Војин

В01НИЧКИ ГЕНШЕ

149

се дакде каже: Човек с' 1аким срцем, онда треба разумети оно осећаае његово, које се ни у ком случаху не да пореметити из сво1е равнотеже. Да бацимо поглед наш на људе са разним ћудима па ће мо наћи 1). Такве, кот се врло тешко покренути могу и кохе ми зовемо Флегматичнима или индолентнима. Или ће мо наћи 2) такве, кош и ако су лако покретљиви, ипак њиова осећања не прелазе никад преко неке извесне границе; кот су дакле поред свеколике чуствителности њихове, ипак људи мирии. Затим ће мо поћи 3) такве, кош су лако раздражљиви (прснице) котх се чуства брзо распаљуГу као оио барут , а брзо опет талоше. И натосле 4) наћи ће мо и такве људе, ко1е незнатни и мали поводи и узроци немогу нагло да покрену, него постепено, но котх чуства кад су 1едном нокренута, добшу велику снагу и моћ нити се могу лако опет да стиша1у. Ово су обично људи с' великом енергшом у котма има дубоко сакривених страсти. Све ове разлике у осећањима, леже без сумње у Физичко! снази, у човечшем оргаизму, а принадлежи амФибшско1 природи ко!у ми зовемо „системом нерва" ко1а 1е 1едном свотм страном окренута материт, а другом духу. Међу тим ми са нашом слабачком филозофиом не ћемо и даље тумарати по овом мрачном пољу, него ће мо се само мало тш задржати код деттва што се овим природама у воти изазива1у. Флегметични или индолентни људи не могу се из свот равнотеже лако покренути; но то нте никаква душевна моћ њихова. Међу тим треба признати, да