Војин

72

БЕСЕДЕ 113 ГЕ0ГРАФИ1Е.

доста рањеиих и мртвих, 1ер често се догађа да баш тога има вшие код победитеља. Де1Ство данле ватреиог оружја ии1е никако главшш мерилом, него то стот ноглавито до моралне снаге, а ко1а несто1и увек упоредо са де1ством оружја. Али кад земљиште вероватносг погибше здраво ојача, онда 1е то право средство за победу. Ладно оружхе. Утиц;п земљишта на ладно оружте више 1е одричан, 1ер земљиште неравно неда1е му никакве унотребе, него га упућује у равнине, и то у коњика више, пего у нешака. А на равнинп брзина 1е коњаника много већа него у пешака, те и с том већом брзином и дектво 1е орулаа увећано. Пешак пак против коњика само мора да сто1и, па 1е с тога у равнини с борбом ладна оружЈа (башнета) у назадку. Но то надокнађа он земљиштем, ко1е велико1 брзини смета, и сво1ом ватром. Де1ство артилерше (иослуге 101) са ладпим оружГем нетреба ни узимати рачуп. Уопште. Из овога се дакле 1асно види, какав утица1 има земљиште на разно оруж1е. Ватрено се оружте може употребити и на равном и на неравном земљишту , батнет пак само на равном. И но томе, што пешадша може се борити на1боље гш сваку земљишгу, добила 1е ирво место у В01СЦН. II пређашње избирање бо1ишта морало 1е престати, кад ватрено оружЈе у 601 уђе. Коњица мора да тражи за себе равнине, и пешадша против ње мора се ватром да браии, јер без тога неби 101 се могла одупреги. Но коњица, ако хоће, као што мора да гледа, да од нешачке ватре