Војин

25*

ВОЈ НА ГРАХОВЦУ

369

сни г;рст владике Данила, преко којега је у најжеигћему боју у Цареву-лазу 1712. год. 1 турска сабља шинула и крст јако засекла! Заиета племенит и диван примјер овијех српских владаоца, примјер, таки, какви се врло ријетко К() Д других владаоца находи. Али Црногорци никако не пушташе својега опћел.убл.енога господара Кнеза Данила, да пође на Граховац. Сва окупљена војска у један глас викну: „Господару! кад би сами турски цар дошао на Црнугору да се бнје, онда те неби нико устављао, да неидеш у бој; а сад те овако занаго .кивога нећемо пуштнти!" Витешкоме Кнезу Данилу, у којега је ОбилиКево срце куцало и јупачке прси набрецало, ништа ннје могло теже ни жалије бити, но се од своје миле војске одвојити и на Граховац у бој неотићи; али се најпосље и једва једвице на вел1!ку молбу војводе Мирка и оеталијех Црногораца склони, да на Цетињу остане, предавши војничну главну управу својему вриједноме брату Мирку, рекавши му: „Војвода Мирко! води Црногорце на бојио по„ље; покажи им на себи примјер, како Петровића кућа нежали своју крв за вјеру и Црну-гору; не „пријатељу буди страшан, као и до сад штосибио! „ГТођи с Богом! и нека свемогући Творац благо„слови моју вјерну војску и њезино „сјајно оружје!" Потоме војвода Мирко са кнегкевом гардом и риечком нахиом одмвх с Цетиња крене и у Грахово у Понеђелник вече 28. Априла стигне, ђе на окупу нађе и сву катунску нахију. 1 Царев-лаз је једно тврдо н врлетно мјесто међу ријечком и .љешанском нахиом , ђе су Црногорци под управом владике Данила Петровића 17 12. год. туроку силовиту војску тако јако потдклн, да су м|)гви Турци, као лазина лежали; и по томе се ово мјесто прозвало „Царев-лаз."