоћ ми не рече» Мого сам Помоћи ту ти. . Већ је свршено. (скреће главом, чудећи се). , Господар би ме кар'о то да зна. Да, какав ти господар, такав ти. Ал твој господар ! Поште достојан > Што питаш знано, брате»

=== з =

==

Мило ми. И мој господар јунак, душеван, За њега себар душу дао би, Ал' твој— е, брате “ Као Краљевић! Г. На њему, веле, све к'о на Марку: Јунаштво, снага, срце, душевност. М (погледа у дну). Ев' иде госпа нам Анђелија, А ја сам (разгледа задовољно по соби) с послом готов. Идемо.

(Улази Анђелија. Милутин се и Голубан смјерно клањају. Анђелија прилази побожно икони Светога Великомученика Димитрија, клања се и крсти)

::

=

Друга појава. Пређашњи и Анђелија.

А (Голубану. ИМ ти већ усто |. Дан је. А. Вриједан си. М (Анђелији, као незадовољан). Ал кући мисли данас отићи

Са господаром. А. Данас никако!

Та данас ћемо нове забаве. —