Војин

ДРАГАГПЕВИЋА

71

њицу н пешадшу, а не да би изблиза се тукла. Због тога, што артилериГа врло далеко носи, она 1е и врло згодна да боГ одночие, но може и да подномаже друго оружте и увек пресудно својом претежном ватром. Однрнлике овако стош и са нешачком ватром, и њена иочетна ватра нарочито 1е важна на земљпшту покривеном са слободном предином , дакле из села, или из шуме и т. д. Ватра пак коњичка нше ништа ни у отвореном ни у иокривеном земљишту, осим у поређим приликама употребљеиа као стрељачка, да би ненршатеља донекле уздржала од навале. Главно, што се од артилерихе тражи, то је, да се добро , лако н брзо движе, и да далеко точно и убитно бше. А то су баш ствари, коЈе 1е потеже спотти. 1ер док 1ахаћа и лака артилери1а има добру брзину и окретност, дотле с друге стране добру ватру да1у тек тежи топови. Али ако помислимо па нову артилершу, на топове жлебне, онда увиђамо, да се оно тражење од артилерше у врло великоме степену постигло, хер жлебна артилери1а и окретност има већу од нређашње тешке, и ватру има 1ачу од пређашње лаке. Што се тиче топовске ватре по земљипггу иснресецану, ту врло добру услугу чини хаубица; она ти 1е у артилери1и то, што 1е у пешади1е стрелац. Па иослетку да се упитамо мш какву важност има ватрено оружте уопште, почем у томе одговору уГедно ће се обележити и важност земљишта. Ватрено оружле, као пгго знамо, оно рани и убша; ал победа нестош увек до тога, хоће л' бити